Finska, najsrećnija država na svetu po peti put za redom, je pored drugih specifičnosti prepoznatljiva i po niskoj stopi kriminala, jedinstvenom postupanju prema prestupnicima i nesvakidašnjim otvorenim zatvorima. Država u kojoj osuđenici obavljaju redovne dnevne aktivnosti poseduje kompleksan i autentičan pravni sistem. Cilj Uprave za izvršenje krivičnih sankcija jeste da pruži priliku zatvorenicima da nakon odslužene kazne nastave život bez kriminala.
Ukupno ima 26 zatvora u Finskoj, od kojih je 11 otvoreno. Prema godišnjem istraživanju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u 2020. godini oko 32 odsto zatvorskih kazni su odslužene u otvorenim zatvorima. Pripravnica u Sektoru za međunarodne odnose Kiia Karvonen objašnjava da ukoliko se ne računaju pritvorenici, već samo zatvorenici koji služe kaznu, postotak prestupnika u otvorenim zatvorima iznosi oko 46 odsto u skorije vreme. „Misija otvorenih zatvora i celog finskog sistema sankcionisanja zločina jeste da rehabilituju zatvorenike, kako bi se vratili normalnom životu i društvu“, govori Karvonen.
Foto: arhiva Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Finskoj
Pored mnogobrojnih razlika ovakvog koncepta zatvora u odnosu na zatvorene, odsutna su i najkarakterističnija regularna obeležja. U otvorenim zatvorima nema rešetaka, katanaca kao ni uniformi, zatvorenici poseduju ključeve od svojih soba i po izlasku ih sami zaključavaju. Iako je ovakav način funkcionisanja stran i neobičan državljanima Srbije, kao i većini drugih zemalja, nisu svi zatvorenici u Finskoj smešteni u ovakav tip zatvora, već je to proces u koji su uključeni najvrsniji stručnjaci. Kiia Karvonen objašnjava da prestupnici služe svoju kaznu u otvorenim uslovima i deo su normalnog života i društva. „Na taj način rizik institucionalizovanja u zatvorenim zatvorima se smanjuje. Kontrast između života u zatvoru i posle njega može biti šokantan, pomaže prestupniku da se privikne na život na slobodi.“ Takođe dodaje i da se do boravka u otvorenim zatvorima ne dolazi odmah nakon izrečene kazne, već korak po korak. Nakon procene spremnosti, sele ih iz zatvorenih u otvorene, a zatim sledi postepen prelaz od uslovne slobode do potpune što pomaže prestupnicima da se kasnije bolje prilagode.
Foto: arhiva Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Finskoj
Najduža kazna u finskim zatvorima jeste doživotna, uz mogućnost uslovnog otpuštanja prestupnika nakon 12 godina, a prosečna dužina odsluženih doživotnih kazni iznosi 14 godina. Zatvorenici koji su počinili zločine različite težine,služe kaznu u otvorenom zatvoru, one koji su osuđeni za ubistvo i privredni kriminal, uglavnom tek poslednjih nekoliko meseci do godinu dana transferuju iz zatvorenih u otvorene.
Život i svakodnevne aktivnosti u otvorenim zatvorima
Zatvorenici su u obavezi da rade ili uče kao i da učestvuju u drugim aktivnostima.Viši stručnjak za rad sa klijentim Ulla Knuuti navodi da je svrha različitih angažmana u zatvoru da promoviše sposobnost zatvorenika da žive bez kriminala, u suštini da poboljša njihov kapacitet za rad i funkcionisanje kao i da podrži život bez korišćenja različitih supstanci. „Otvoreni zatvori koriste različite rehabilitacione programe koji mogu biti podeljeni na programe za rehabilitaciju protiv korišćenja supstanci, motivaciju, uticajne porgrame koji imaju za cilj da smanje broj povratnika, kao i niz drugih društvenih rehabilitacija“, govori Knuuti. S obzirom na to da većina zatvorenika ima problem sa prekomernim korišćenjem supstanci, jedan od važnijih delova njihovog oporavka jeste upravo ovaj program za rehabilitaciju.
Aktivnosti koje za cilj imaju da spreče prestupnike u budućnosti od toga da budu povratnici, su generalni programi ili specifični, namenjeni za zatvorenike koji su počinili određene zločine. „Prioritet ovih programa jeste da promovišu sposobnosti zatvorenika za rešavanje problema i interakciju, kao i da utiču na zatvorenikovo mišljenje, samim tim i na njegovo ponašanje. Suština društvene rehabilitacije koja je usmerena ka zatvorenicima jeste da održi i poboljša njihove svakodneve životne sposobnosti“, navodi Knuutti. Takođe smatra da aktivnosti koje razvijaju društvene veštine, poput kurseva o svakodnevnim sposobnostima, biblioteka, pozorište, različite radionice u okviru umetnosti, kao i finansijsko savetovanje, imaju bitnu ulogu u prevenciji povratnika. Pored toga rehabilitacija uglavnom predstavlja individualan rad, sa instruktorima, društvenim radnicima, psiholozima i sveštenicima. Ovi projekti podrške za zatvorenike su organizovani u saradnji sa lokalnim opštinama i različitim operatorima trećeg sektora poput parohija i drugih volonterskih organizacija.
Direktorka Vanaja zatvora Kaisa Tammismatra da otvoreni zatvori prestupnicima pružaju puno prilika. „Smeju slobodno da se kreću u okolini zatvora, i mnogo više kontrole imaju nad svojim životom i dnevnim rutinama nego u zatvorenim zatvorima. U otvorenim su bolji uslovi za posete porodice i prijatelja“, govori Kaisa Tammi. Može im biti dozvoljeno da odu iz zatvora na neko vreme, ukoliko su određeni uslovi ispunjeni, uopšteno privremeni odlazak iz zatvora može biti dozvoljen kada je 2/3 zatvorske kazne odsluženo. Moguće je dobiti najviše tri dana privremenog odsustva u periodu od dva meseca. Pored toga, zatvor Vanaja je prvi u svetu u kom ustanova za zaštitu dece radi unutar njihovog porodičnog odeljenja.U slučaju ispunjenja svih uslova, deca do dve godine mogu biti u sobama namenjenim za porodicu i u kontaktu sa majkom koja služi kaznu u ovom zatvoru. Ženama je pružena profesionalna pomoć oko brige za decu i oko uloge roditeljstva u toku dana, a uveče se same brinu za njih.
Istraživač Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Sasu Tyni objašnjava da je sistem zasnovan na uverenju da je striktno zaključavanje ljudi poslednja opcija. „U zatvorskom sistemu smo odlučili da povećamo broj prelazaka iz zatvorenih u otvorene zatvore. Iz moje perspektive, otvoreni zatvori su efikasni u integrisanju osuđenika u društvo, ali je teško precizno izmeriti razliku u rezultatima u poređenju sa zatvorenim“, navodi Tini (Tyni)
Foto: arhiva Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Finskoj
Da je ceo sistem prilagođen za rehabilitaciju prestupnika svedoče i mogućnosti za obavljanje uobičajenih aktivnosti. Iako oni dobijaju dnevne obroke u zatvoru, takođe su i ohrabreni da sami kuvaju. Koriste svoju odeću, od njih se zahteva i da je održavaju. U obavezi su da se brinu o čistoći određenih prostorija u zatvoru, kao i da obavljaju druge kućne poslove.Smeju da provode vreme zajedno sa drugim zatvorenicima ili da idu u biblioteku, izrađuju korisne stvari ručnim radom i vežbaju napolju bar jedan sat dnevno. Imaju ustanove u kojima mogu da se posvete svojim religijskim obavezama, a dopušteno im je i da kupe proizvode koji su im potrebni iz lokalne radnje. Komunikacija mobilnim telefonom ili putem mejla je dozvoljena. Korišćenje mobilnog telefona je ograničeno, a ukoliko nemaju svoju bankovnu karticu, dobijaju pripejd karticu za mobilni.U skorije vreme mnogo se ulagalo u tehnologiju otvorenih zatvora i digitalnu edukaciju prestupnika, a 2020. godine izgrađen je i pametni zatvor za žene koji je počeo sa redovnim radom 2021.
Zatvorenici koji su zaposleni u sklopu organizacije zatvora, dobijaju plate. Tradicionalni poslovi koji se obavljaju u zatvorima uključuju drvnu i metalnu industriju kao i poljoprivredu. U određenim uslovima, može im biti dozvoljeno da rade na civilnim radnim mestima van ili unutar zatvora. Pored toga, takođe odrađuju deo poslova u vezi sa održavanjem zatvorske ustanove.Višu stručnjak za rad sa klijentima Ulla Knuuti smatra da cilj posla koji se organizuje u zatvorima jeste da održava i razvija stručnost zatvorenika i njihov kapacitet za rad. „Različite aktivnosti koje se tiču posla su deo njihove rehabilitacije i fiksan deo njihovog rasporeda, tokom radnih aktivnosti cilj je da se poveća nivo saradnje sa institucijama koje su stručne, kako bi oni mogli da dobiju priliku da završe kvalifikacije za rad.“
Oni su u prilici da organizuju i raznovrsne edukativne programe u saradnji sa različitim obrazovnim ustanovama, nudi im se stručno i opšto školovanje. Više obrazovanje je dostupno u formi učenja na daljinu, ali tokom dana mogu da uče i u samim obrazovnim ustanovama, izvan zatvora.
Obezbeđena je i adekvatna zdravstvena zaštita za zatvorenike koja je organizovana u odnosu na zakon i bazira se na garantu na koji način će biti tretirani. Jedinica za zdravstvenu zaštitu zatvorenika funkcioniše pod Nacionalnim institutom za zdravlje i dobrobit.
Odraz finskog zatvorskog sistema
Statistički podaci zatvorskog sistem u Finskoj i delanja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pokazuju vidljivu uspešnost. Pripravnica u Sektoru za međunarodne odnose Kiia Karvonen navodi da je broj povratnika trenutno 17 odsto manji među onima koji su bili pušteni iz otvorenih zatvora. Pored toga što su oni korisni u smanjenju broja prestupnika da ponove zločin, ona objašnjava i da je jeftiniji boravak osuđenika u otvorenim zatvorima u odnosu na zatvorene. Cena jednog dana u zatvorenim zatvorima iznosni oko 250 evra, dok je u otvorenim dnevno oko 180 eura. „Zatvoreni zatvori takođe mogu da izazovu traumu i osećaj izolovanosti od društva, dok u otvorenim prestupnici imaju priliku da budu u boljem mentalnom stanju i više su povezani sa društvom, a kasnije i sposobniji da vode život koji ne uključuje kriminal“, dodaje Karvonen.
Sa druge strane, direktorka Vanaja zatvora Kaisa Tammi veruje da jedina stvar koju osuđena osoba treba da izgubi jeste sloboda. Objašnjava da njihov sistem nije zasnovan na kaznama, kao u nekim drugim državama, ali i da je otvoren zatvor i dalje zatvor. Ističe da prestupnici u otvorenim zatvorima moraju da poštuju striktna pravila, ali im se u isto vreme otvaraju neke prilike. „Svi zatvorenici su jednog dana otpušteni. Radije bih imala komšiju koji je izašao iz otvorenog nego iz zatvorenog zatvora. Smatram da su prestupnici nakon otvorenih zatvora manje opasni, na taj način otvoreni zatvori pružaju društvu sigurnost“, rekla je Kaisa Tammi.
Skladan sistem u konvencionalno neskladnim ustanovama svakodnevno privlači pažnju, a rezultati ovakvog načina funkcionisanja pričaju sami za sebe. Finska je jedna od zemalja sa najnižim brojem zatvorenika, prema rezultatima istraživanja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, 2020. godine u otvorenim zatvorima je bilo 973 a sve ukupno 2168 zatvorenika.
Pored mnoštva pohvala, otvoreni zatvori su trpeli i kritiku, ali uprkos raznovrsnim spekulacijama o efikasnosti , potvrda učinkovitosti je najjasnije prikazana u praksi.
Nema komentara