Izložba „Slobodan let: Maga Magazinović, kroz vremensku i prostornu disperziju“ autorke Gordane Kaljalović, otvorena je 7. marta u bioskopu Balkan u Beogradu. Izložba je deo transmedijskog projekta o ličnosti Marije Mage Magazinović (1882-1968) srpske filozofkinje, aktivistkinje i novinarke. Maga je bila prva moderna srpska plesačica i teoretičarka plesa. Osnovala je Školu za ritmiku, a kroz svoj rad Srbiji je donela novi evropski duh i savremen pristup umetnosti, čime je doprinela modernizaciji srpskog patrijarhalnog društva. Magin život, rad i aktivizam na izložbi predstavljeni su putem video i skulpturalnih instalacija gde je stvoren vizuelni i zvučni ambijent sa narativom o Magi. U sklopu izložbe kombinovan je i scenski segment. Kombinacijom narativa, arhivskom građom i fotografijama, na izložbi je postignuta efektna vizuelna tvorevina.
Foto: Privatna arhiva
Autorka Kaljalović rođena je u Beogradu 1951. godine gde je diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti 1975. godine, a dve godine kasnije diplomirala je i na Filološkom fakultetu. Gordana je vizuelna umetnica sa bogatom i inspirativnom biografijom. Proteklih nekoliko decenija Gordana je svoje stvaralaštvo upotpunjavala kustoškom praksom, kao i pedagoškim radom. Njeno stvaralaštvo obiluje sa preko 26 samostalnih izložbi i oko 20 kustoških projekata. Dobitnica je brojnih nagrada za svoj umetnički rad, a u umetničkoj praksi se izražava kroz medije skulpture i instalacije.
Izložba „Samostalan let: Maga Magazinović, kroz vremensku i prostornu disperziju“ je deo transmedijskog projekta o Magi Magazinović, velikoj umetnici i feministkinji 20. veka. Na koji način Vas je njen rad inspirisao pri stvaranju i osmišljavanju izložbe?
̶ Moja namera da se bavim ličnošću Mage Magazinović proistekla je iz dugogodišnjeg praktičnog i teorijskog bavljenja telom, kao profesorana Akademiji, preko teme akta koja je u nastavnom programu.U tom kontekstu sam realizovala projekat„Afrodita - između mita i stvarnosti“ sa studentima, a „Slobodan let“ je nastao kao novi iskorak u genezi koncepta o telu. Grčka shvatanja potencijala tela, kao i Ničeovo shvatanje da kulturni procesi polaze od tela,da je igra u osnovi stvaralaštva, bilo je blisko Magi Magazinović. Njen stav da je telo instrument izražavanja unutrašnjih osećanja i da je bitna ravnoteža između telesnog i duhovnog jedna je od teza bitnih za ovu izložbu. Takođe, i stav da igra nosi kreativni potencijal.
Koju poruku nam nosi Maga?
̶ Kao jedinstvena ličnost početka prve polovine dvadesetog veka, Maga menja percepciju uloge i mesta žene u društvu i otkriva ženi njene potencijale, mogućnost da sama oblikuje svoj život, mentalni i fizički prostor, da bude aktivan dejstvujući član društva.
Magin pečat kao istorijski značajne žene je na neki način, kroz izložbu, ponovo utisnut. Zašto je važno širiti svest o ženama koje su obeležile istoriju?
̶ Kroz celu istoriju civilizacije jake individualnosti su bile pokretači promena,borbe protiv ustaljenih ograničavajućih normi i stereotipa, bilo kroz teorijske, bilo kroz praktične inovacije.
Pre nekoliko godina ste predstavili samostalnu izložbu „Okviri i granice“. Šta je Vaša vodilja u pomeranju sopstvenih umetničkih granica?
̶ Niče je u analizi kreativnog značaja igre konstatovao da samo umetnik i dete mogu nekažnjeno da ruše i grade svoje svetove.
Imate iskustvo kao stvaralac kustoškog rada, a takođe ste radili i kao profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Kakva je veza između tih oblasti i kako je kustoški rad uticao na Vaš umetnički rad?
̶ To su oblasti koje se prožimaju i napajaju jedna drugu, po principu spojenih sudova. Kustoška aktivnost za mene proističe iz onog što lični stvaralački put omogućava - dubinski pristup izabranim temama i prosečan odnos prema radovima drugih stvaralaca. Lično stvaralačko iskustvo otvara vrata za prepoznavanje različitog, posebnog i značajnog.
U Vašem umetničkom stvaralaštvu, kao da težite nekonvecionalnosti, a većina Vaših projekata odlikuju se vremenskim komponentama gde kao da Vaši radovi pokušavaju da izmere temperaturu vremena. Da li je umetnost konačno, u savremenom modernom svetu, uspela da dostigne vreme?
̶ Umetničko delo je posebna struktura i posebna realnost per se (lat. „samo po sebi“), to je sublimacija stvarnog i iskustvenog kao takvo, može da sumira dosegnuta iskustva i anticipira vreme i stvarnost. Univerzalna umetnička dela nemaju vremenska ograničenja. Postoje van vremena i kao takva daju uputstva i daju osnovu za kritičku distancu prema stvarnosti i trenutku.
Nema komentara