U Vojvodini najveći pad radne aktivnosti

autor: Milana Kvrgić 40 pregleda 0

Prema poslednjim istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku, sprovedenim na celokupnoj teritoriji Srbije, najveći pad radne aktivnosti stanovništva zabeležen je u Vojvodini.

Podaci pokazuju da sve više Vojvođana, naročito mladih između 15 i 24 godine nema posao, ali ni želju da ga nađu, kao i da mnogi, kada izgube nadu da će dobiti idealan posao u struci, na kraju ipak odluče da  je najbolje šansu pronaći van granica Srbije.

U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Novom Sadu na kraju februara ove godine registrovano je preko 49.000 nezaposlenih lica na teritoriji Južnobačkog okruga, dok se, kada je reč o samoj teritoriji Novog Sada, taj broj polako približava 21.000. Na ovom spisku najviše je evidentirano lica bez zanimanja, zatim diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije, kao i ekonomskih i trgovinskih tehničara.

Diplomirani hemičar Danijela Ilić se nakon završenog fakulteta obratila Nacionalnoj službi za zapošljavanje u nadi da će na taj način pronaći posao u svojoj struci. Međutim, posle više od tri godine Danijela je i dalje evidentirana kao nezaposleno lice u registru ove instituciji.

– Ne samo da nisam dobila ponude za posao u svojoj struci, već, nažalost, nisam dobila ni nikakve druge radne ponude. Naravno postoje konkursi za pripravnike i prekvalifikacije koje su uglavnom namenjene ljudima sa završenim zanatskim trogodišnjim smerovima srednjih škola, ali firme koje zapošljavaju gotovo uvek traže iskustvo, a nemoguće ga je steći ako vam niko na početku ne da šansu – kaže Danijela i dodaje da se zato i odlučila da pohađa časove nemačkog jezika kako bi okušala sreću u inostranstvu.

Analitičar mere aktivne politike zapošljavanja Jelena Šćekić tvrdi da su u Nacionalnoj službi za zapošljavanje upoznati sa problemom nedostatka radnog iskustva kod mladih i da upravo iz tog razloga uvek markiraju ovu grupu kao teže zapošljivu kategoriju koja ima prednost u programima subvencionisanja u vidu obuke, stručne prakse, zapošljavanja i samozapošljavanja.

– Samo u toku prošle godine u našoj Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koja pokriva ceo Južnobački okrug, kroz mere aktivne politike zapošljavanja prošlo je više hiljada ljudi. Prema našim iskustvima traženje posla je pre pitanje potrebe i motivisanosti, a nezaposlena lica upisana u naš registar, naročito mladi, uvek žele da nađu dobar plaćen posao u struci, a ne shvataju da zbog situacije na tržištu to nije toliko jednostavno – navodi Šćekićeva.

Naša sagovornica dodaje i da se Nacionalna služba za zapošljavanje trudi da ispuni svoj osnovni cilj gde, pored samog posredovanja u komunikaciji između nezaposlenih i poslodavaca, nezaposlenim licima pruža i druge vrste podrške u vidu učlanjenja u klub za traženje posla, obuke za tržište rada, obuke za poznatog poslodavca, ali i testiranje učenika u periodu pravljenja izbora za upis u srednju školu ili fakultet.

Statistički podaci Nacionalne službe za zapošljavanje takođe svedoče i da se situacija poboljšala u odnosu na prethodnu godinu, te da se za godinu dana broj nezaposlenih lica u Južnobačkom okrugu smanjio za skoro 15 posto, a na teritoriji Novog Sada za nešto više od 21 posto. Međutim, jedan od razloga pada nezaposlenosti jeste odlučnost ljudi da se ni ne prijave kao nezaposlena lica već prihvataju sezonske poslove i poslove na 'crno', ali i onaj večiti problem 'odliva mozgova'. Upravo zbog velike želje mladih da idealnu radnu ponudu pronađu van Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje se svakodnevno suočava i sa problemom malog broja zaposlenih lekara specijalista, diplomiranih farmaceuta, biohemičara, inženjera informacionih tehlnologija i telekomunikacija, profesora matematike, fizike i stranih jezika, ali i kuvara, računovođa, tehničara obezbeđenja i vozača kamiona.

Stomatolog Ivana Stanić je ubrzo nakon završetka studija shvatila da željeni posao neće pronaći u svojoj domovini, te se zajedno sa suprugom pre tri godine preselila u Nemačku.

– Tokom studija nisam ni zamišljala da ću raditi negde drugde, a da to nije Srbija. Međutim, vrlo brzo sam shvatila da posao kakav želim neću pronaći u ovoj zemlji i da ću verovatno, kao i ostatak mladih, ostati na Birou zapošljavanja jedno izvesno vreme. Nemačkoj je u tom periodu bio potreban stručan zdravstveni kadar, pogotovo u oblasti stomatologije, te sam tako počela da učim nemački jezik, prijavila se i dobila radnu ponudu u Minhenu. Do sada nijednom nisam zažalila što sam otišla iz Srbije i sa ove tačke gledišta na planiram da se u nju uskoro vraćam – poručuje Ivana Stanić.

Takođe, jedan od faktora koji su uticali na smanjenje procenta nezaposlenih lica na teritoriji Vojvodine jeste i činjenica da je sve manje formalnog rada, jer se mnogi posle završenih srednjih škola i fakulteta ipak odluče da rade bez ugovora. Najveći procenata rada na „crno“ zabeležen je u ugostiteljstvu, građevinarstvu i poljoprivredi. Kako bi što pre pronašli izvor prihoda i postali finansijski samostalni, Vojvođani pristaju da rade za određenog poslodavca neprijavljeni.

Za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja planirano je 2 milijarde i 800 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije, kao i 550 milijardi iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, dok autonomna pokrajna i jedinica lokalne samouprave treba da obezbede dodatna sredstva za realizaciju ovog plana. Međutim, i pored ovakvog plana Republika Srbija trenutno ima 2,8 miliona ljudi koji ne samo da nemaju nikakav posao, već ni želju da ga pronađu i dok mladi rade poslove bez potpisanog ugovora i napuštaju zemlju, u Vojvodini kao i u čitavoj Srbiji jedna četvoročlana porodica i dalje pokušava da preživi mesec sa 30.000 dinara. Ukoliko se situacija u državi ne promeni i ne preduzmu se ozbiljne mere aktivne politike zapošljavanja, Srbija će se i dalje nalaziti na vrhu liste najsiromašnijih zemalja sveta.

Nema komentara

Napišite komentar


;