„Osvetnička pornografija“ biće uvrštena kao zasebno krivično delo u Krivičnom zakoniku Srbije, kako je najavio nedavno ministar pravde, Nenad Vujić. Javna rasprava na ovu temu biće održana tokom jesenjeg zasedanja u Skupštini, nakon čega je planiran rad na nacrtu novog zakona.
Termin „osvetnička pornografija“ predstavlja neovlašćeno objavljivanje ili pretnje da će se objaviti privatne, odnosno intimne fotografije ili video snimci osobe koja za to nije dala pristanak, sa ciljem da se ona osramoti i ponizi. Najčešće žrtve ovakvih ucena jesu žene, te se ovo svrstava i u rodno zasnovano nasilje.
Nekoliko feminističkih organizacija, sa Autonomnim ženskim centrom (AŽC) na čelu, godinama se bore da izmena Zakonika na ovom polju uopšte dođe na dnevni red zasedanja u Skupštini. Mnoge kampanje su se završile bez konkretnog uspeha, ali inicijativa članica AŽC-a pod nazivom „Zakuni se u zakon“ iz marta 2024. godine značajno je podigla svest građana. Nakon peticije i javne rasprave održane u novembru prošle godine, ministar pravde je prvi put prihvatio ideju da se Zakonik izmeni. Bilo je potrebno više od godinu dana da se zvanično najavi rad na novom zakonu.
Pravnica i članica AŽC-a, Vanja Macanović, navodi da čekaju da vide da li će Vujić prihvatiti neki od predloga za izmenu zakona ili će ministar doći do novog rešenja za pitanje kako ovo delo treba da glasi.
„Ono što će uvođenje novog člana zakona da olakša žrtvama jeste da će državne institucije biti u službi žrtava koje odluče da prijave delo, jer samo institucije imaju mogućnost da otkriju ko stoji iza lažnih naloga, da utvrde sa čijih IP adresa su neovlašćeno postavljeni snimci intimnog sadržaja i da te učinioce krivično gone“, navodi Macanović i dodaje da je velika promena već nastala kada je u pitanju svest građana i građanki.
Ona ocenjuje da se očekuje da bi po službenoj dužnosti tužilaštvo posebno krivično gonilo krivce u slučajevima kada postoji više žrtava ili više počinilaca, kao i u slučajevima u kojima su žrtve maloletne.
Nacrt novog člana zakona još uvek nije poznat i trenutno se iščekuje. Njegov izgled odrediće spektar pravnih rešenja koje će ovaj zakon obezbediti žrtvama „osvetničke pornografije“.
Članica udruženja „OsnaŽene“, Ana Zdravković, smatra da sama najava zakona ne donosi pravnu sigurnost i da hrabrost da se nasilje prijavi ne dolazi samo iz postojanja zakona, već iz poverenja da će institucije stvarno reagovati.
„Ključno pitanje jeste sadržaj zakona, odnosno, da li će biti preuzet nacrt koji su izradile stručnjakinje i organizacije koje rade sa žrtvama, ili će se usvojiti zakon bez konsultacije sa praksom“, rekla je Zdravković dodajući da postoji rizik da žrtve nasilja budu još više ugrožene ukoliko se donese površno rešenje.
Foto: Lidija Antonović/Novinarke protiv nasilja
Prema njenim rečima, značaj može biti ogroman, ali samo pod uslovom da se na ovom zakonu ne stane, te da on mora biti početak šire promene u vidu kontinuiranog obrazovanja onih koji sprovode zakon, kampanja za podizanje svesti u javnosti i stvaranja poverenja u institucije.
U teoriji, zakon bi trebao da jasno prepozna sve oblike ovog nasilja, da se postupci vode po službenoj dužnosti, da se prijave ne odbacuju i da žene dobiju zaštitu koju traže. Ključno je da nema pristanka osobe čije su fotografije ili snimci deljeni.
Prijava zloupotrebe fotografija i video snimaka trenutno je moguća u policiji ili Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal putem pošte ili mejla, a nevladine organizacije su otvorene za pravnu i psihološku podršku.
Prema mišljenju diplomiranog advokata Srđana Popovića, pre nego što novi zakon stupi na snagu, žrtve nasilja bi trebalo odmah da prijave slučaj policiji i angažuju advokata kako bi bile sigurne da državni organi zaista urade svoj posao.
„Imao sam prilike da vidim veliki broj slučajeva u kojima oštećena osoba sama da izjavu u policiji ili tužilaštvu, i da iznese jedno, a da se u zapisnik unese manje ili više izmenjena verzija te izjave, i posle je teško to ispraviti“, rekao je Popović i naveo je da to može da se desi i iz običnog nemara, ali da se dešavaju i ozbiljnije zloupotrebe u tom sistemu.
U Krivičnom zakoniku postoje članovi koji se odnose na „Neovlašćeno fotografisanje“ i „Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka“. Međutim, oni se odnose isključivo na situacije kada je počinilac jedan i poznat žrtvi. U slučajevima kada se fotografije dele na internetu bez konkretno poznatog počinioca, targetirana osoba ostaje bez pravne podrške i pomoći, zbog čega se javila potreba za uvođenjem novog zakona.
Dragana Ivanović, diplomirana psihološkinja, objašnjava da je uvođenje zakona koji će na pravi način prepoznati i sankcionisati „osvetničku pornografiju“ važan korak u zaštiti ljudskih prava i samog dostojanstva.
„To bi bila jasna poruka da deljenje intimnih sadržaja bez pristanka nije samo moralno neprihvatljivo, već i ozbiljno krivično delo. Osvetnička pornografija je oblik nasilja koji osetno ugrožava mentalno zdravlje i dostojanstvo targetirane osobe, a može ostaviti i duboke psihičke posledice“, navodi Ivanović.
Ona još dodaje da je veoma značajno da žrtva ima i pravnu i psihološku podršku i da bude sigurna da je nadležne ustanove neće osuditi, već zaštititi, kako bi povratila osećaj sigurnosti.
Uloga medija je da informiše građane i građanke, ali i da ih edukuje, čime utiče na formiranje javnog mnjenja. Način na koji će se izveštavati o određenom događaju ili društvenoj pojavi odražava se na to kako će ta informacija biti prihvaćena u javnosti.
Novinarka i članica neformalne grupe „Novinarke protiv nasilja“ Hristina Cvetinčanin Knežević ističe da mediji imaju odgovornost da ukažu na to da određene pojave mogu imati ozbiljno štetne posledice po celo društvo, kao što je slučaj sa neovlašćenim deljenjem intimnog sadržaja.
„Podjednako je važno da mediji izveštavaju i o neadekvatnim reakcijama institucija na prijave nasilja i da uključe perspektive stručnjakinja i stručnjaka kako bi pokazali koliko su posledice institucionalne nebrige ozbiljne, ne samo za žrtve, već i za celo društvo“, navodi Cvetinčanin Knežević i dodaje da je pravilno izveštavanje o ovoj temi izuzetno važno, jer način na koji mediji govore o rodno zasnovanom nasilju oblikuje i to kako ga društvo razume.
Ona ističe da termin „osvetnička pornografija” ne oslikava suštinu problema i da je mnogo preciznije govoriti o zloupotrebi iliti neovlašćenom deljenju intimnog sadržaja.
„Zato je izuzetno važno da novinarke i novinari koriste tačne nazive i izveštavaju odgovorno, kako bi žrtve bile zaštićene, a javnost informisana na pravi način, jer, dobili krivično delo ili ne, cilj je postignut činjenicom da se svest građana i građanki menja ka javnoj osudi učinilaca takvih dela“, zaključuje članica grupe „Novinarke protiv nasilja“.
Ministarstvo pravde je nakon mnogo vremena prepoznalo rastuću društvenu opasnost i stoga najavilo veliku promenu u zakonskoj regulativi takvih slučajeva. Ostaje da se sačeka izgled konkretnih predloga i pravnih rešenja do kojih će se u tom procesu doći.
Nema komentara