Predavanje Priča o ženi u kineskoj kulturi održano je na Filozofskom fakultetu u okviru aktivnosti Maj, mesec kineske kulture, koju Konfucijev institut Univerziteta u Novom Sadu organizuje povodom godišnjice osnivanja.
foto: Isidora Gordić
Sinološkinja Nataša Pešić govorila je o ulozi žene u Kini kroz istoriju, kao i kineskom pismu, ali i o problemima sa kojima se Kineskinje suočavaju danas.
„Početkom dvadesetog veka žene u Kini smatrane su „robovima robova“, čak i karakter za roba u kineksom pismu u sebi ima karakter žene“, rekla je Pešićeva i istakla da je tek devedesitih godina prošlog veka ženama u Kini zagarantovana ravnopravnost, te da je njihovim mukama došao kraj kada je zabranjen prisilni brak i običaj uvezivanja stopala.
„Uvezivanje stopala je običaj Han nacionalnosti, koji se vezivao za bogate slojeve društva. Žena je mogla da se uda samo ako je imala uvezana stopala, jer je to govorilo o tome da je ona spremna da se pokori. Ono što je najsurovije u priči o „lotosovom stopalu“ jeste da su majke i bake svojim devojčicama vršile obred uvezivanja stopala, koji je bukvalno podrazumevao lomljenje prstiju i rađen je od pete do osme godine da bi se onemogućilo stopalu da raste, a ženi da napušta kuću“, rekla je Nataša Pešić.
Da se položaj žene u kineskoj kulturi menjao tokom istorije, ilustruje i kinesko pismo. Prvi karakter za ženu prikazivao ju je u klečećem položaju, dok danas on izgleda drugačije - kao žena koja uzdignute glave, raširenih ruku i krupnim koracima ide napred, objasnila je predavačica Pešić.
Interesantno je da je do 1100. godine pre nove ere kinesko društvo bilo uređeno kao matrijarhat, a da prezime, koje je izuzetno bitno u kineskoj kulturi, Kineskinje ni danas ne menjaju uoči udaje. Prema rečima sinološkinje Pešić, u Kini bračna vernost smatrana je „neprirodnom izmišljotinom“, konkubinat je bio stvar prestiža, a žena je zauzimala najniži mogući položaj na društvenoj lestvici.
„O hrabrosti i nesalomivom duhu kineskih žena govori i podatak o postojanju ženskog pisma. Kinesko pismo, za razliku od japanskog, ne deli se na žensko i na muško, međutim činjenica da žene u Kini nisu mogle zvanično da se obrazuju, u trinaestom veku naterala je žene da osmisle svoje pismo“, rekla je Pešićeva.
Priču o ženi u kineskoj kulturi slušali su i učenici Karlovačke gimanzije, koji izučavaju kineski jezik i kulturu.
„S obzirom na to da sam sada četvrta godina Karlovačke gimnazije i da želim da nastavim da se izučavam kineski jezik, došla sam na predavanje da bih saznala više o kineskoj kulturi i položaju kineske žene. Bilo je jako zanimljivo, saznala sam mnoge stvari koje nisam znala o poziciji žene i pismu, koje će mi, sigurna sam, značiti u budućem poslu“, rekla je gimnazijalka Jovana Erdeljan.
Ovo predavanje Nataša Pešić završila je citatom Mao Cedong-a koji je rekao da „žena drži polovinu neba“, međutim naglasila je da politika jednog deteta, koja je danas aktuelna u Kini, otežava položaj žena.
„U Kini ima dvadeset miliona muškaraca više nego žena, svaka peta žena je neudata, što za kinesko društvo i danas predstavlja veliki problem. Za kinesku porodicu neudata žena je sramota“, objasnila je Pešićeva.
Nema komentara