Sinoć, u 20 časova, u Studentskom kulturnom centru, zvanično je otvoreno sedmo izdanje omladinskog pozorišnog festivala Upad, sa predstavom Niko nas nikada nije pitao.
Kako to uvek biva kada je reč o ovom festivalu, publika je bila mnogobrojna, a sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Na ulazu su posetioci prilazili volonterima i selektorima kako bi potvrdili svoja mesta. Festival je otvorio jedan od selektora, Pavle Hrnčić, istakavši kakav je bio proces selekcije ovogodišnjeg programa, izazovima na koje su nailazili, kao i o temi koja obeležava ovogodišnje izdanje festivala – ,, Šta danas znači biti čovek?”
Hrnčić je predstavio i mlade selektore festivala: Isidoru Lakić, Ameliju Stakić, Anju Pejinović, Petru Protić i sebe. Posebno se izdvojio njegov citat Bertolda Brehta:
,,Pozorište ne treba samo da objašnjava svet, ono treba da pomaže da ga zajedno promenimo.”
Photo: Pamela Virč
Nakon zvaničnog otvaranja festivala, usledila je predstava ,,Niko nas nikada nije pitao” u produkciji Pozorišta Promena iz Novog Sada. Na sceni su se nalazile samo osam stolica, jedna invalidska kolica, gitara i list papira ispod svake stolice, minimalistički, ali snažan scenski okvir.
Od prve izgovorene rečenice zavladao je muk. Devet glumaca iznosilo je svoju priču, priču o izbeglištvu. O tome kako su napustili svoje domove, neizvesnim putovanjima i snalaženju u nepoznatom svetu. Svih devet priča su istinite, a glumci su ih sami pronalazili. Zanimljiva je i činjenica da su u tekst umetnuti i aktuelni podaci o savremenim migracijama i ratovima.
U sali su se čuli samo uzdasi, otvaranje maramica i nečujno plakanje. Emocije su bile snažno prenete, a publika potresena. Akustično izvođenje gitare i pažljivo birana muzika savršeno su pratili ritam dvosatne predstave, a jednostavni kostimi – crne majice i pantalone, dodatno su naglasili ozbiljnost teme.
Photo: Pamela Virč
Predstava je nastala kao kolokvijum studenata i studentkinja glume, u klasi profesorke Jasne Đurićič i Bojane Milovanović. Uloge tumače: Dunja Mikić, Tamara Nikolić, Sergej Petrović, Stefan Simić, Sanja Banićević, Nevena Erić, Relja Štiglić, Vasilije Pačariz i Kuzman Krstović.
Nakon dva sata potresne predstave usledio je gromoglasni aplauz. Glumci su se dva puta vraćali na scenu, a posebno se istakao momenat kada su izašli na scenu sa indeksima u rukama, kao potvrda da se borba ne prekida i da umetnost ne odustaje.
Ono što ovaj festival čini posebnim jeste diskusija sa glumcima nakon svake predstave, koju su ovaj put vodile Isidora Lakić i Amelia Stakić. Na pitanje:
,,Šta mislite da je posle ovih šesnaest igranja predstave najvažnije da svako iz publike ponese kući i razmišlja o tome?”,
Glumica Sanja je kratko i jasno odgovorila: ,,Ime i prezime. Dve godine. 2. septembar 2015. godine. Sve govori.”
Izabrali smo baš ovo da citiramo iz razloga što je tokom ove priče svima u publici podeljena slika dečaka koji nikada nije stigao kući.
Jučerašnji dan bio je tek početak. Do 30. oktobra očekuju vas još tri predstave, u istom terminu, 20 časova, na adresi Vladimira Perića Valtera 5, u Studentskom kulturnom centru. Večeras je na repertoaru predstava ,,Režim ljubavi”, u izvedbi Kruševačkog pozorišta.
Ponesite maramice i dobro raspoloženje, jer Upad nije samo festival, on podstiče i neguje kritičko razmišlanje i empatiju.
Ulaznice za mlade (15-30 godina) su besplatne, uz rezervaciju putem linka na Instagram profilu festivala, a ostali posetioci karte mogu kupiti pola sata pre početka projekcije, po pristupačnoj ceni od 500 dinara.
Nema komentara