Studenti sa razmene imaju veće šanse za zaposlenje, fleksibilniji su od redovnih studenata i sposobniji da kreiraju sopstvene kompanije i pokrenu sopstvene poslove, kaže nacionalni predstavnik ESN-a u Srbiji (Erasmus Student Network), Katarina Vaščić, opisujući program Erasmus+.
tsi.lv
Vaščićeva je za Univerzitetski odjek! govorila o prednostima i nedostacima Erasmus+ programa, o tome ko sve može biti deo ovog programa, kako se prijaviti i šta je sve potrebno pri apliciranju, kao i o tome koji su presudni faktori za sticanje prava na razmenu.
O programu
Erasmus+ program je program razmene studenata na svim nivoima studija, ali i univerzitetskog osoblja, koji je pokrenut 2014. godine u Evropi, a u našoj zemlji se sprovodi od kraja prošle godine i trajaće do 2020. Programi razmene koji su ranije postojali pod Tempusom, Erasmus mundusom, Youth in action (mladi u akciji) i Lifelong learning (čovek uči dok je živ) obuhvaćeni su sada u okviru jednog programa, odnosno Erasmus+ programa.
– Erasmus+ je prvi program koji uvodi i sport. Pored toga, i EVS (Evropski servis volontera) i svi projekti i saradnje sa Evropskom unijom se sada realizuju preko Erasmus+ programa. Trenutno imamo sporazume sa univerzitetima iz oko petnaestak zemalja iz Evrope za studente različitih profila. Najveći broj sporazuma fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i univerziteta programskih Erasmus+ zemalja je potpisan sa Fakultetom tehničkih nauka, Filozofskim i Poljoprivrednim fakultetom, Akademijom umetnosti i Prirodno-matematičkim fakultetom. Kontakt tačka u Srbiji je Erasmus+ tempus kancelarija u Beogradu. Na njihovom sajtu se mogu naći sve informacije u vezi sa ovim programom – navodi Katarina Vaščić.
Gde se još informisati o konkursima razmene?
Studenti Univerziteta u Novom Sadu se mogu informisati i na sajtu Univerziteta i u kancelariji za međunarodnu saradnju.
– Tu se mogu videti svi trenutno otvoreni konkursi pri Univerzitetu u Novom Sadu. Konkursi se otvaraju tokom cele godine, a kada se otvori, konkurs je aktuelan dve, tri nedelje, tako da je vrlo malo vremena za prikupljanje potrebne dokumentacije. Sajt se stalno ažurira i nedeljno se izbaci 5 do 10 novih konkursa. Savetujem svim zainteresovanim studentima da prate aktivno sajt kako bi bili u toku sa svim novinama, jer najpre Univerzitet objavi neki novootvoreni konkurs, pa zatim i fakultet – ističe Vaščićeva.
Ko sve može na razmenu?
Erasmus kao program postoji u Evropi od 1987. i od tada je u njemu učestvovalo oko 3 miliona studenata. Erasmus+ program ima za cilj da se tokom njegovog trajanja razmeni oko 2 miliona studenata. Pored studenata, Erasmus+ obuhvata i razmenu osoblja na univerzitetima. Studenti mogu ići na razmenu na jedan ili dva semestra, dok osoblje može ići na razmenu od 5 dana do dva meseca. Oni dobijaju svoju platu u Srbiji redovno, kao i naknadu za sve troškove tokom razmene.
Šta je najvažnije prilikom apliciranja?
Jedan od osnovnih uslova jeste da je student redovno upisan na fakultet i da u poslednjih pet godina nije u nizu proveo 12 meseci u Evropskoj uniji. Motivaciono pismo je jedan od presudnih faktora za dobijanje stipendije. Pored toga, važni su CV, prepis ocena, pismo preporuke od profesora, ali i volontersko angažovanje, kao i sertifikat o znanju stranih jezika.
Vaščićeva navodi da je prosek ocena bitan, ali da nije od presudnog značaja.
– Ono sto partnerski univerziteti očekuju su aktivni mladi ljudi koji doprinose svojoj zajednici, koji su internacionalno orijentisani, zainteresovani, željni za znanjem, koji uče strane jezike i inovativni su – kaže Vaščićeva i dodaje da je potrebno predstaviti sebe kao mladu osobu koja je otvorena, želi da napreduje i usavršava se.
erasmus.org.pl
Stipendije, prednosti i nedostaci Erasmus+:
Erasmus mundus je program razmene studenata koji se u Srbiji sprovodio od 2007/08 do kraja 2015. Vaščićeva, koja je i sama bila deo ovog programa, ističe da je to bio jako konkurentan program i da je prednost Erasmus+ to što pruža mnogo veći broj stipendija u odnosu na mundus.
– Mnogo naših studenata je išla na razmenu preko tog programa. Mnogo manje stipendija se moglo dobiti preko mundusa i postojao je ograničeni broj studenata koji su mogli da idu na razmenu, dok Erasmus+ pruža mnogo veći broj stipendija. Prednost je i „learning agreement“, koji će se implemntirati u sve Erasmus+ programe, što podrazumeva da će svi ispiti morati da budu priznati, a u mundusu se dešavalo da se ne priznaju svi ispiti. Naš Univerzitet radi na što boljem priznanju predmeta i ide u tom pravcu da prevaziđe sve te potencijalne probleme i da donosi novu regulativu u toj oblasti kako bi imao veću mobilnost. Dosta se radilo na ispravljanju grešaka u odnosu na mundus, poput manjka priznatih ispita, problema sa vizama, problema sa boravkom studenata, kao i nedovoljno informisanim kancelarijama za međunarodnu saradnju – kaže Vaščićeva.
Studenti iz inostranstva u Srbiji dobijaju stipendiju u visini od 600 evra na mesečnom nivou, dok stipendija za studente iz Srbije na razmeni iznosi od 750 do 850 evra mesečno, u zavisnosti od standarda države u koju student ide na razmenu. Student dobija i povraćaj putnih troškova. Ne postoji nikakva obaveza plaćanja školarine na fakultetu na kom je student na razmeni, a ukoliko je student na samofinansiranju, on će obaveze u vezi sa školarinom izmirivati sa svojim matičnim fakultetom u Srbiji, nevezano za program razmene. Stipendija ne uključuje zdravstveno osiguranje (200-300 evra), tako da studenti moraju sami da ga isfinansiraju.
Smeštaj i ishrana u toku razmene:
Studenti mogu konkurisati za studentski dom ili stanovati privatno i hraniti se u studentskoj menzi, ali sami snose troškove smeštaja i ishrane što je, prema rečima Vaščićeve, moguće pokriti novcem od stipendije. Ona dodaje i da u Evropskoj uniji postoji mogućnost uzimanja posebnog kredita za razmenu, koji se vraća po povratku sa razmene, ali da to kod nas još uvek ne postoji.
Prijem studenta na razmeni
Student dobija badija, odnosno osobu koja je zadužena da mu pomaže prilikom dolaska. On čeka studenta na aerodromu, pomaže mu oko pronalaženja smeštaja ukoliko ne želi da bude u studentskom domu, oko administracije i svega što je potrebno.
„Koliko se angažuješ toliko će se i tvoja mogućnost otvoriti“
Studenti imaju priliku da se uključe u studentske i akademske aktivnosti. Postoji mogućnost rada sa mentorima. Biblioteke su takođe dostupne, tako da je količina informacija, prema rečima Vaščićeve, jako velika i upravo zbog toga posebno preporučuje razmenu onima koji pišu master ili doktorski rad.
– U zavisnosti od tvog anagažovanja dok si tamo i koliko se dokažes profesorima i koliko ličnih kontakata ostvariš toliko će se i tvoja mogućnost otvoriti. Sve zavisi od studenta. Često je sastavni deo odlazak na praksu u određene kompanije, gde se pruža mogućnost za privremeni rad u njima. Ako ste zainteresovani možete i sami da konkurišete da radite u nekim kompanijama. Od interesovanja studenta zavisi koliko će napredovati. Nastava je mnogo praktičnija i profesori su pravi profesionalci – objašnjava Katarina Vaščić i dodaje da je velika prednost što se na fakultetu na kom je student na razmeni može učiti jezik te zemlje, kao i to da se studenti mogu angažovati u oblasti sporta, i naglašava da su te aktivnosti besplatne.
Nema komentara