Uspesi mlade reprezentacije Srbije ispod 19 godina na Evropskom prvenstvu u Litvaniji 2013. i na svetskom prvenstvu na Novom Zelandu 2015, kada su osvojene šampionske medalje, poslužile su predstavnicima Fudbalskog saveza Srbije kao opravdanje da se u organizaciji dobro radi.
Iako su mladi fudbaleri napravili veliki uspeh, srpski fudbal na drugim poljima uveliko propada. Seniorsku reprezentaciju niko ne shvata ozbiljno još od vremena kada je Radomir Antić bio selektor, iako je javnost vratila malo vere u „Orlove“ nakon dolaska Slavoljuba Muslina na čelo stručnog štaba. Kada je reč o klupskom fudbalu, on pada na najniže grane koji profesionalni sport može da dotakne.
Dok je pažnja javnosti usmerena ka velikim beogradskim klubovima, Crvenoj Zvezdi i Partizanu, tu i tamo prema novosadskoj Vojvodini, kao da nikoga ni najmanje ne zanima kakvo je stanje u nižim rangovima, konkretno Prvoj ligi Srbije (PLS). Budžet iz kog se 16 ekipa u ovom takmičenju finansiraju u velikoj meri popunjava opština iz koje klub dolazi. Brojka a koja je neophodna da bi timovi iz ovog šampionata normalno funkcionisali iznosi od 35 do 40 miliona dinara na godišnjem nivou.
Međutim, veliki broj ekipa iz PLS ne uspeva da obezbedi ovaj novac što se odražava na plate igrača, trenera, održavanje terena, omladinske kapacitete... Jedan od takvih klubova je i Proleter iz Novog Sada. Petoplasirana ekipa na tabeli pred odlazak na zimsku pauzu, za koji prema rečima sekretara Ozrena Dukića, grad Novi Sad ne izdvaja ništa. Veliki problem za Proleter predstavlja to što igrači igraju bez ugovora, te kada im pristigne neka bolja ponuda, oni imaju punu slobodu da je prihvate i napuste klub bez bilo kakvog obeštećenja. Ono što bude plaćeno Proleteru u tom slučaju jeste samo trening kompenzacija. Slično je i u ostatku lige.
– Ne pristiže dovoljno novca od sponzora jer svi očekuju da im se taj novac vrati, a kada se daje klubu, kao da se sipa u rupu bez dna – kaže Dukić i dodaje da je pomoć koja dolazi iz FSS-a neznatna te da klub od te organizacije dobije samo 15 lopti na polusezoni.
Za razliku od fudbalera, treneri moraju da budu pod ugovorom. Po pravilniku FSS-a, svaki trener u ovom takmičenju mora da ima Profi licencu, a nema ih mnogo u čitavoj Vojvodini. Njihove plate se kreću oko 1.500 evra, što klubovi u Prvoj ligi sa velikim poteškoćama mogu da isprate.
Svaki vikend, svako novo kolo lige je za Proleter i velika finansijska borba. Naime, klub na plaćanje troškova sudija, koji najčešće dolaze iz udaljenijih delova Srbije, kao i delegata troši više od 100 hiljada dinara svake nedelje. Problem predstavljaju i odlasci na daleka gostovanja jer kada ekipa putuje sedam ili osam sati, ona na gostovanje mora da krene dan ranije kako bi igrači stigli da se odmore, što iziskuje i novac za smeštaj.
Kada su pripreme u pitanju, ekipa neće putovati nigde. Prema rečima Dukića, pripreme u Turskoj bi koštale oko 15 hiljada evra, a klub taj novac nema. Zbog toga zima predstavlja veliki problem jer ekipa teško pronalazi terene na kojima može da trenira i igra prijateljske utakmice, jer njihov teren u to doba godine bude zamrznut.
Čak i kada nije zima, klub ima velikih poteškoća sa travnatom podlogom. Proleter ne poseduje ni jedan pomoćni teren, pa prvi tim i mlađe kategorije sem što igraju utakmice na njemu, takođe na njemu i treniraju. Međutim, kako Dukić kaže, njihov teren nije najgori i mnogi prvoligaši su pogođeni ovim problemom.
Da u srpskom fudbalu ništa nije sigurno pokazuje i slučaj Sloge iz Petrovca na Mlavi koja je iz opštinskog budžeta dobijala 45 miliona dinara i bila jedan od klubova koji su najviše plaćali svoje igrače u PLS. Klub je ove godine ugašen zbog duga od 30 miliona dinara prema poreskoj upravi, fudbalerima i stručnom štabu. Dok građani krive za to opštinsko rukovodstvo, predstavnici opštine krivicu prebacuju na upravu kluba.
Predsednik opštine Petrovac na Mlavi, Dušan Nedinić, izjavio je za lokalni portal „Braničevo“ da oni koji su pored opštinske pomoći klubu doveli do toga da Sloga mora u stečaj, pokušavaju da kroz lažne optužbe prebace svu krivicu na opštinsku vlast.
Ko je kriv, najverovatnije će ostati nerazjašnjeno kao i u većini slučajeva kada se klubovi prezaduže. Ne postoji nikakav plan kojim bi se stanje ekipa u zemlji unapredilo, a pretnja da će se fudbal svesti na amaterski nivo postaje sve realnija.
Nema komentara