Studenti kolateralna šteta diplomatije?

autor: Stefan Dmitrašinović 54 pregleda

Poteškoće studenata iz Srbije na Univerzitetu Crne Gore tokom pandemije

Onlajn nastava, pomeranja ispitnih rokova, preventivne mere na fakultetima, studenti u inostranstvu, i, verovatno najzapaženija, epopeja problema studenata u domovima, bile su medijski propraćene teme koje su pokazale da ni pomenuta grupacija nije bila pošteđena raznih nedaća nastalih usled pandemije Kovida 19. U tom haosu medijske hiperprodukcije o ovim temama nije se našlo mesta za slučaj osmoro studenata srpskih državljana Muzičke akademije u Cetinju.

Foto: Lična arhiva Dine Kapa

Krajem marta, nakon obustave predavanja, zatvaranja doma Akademije i naznaka da će se zatvoriti granice, oni su bili prinuđeni da se vrate u Srbiju u kojoj su morali da provedu narednih pet meseci zbog zatvaranja granica. Vlada Crne Gore odlučila da je otvori granicu sa Srbijom 15. avgusta, ali ostaje nerazjašnjeno ko je najodgovorniji za to što osmoro srpskih studenata nije moglo da uđe u susednu državu da bi polagali ispite, dok su mnogobrojne njihove kolege iz Crne Gore to mogle na fakultetima u Srbiji.

Apsolventkinja Dina Kapa kaže da je dugačka lista onih kojima su se obraćali kroz ovih pet meseci pokušavajući da uđu u Crnu Goru.

„Nema kome se nismo obratili kako bi na bilo koji način uspeli da pređemo granicu: dekanu, prodekanici, Rektoratu Univerziteta u Crnoj Gori, Ambasadi Republike Crne Gore u Srbiji i Ambasadi Republike Srbije u Crnoj Gori, a sve to da bi mogli da polažemo ispite. Pogotovo je problem bio nama koji planiramo da konkurišemo za master ove godine. Takođe, budući da je u martovskom saopštenju pisalo da se očekuje brzo normalizovanje situacije, ostavili smo deo stvari i dragocenosti u Crnoj Gori“, objašnjava Dina Kapa za Univerzitetski odjek.

Dok su svakodnevno slali mejlove na različite adrese i zvali bezbroj brojeva telefona, krajem maja, dva aviona iz Crne Gore, sa 232 crnogorska studenta, stigla su u Beograd. Baš tih dana je predsednik vlade susedne države Duško Marković saopštio da će Crna Gora otvoriti granicu za devet država, među kojima nije Srbija. Na osnovu ustaljene diplomatske mere reciprociteta, direktorat civilnog vazduhoplovstva je zabranio sletanje aviona crnogorske kompanije na beogradski aerodrom. U toj, a i drugim političkim igrama pomenute dve zemlje u poslednje vreme, izostavljeno je osmoro studenata cetinjske Muzičke akademije iz Srbije. 

Tri negativna testa, dva granična prelaza i jedna probušena guma

Brinući se da neće stići položiti sve ispite do kraja godine ako propuste junski rok, a ohrabreni vestima u srpskim medijima koji su govorili o navodnom poboljšanju odnosa sa Crnom Gorom i mogućem otvaranju granica, troje studenata završne godine pokušalo je da pređe granicu 4. juna. Među njima je bila i Dina Kapa koja objašnjava kako je tekao čitav ovaj bezuspešni poduhvat.

„Studentska služba Akademije nam je poslala potvrdu da smo studenti i rekli su da napišemo molbu, ponesemo indekse i da će to biti dovoljno. Čak nam ni molba nije bila pečatirana i potpisana jer su rekli da nije potrebno. Pre polaska smo razgovarali sa obe ambasade i rekli da planiramo povratak. Doduše, od njih smo dobili najmanje informacija i učestalo su nas upućivali jedni na druge, ali niko nije rekao da nećemo moći da prođemo. Uradili smo i testove i bili su negativni. Bili smo uvereni da ćemo proći. Kada smo došli na granični prelaz, pripadnici granične policije nisu znali ko smo. Niko nas nije najavio. Pogledali su dokumente i rekli nam da ne možemo proći. Potom smo probali i na drugom prelazu, ali bez uspeha“, priseća se Dina i dodaje da je utisak tragikomične situacije pospešila guma koja se probušila na putu između dva prelaza. Ona smatra da je Akademija najveći krivac zbog kojeg put nije bio uspešan.

„Jedini način da pređemo granicu je bio da Akademija, ili Univerzitet, razgovara sa Ambasadom Crne Gore u Srbiji ili Vladom Crne Gore i da predoči našu situaciju. Smatram da bi zalaganje ustanove čiji smo studenti, i koja treba da se zalaže za nas, urodilo polom. Nažalost, oni to nisu uradili, iako smo se obraćali svima“, zaključuje Dina Kapa.

Treba napomenuti da su studenti tražili da ne budu u „kompletnom“ karantinu kako bi mogli da polažu ispite. Dina smatra da taj zahtev nije bio glavni faktor prilikom odlučivanja granične policije da ih ne pusti, budući da su pokazali negativne testove, kao i da crnogorski studenti koji su došli u Srbiju verovatno nisu bili u karantinu, jer su došli baš zbog polaganja ispita u junskom roku.

Drugi putnik u automobilu koji je obilazio granične prelaze David Marton blaži je pri kritikama.

„Pokušali smo da pređemo sa tom dokumentacijom, ali je tad epidemiološka situacija bila kritičnija nego sada i nismo uspeli. Mislim da je bilo načina da nam Akademija pomogne da pređemo granicu, ali u tom trenutku se nije znalo šta sve treba od dokumenata, a i Akademija je imala jako malo informacija“, navodi David, ali dodaje da je uveren da bi Akademija našla rešenje koje bi odgovaralo srpskim studentima da je situacija još potrajala.

Nepovoljna situacija i neizvesnost oko toga kada će crnogorske vlasti otvoriti granicu inspirisale su studente da potraže alternativne načine prelaska. Pojedini su razmišljali da provedu 15 dana u Bugarskoj, te da se onda, na osnovu propisanih kriterijuma, kao privremeni rezidenti države iz koje je moguć ulazak, upute za Crnu Goru. Zbog skorašnjeg otvaranja granica, taj nesvakidašnji poduhvat nije bio neophodan.

Od dekana Muzičke akademije nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja koja su se odnosila na zalaganje te institucije prilikom pomoći inostranim studentima da uđu u zemlju.

Onlajn polaganje ispita

Kao i u Srbiji, predavanja i vežbe su održavani onlajn. Takođe, ispiti su polagani u prostorijama ustanova, što je svakako bio problem za naše studente. Međutim, neki od profesora su odlučili da im pomognu i da održe onlajn polaganja ispita. 

Foto: Pixabay

Profesorica na Muzičkoj akademiji u Cetinju Jelena Bogojević kaže da profesori nemaju prava da odluče na koji način će se polagati ispiti.

„O načinu polaganja ispita odluku ne može donijeti Akademija, već Senat Univerziteta Crne Gore koji je odlučio da se ispiti polažu uživo, shodno pozitivnoj epidemiološkoj situaciji.  Nemam saznanja da li su studenti ili njihovi predstavnici uputili zvaničnu molbu da se nađe rješenje i omogući se onlajn polaganje“, govori profesorica Bogojević, dodajući da pojedine praktične ispite nije moguće polagati elektronskim putem. 

S druge strane, David svedoči da su profesori odlučivali da li će dozvoliti onlajn polaganje.

„Neke teorijske predmete mogao sam da polažem onlajn. Ti predmeti su uglavnom usmeni deo teorije i za te predmete su profesori izašli u susret. Ostale teorijske predmete koji se moraju raditi i pismeno i usmeno moramo uživo obaviti, kao i polaganje na svom instrumentu“, kaže David.

Student Viktor Minić potvrđuje da su profesori imali ingerencije pri odlučivanju, ali da mu ta činjenica nije mnogo pomogla.

„Samo jedan profesor mi je dozvolio da polažem elektronski. Ostali su bili izrazito protiv toga, iako su to mahom teorijski predmeti. Pretpostavljam da su se bojali da ću da prepišem ili slično“,  smatra Viktor.

Jedan od onih koji su odlučili da pomognu studentima i održe onlajn polaganje ispita je stručni saradnik Vladimir Đurić. On tvrdi da su profesori bili ovlašćeni da odluče o tome kako će se polagati ispit. 

U Članu 90 Zakona o visokom obrazovanju Crne Gore navodi se da se ispit može polagati van prostorija ustanove samo ukoliko se radi o ispitu studijskog predmeta čiji karakter to zahteva, dok Član 85 kaže da uslove propisuje i menja jedino Ministarstvo prosvete. Shodno tome, nije do kraja razjašnjeno po kom osnovu i ko je dao ovlašćenje profesorima da održe onlajn polaganje ispita.

Da li je urađeno dovoljno?

Kada se sagleda sve, Viktor Minić kaže da nije zadovoljan zalaganjem Akademije.

„Koliko sam čuo, studenti iz Srbije nisu bili tema na sastancima profesora. Takođe, Akademija je mogla da obezbedi način prevoza za ljude koji su pokušali da pređu granicu, ali nisu se interesovali, po mom mišljenju. U suštini, Akademija se loše organizovala za sve nas iz Srbije, ali sama politička situacija između Srbije i Crne Gore je uticala na naše ispite i dolaske“, smatra Viktor.

Profesorica Jelena Bogojević kaže da ne zna da li je održan sastanak na kojem su tema bili studenti koji nisu bili u mogućnosti da uđu u Crnu Goru, ali tvrdi da bi se našlo rešenja da su studenti onemogućeni da prisustvuju septembarskom roku.

„Da je situacija ostala nepromijenjena, sigurna sam da bi se moralo naći neko rješenje, poput pomjeranja rokova ili polaganja onlajn ispita na nivou Univerziteta Crne Gore. Svakako da se, u situaciji novoj za sve, moglo učiniti više“, govori profesorica Bogojević.

Stručni saradnik Đurić tvrdi da je održana sednica na kojoj je tema bila upravo način polaganja ispita za studente u inostranstvu.

„Održana je sednica na kojoj je utvrđeno da profesori održe ispite shodno specifičnostima predmeta“, navodi Đurić i dodaje da smatra da je Akademija uradila dovoljno za studente iz inostranstva, ali da države i njihove institucije nisu, budući da su bile odgovorne za ključne aspekte problema.

Najteže je apsolventima koji žele da upišu master studije ove godine, ali vratila im se nada da će uspeti da diplomiraju u roku i da će nastaviti akademsku karijeru. Akademija je pomogla studentima iz Srbije tako što je omogućila de ne plaćaju prijavu ispita za septembarski rok kao kompenzaciju za to što su bili onemogućeni da polažu u junskom roku kada se nisu naplaćivale prijave ispita. 

 

    Napišite komentar