Gradovi se često posmatraju kroz zgrade, ulice i trgove, ali se retko razmišlja o tome koliko ti prostori utiču na svakodnevni život mladih i studenata. Mesta na kojima učimo, družimo se i provodimo slobodno vreme direktno oblikuju naše navike, odnose i osećaj pripadnosti gradu.
Na pitanja kako gradovi danas odgovaraju na potrebe mladih i da li arhitektura prati način na koji studenti zaista žive, Marta Adamović, arhitektica koja živi i radi u Beogradu, a čiji su diplomski projekti nagrađeni prestižnim međunarodnim priznanjima, dala nam je odgovor iz svog ugla. Kroz ovaj intervju, ona govori o ulozi arhitekture u savremenom gradu, balansu između javnih prostora i investitorske gradnje, kao i o tome šta studentima danas najviše nedostaje.
Foto: Iz arhive sagovornice
Vaši diplomski projekti su nagrađeni prestižnim nagradama kao što su UnIATA ’20 i Tamayouz International Award 2020. Kako Vas to iskustvo oblikuje kao arhitektu kada gledate gradove poput Novog Sada i Beograda?
Ove nagrade predstavljaju krunu mog rada na master studijama, koji se bavio temom zaštitnih konstrukcija iznad arheloškog nalazišta. Ulazak u praksu nakon studija se bazira uglavnom na projektovanju novih objekata, pa se ona ne nastavlja na rad sa studija. Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu iznedrio je veoma sposobne arhitekte, moje generacije, starije ali i mlađe, ali nažalost ne mogu da kažem da je jedini rezultat slike gradova Novog Sada i Beograda to.
Koliko arhitektura grada, po Vašem mišljenju, utiče na život i svakodnevicu studenata i mladih?
Arhitektura je oduvek uticala na oblikovanje i sadržaj svakodnevnice svih uzrasta. Kreiranje prostora koji obezbeđuju dostupnost za učenje, druženje i odmor ključna je za studente i mlade. Ostvarivanje međusobne bliskosti među mladima i studentima je najintenzivnije u grupama zajedničkih interesovanja, gde oni iskazuju sopstvene kreativnosti i mišljenja, a to zahteva siguran i slobodan prostor. Ti prostori su studentski domovi, fakulteti, studentski kulturni centar, ali i prenamenjeni objekti poput starih fabrika i skladišta. I u poslednjih 14 meseci najintenzivnije debate, odlučivanja, iskazivanja sopstvenog mišljenja i zajedništva su u centru fakultetskih prostorija, u čemu se možda i ugleda najveći uticaj.
Postoje li mesta koja, prema Vašem mišljenju, „ne funkcionišu“ za studente i zašto?
Mislim da bi neko ko je u ovom trenutku student bio kompetentniji da odgovori na ovo pitanje. Ipak, iz iskustva svojih kolega koji su boravili u studentskim domovima i svojim povremenim posetama istih, mogla sam da primetim da se nije dovoljno vodilo računa o održavanju infrastrukture i zajedničkih prostora, a tu ima uticaj i zub vremena. Za poslednjih 55 godina, koliko je prošlo od kada je izgrađen poslednji studentski dom, mnogo toga se promenilo, dok se iskustva generacije mojih roditelja iz studentskih dana i mojih kolega ne razlikuju mnogo.
Foto: VOICE
Kako balans između starih zgrada, novih investicija i javnih prostora utiče na identitet grada poput Novog Sada?
Arhitektura Novog Sada sadrži veliku raznolikost kao posledicu uticaja različitih naroda kroz istoriju, kao grada Habzburške monarhije i bečkog uticaja, ali i srpskog uticaja više od poslednjih sto godina. Međutim, nakon prelaska društvenog uređenja sa komunizma na kapitalizam, graditeljstvo u Srbiji potpada pod sve veći uticaj investitora, što se u poslednjih četvrtinu veka naziva investitorska gradnja. Polugu moći u odlučivanju preuzimaju ljudi koji uglavnom nisu iz struke, te slike gradova u Srbiji, a Novi Sad nije izuzetak, počinju da se menjaju u skladu sa time. To postavlja mnogo prepreka na slobodno odlučivanje u arhitektonskoj branši.
Kada govorimo o urbanom planiranju, šta mislite da studentima najviše nedostaje u gradu?
Najvažniji segmenti su pristupačnost, opremljenost i povezanost, pristup višenamenskim prostorima za učenje i rad, individualni i timski, opremljenost adekvatnom opremom i alatima koji su prilagođeni potrebama svih vrsta studija. Povezanost sa svim sadržajima za studentski život i svakodnevnicu, prostori za druženje i odmor, kao i kulturne manifestacije...Sve ovo su prostori koji nedostaju studentima i mladima.
Ako biste imali priliku da unapredite gradske prostore za mlade, šta biste prvo promenili?
Pored prethodno navedenih problema, izdvojila bih i važnost mobilnosti u gradu, koja je neophodna za veće gradove poput Beograda, gde je problem saobraćaja i gužvi primetniji. Kompletan saobraćaj i infrastruktura na nivou celog grada bi trebalo da se prilagodi biciklističkom saobraćaju, koji pored svoje pristupačnosti i funkcionalnosti, ima značajan uticaj i na zdravlje. Dakle, Beogradu bih dodala biciklističke staze.
Kako Vi zamišljate idealan grad za studente i mlade?
Pored zadovoljenja osnovnih potreba za život kao što su pristupačno stanovanje, zdravstvena zaštita; obrazovni, sportski i kulturni sadržaj mora biti na visokom nivou. Takođe, dostupnost i mobilnost unutar grada treba da ne remeti i ne oduzima veliki deo vremena u toku dana. Zdravo okruženje koje obiluje zelenim oazama grada treba da preovladava. U Evropi bih izdvojila dobre primere poput Genta i Leuvena u Belgiji, Koimbru u Portugalu, ali i u našem okruženju, Pečuj u Mađarskoj.
Nema komentara