Katarina Đukić je krajem juna pobedila u seniorskoj konkurenciji na prvom Kros biatlon kupu ove sezone u Sjenici, a nedavno se vratila iz Beograda sa Državnog šampionata u veslanju gde je bila sudija.
foto: Katarina Đukić (Facebook)
Ovi sportovi su ipak nešto što radi u slobodno vreme, kako kaže, u pauzama između predavanja i učenja, jer Katarina završava drugu godinu studija medicinske rehabilitacije na Univerzitetu u Novom Sadu. U međuvremenu sprema ispite kod kuće u Zrenjaninu.
Iako se može činiti da je ovaj uspeh došao neočekivano, budući da je nedavno počela da se bavi letnjim biatlonom, Kaća je iskusna, istrenirana sportistkinja. Nakon odbojke, godinama je trenirala veslanje, osvajala medalje na regatama i bila je članica reprezentacije. Međutim, kada je imala 18 godina, hronična povreda ramena udaljila ju je od čamca i takmičarskog veslanja. Kaća kaže da je počela da trenira kros biatlon zahvaljujući drugarici, vodeći se idejom ’ajde da probamo:
– Početkom maja sam počela da idem u streljanu na Spensu. Koleginica sa fakulteta mi je jednom prilikom pomenula da ju je poznanik pozvao da trenira biatlon i meni se to učinilo zanimljivim, pa sam joj rekla da bismo mogle da idemo zajedno – objašnjava Kaća.
Kad se pomene biatlon, mnogi odmah pomisle na Milanka Petrovića, najboljeg srpskog biatlonca i šampiona Zimskih univerzitetskih igara prošle godine. Biatlon je nastao kao deo obuke norveških vojnika u XVIII veku. Proširivši se najpre celom Skandinavijom, biatlon je 1924. godine uveden kao sportska disciplina na Zimskim olimpijskim igrama, a danas je jedan od najpopularnijih zimskih sportova. Letnja verzija biatlona, koja se naziva i kros biatlon, nešto je mlađa, a prvi svetski šampionat održan je 1996. godine. U kros biatlonu, umesto kros kantri skijaškog trčanja, naizmenično se smenjuju obično trčanje i gađanje iz puške, mada postoji i kombinacija sa ski-rolerima, ili „rolkama”, kako Kaća kaže da ih iskusniji takmičari zovu.
foto: Katarina Đukić (Facebook)
„Vojnička disciplina biatlona”, poput veslanja zahteva snagu i izdržljivost da se savladaju fizički napori. Međutim, iako primećuje sličnosti između ova dva sporta, Kaća smatra da je takozvana borba sa samim sobom sastavni deo bilo kog sporta:
– Ja sam uvek volela sebi da postavljam izazove (ili da se inatim, kako god se na to gledalo) i nedavno sam shvatila da biram nesvakidašnje sportove koji su ujedno i veoma zahtevni, pa se valjda može reći da mi leže – objašnjava ona.
Kasnije se pokazalo da se iskustva sa regata mogu primeniti i u kros biatlonu:
– Pomoglo mi je to što sam već znala kako funkcionišu takmičenja i što sam imala takmičarski duh, znam i da uvek treba do kraja da se borim, jer ništa nije gotovo dok se ne pređe linija cilja. I sam atletski deo biatlona mi nije teško pao pošto se i na veslanju dosta trčalo – kaže Kaća.
Ipak, oslanjenje samo na snagu i kondiciju u ovom sportu nije dovoljno za uspeh. Na prvi pogled skrivena, sofisticirana strana biatlona leži u sposobnosti preciznog pogađanja meta. Taj neobičan spoj veština Kaća slikovito opisuje:
– Toliko duboko dišeš na kraju svakog kruga i toliko ti je visok puls da jedva stojiš na nogama, a kamoli da još držiš pušku i gađaš neke tamo sitne mete. Tada moraš da ostaneš mirne glave, da se trudiš da ne obraćaš pažnju na okolne distrakcije, a dok pucaš zaustavljaš disanje kako bi ti puška bila mirna. U početku mi je, naravno, bilo jako teško i mislila sam da je neizvodljivo uskladiti fizičke napore i smirenost i preciznost. S vremenom nađeš ritam koji tebi najviše odgovara. Gleda se da uvek pušku uvodiš sa iste strane i da što manje razmišljaš i što kraće nišaniš – kaže Kaća i dodaje – Pucanje mi je omiljeni deo, ali i veći izazov. Morala sam više da vežbam, jer ga nikada ranije nisam trenirala, a činjenica da nosim naočare nije mnogo pomogla, ali uvek sam se maksimalno trudila. Zato se svaki put jako radujem kad vidim da sam dobro pogodila metu, ali isto tako mislim da sam još uvek daleko od dobrog strelca – samokritična je ona.
Prvo takmičenje na kojem je Katarina učestvovala sa svojim klubom „Biatlon” iz Novog Sada bio je Target sprint kup u Minhenu, početkom juna. Target sprint je vrlo sličan sport biatlonu, samo što se trče tri kruga od po 400 m, umesto jednog kilometra, koliko je u biatlonu, i puca se samo iz stojećeg stava. Target sprint je u svetu još uvek u povoju, a Svetski kup Minhenu bilo je jedno od prvih takmičenja na kome su se oprobali i atletičari i strelci i biatlonci. Na prvoj trci u target sprintu kod nas, na Trofeju Novog Sada u junu, Kaća je osvojila zlato. Zatim je usledilo i zlato sa već pomenutog Kupa u kros biatlonu u Sjenici, krajem juna. Kaća i njene kolege iz kluba su pioniri target sprinta u Srbiji, a na trkama letnjeg biatlona jedni su od retkih takmičara iz Vojvodine :
– Najčešće odvojeno treniramo pucanje i trčanje, a samo u prilikama kada odemo na strelište van Novog Sada treniramo oba dela zajedno i tada i simuliramo kako bi trke izgledale. Takmičari iz Sjenice, Užica i sa Zlatibora mogu da treniraju u ski centrima, kao što je Nacionalni ski centar Žari u Sjenici. Nadam se da ćemo uskoro češće moći da imamo kompletne treninge – kaže Kaća, pohvalivši Biatlonski savez zbog kampova i priprema koje organizuje. Ipak, vredi se pomučiti zarad čari biatlona i target sprinta:
– Najviše mi se sviđa što se takmičenja održavaju napolju u prirodi i što baš zbog toga nikada ne znaš kakvo će biti vreme i kako ćeš se prilagoditi. Nekako je divlji sport – zaključuje Katarina.
Nema komentara