Od ukupno 11 predstavnika i predstavnica Srbije u seniorskoj i juniorskoj konkurenciji, dvojica tenisera postala su šampioni Vimbldona – Novak Đoković u singlu i Nenad Zimonjić u mešovitom dublu sa Australijankom Samantom Stosur.
foto: Wimbledon.com (Facebook)
Dvonedeljno takmičenje je projurilo i ostao je samo oblak prašine. Nije u pitanju prašina šljakastih terena, kako bi bilo logično, već ona sa travnatih terena Vimbldona koji su posle dve nedelje žestokog takmičenja oćelavili, otkrivši ispucalu zemlju po kojoj su se mnogi teniseri i teniserke bespomoćno klizali.
Kada savršeno zelenilo oko osnovne i servis linije zamene pojasevi braon boje, najopipljiviji je znak da je još jedan Vimbldon gotov.
Još dva grend slema za srpske tenisere
Kao i pre tri sezone, Novak je, proslavljajući pobedu u euforiji nakon trijumfa, gricnuo travu sa Centralnog terena. Međutim, ovogodišnja titula obojena je nešto drugačijim emocijama i raspoloženjem nego ona iz 2011. Ogromno olakšanje i suze radosnice nakon skoro četiri sata i fizički i mentalno iscrpljujućeg meča, u kojem je, kako je i sam rekao, pobedio i protivnika i sebe. Za razliku od finala sa Nadalom od pre tri sezone, koje je sigurnije proteklo i koje je bilo samo nastavak plodotvorne sezone i sjajnih partija, Đoković je u ovogodišnje finale stigao sa nešto manje samoupouzdanja, noseći izvestan mentalni teret.
Na poslednjih pet grend slemova gubio je u polufinalima i finalima od najvećih rivala: Rodžera Federera, Rafeala Nadala i Endija Marija, kada je imao neočekivane padove u igri i priličan broj neiskorišćenih šansi za preokret. Ipak, ove nedelje, crvić sumnje ga nije pokolebao, i posle posle neiskorišćene meč lopte pri rezultatu 5:2 u četvrtom setu, Đoković se za kratko vreme regenerisao i uspeo da pronađe dovoljno koncentracije i nove energije da osvoji odlučujući peti set.
Trideset peti duel Federera i Đokovića bio je dostojan finala najstarijeg teniskog tunira i obilovao je fantastičnim potezima sa obe strane mreže: ubojitm servisima Švajcarca, preciznim pasing šotovima njegovog rivala i neizvesnim razmenama od preko 20 udaraca koje je umeo da osvoji i teniser iz duboke defanzive, dva metra udaljen od osnovne linije. Bio je to meč za pamćenje, jedan od najboljih u Đokovićevoj karijeri, a kako je i sam naglasio po završetku meča – najvažnije od svih 14 grend slem finala koje je odigrao.
foto: Wimbledon.com (Facebook)
Nenad Zimonjić je, nakon poraza sa Nemicom Julijom Gerges u finalu mešovitog dubla na Rolan garosu, posle mesec dana na narednom grend slemu bio uspešniji – osvojio je pehar sa Samantom Stosur na Vimbldonu, ubedljivim trijumfom protiv 14. nosilaca. Snažni i raznovrsni servisi Stosurove i odlična igra na mreži Zimonjića činili su odličnu kombinaciju. Tim je lagano pobeđivao tokom celog turnira, a jedini ozbljniji izazov imali su u trećoj rundi, kada su morali da igraju tri seta. Naš teniser je prvi predvideo da bi saradnja Australijankom, nekadašnjim prvim reketom sveta u ženskom dublu, mogla biti uspešna, i to u momentu kada je izgubio od nje na Australijen openu. Tada je rekao sebi da bi ona bila sjajan saigrač i da će morati da je pita da zaigraju zajedno. Nenad Zimonjić je titulom sa Vimbldona upotpunio kolekciju pehara sa grend slemova u mešovitom dublu, stigavši do broja pet, tako da će i pored poraza sa Danijelom Nestorom u četvrtfinalu muškog dubla, ovogodišnji Vimbldon pamtiti kao izuzetno uspešan.
Vimbldonski debi i propuštene šanse
Od srpskih teniserki najviše nade se polagalo u Anu Ivanović, koja je neposredno pre Vimbldona osvojila turnir u Birmingemu, svoj prvi turnir na travi, najbržoj podlozi. Ana igra jednu od najboljih sezona u poslednjih nekoliko godina, sa osvojene tri titule i nekoliko polufinala i finala sa velikih turnira i jedna je od teniserki sa najviše pobeda u 2014. godini. Ipak, ni na ovogodišnjem Vimbldonu nije uspela da iskoristi perjanice svoje ofanzivne igre – ravne i razorne udarce i snažan servis – koji bi trebalo da budu efikasno oružje za igru na travi. Poražena je već u trećem kolu, što je veliko razočaranje samo za one koji su, vodeći se Aninim boljim rezultatima ove godine, potpuno zaboravili na neke njene stare boljke – uspone i padove u igri i nesiguran bekhend. Nešto lepše uspomene sa Vimbldona nosiće treći i četvrti reketi Srbije Bojana Jovanovski i Jovana Jakšić, mada su obe verovatno žalile zbog načina na koje su izgubile svoje mečeve. Bojana je pobedila osmog nosioca, čuvenu Viktoriju Azarenku, i u trećem kolu, što je njen najbolji rezultat na Vimbldonu, izgubila je od malopoznate češke tinejdžerke Smitkove, nakon što je prokockala nekoliko meč lopti. Dvadesetogodišnja Jovana Jakšić je u svojoj drugoj sezoni takmičenja na najvećim turnirima sa najboljim teniserkama sveta prvi put nastupila na Vimbldonu, gde je posle tri seta borbe poražena u prvom kolu. I Jelena Janković, jedna od najiskusnijih teniserki WTA tura, izgubila je u prvom meču na Old ingland klabu. Već godinama ne uspeva da prilagodi svoj način igre ovoj specifičnoj brzoj podlozi.
Zbog medijske pažnje koja je svesrdno usmerena ka popularnom Đokoviću, Dušan Lajović je u tišini napredovao do svog najboljeg, 76. mesta na ATP listi u aprilu ove godine. Ne samo da je ove sezone debitovao i na Vimbldonu, već je tada prvi put igrao na travi i pobedio, stigavši do drugog kola ovog prestižnog turnira.
Novajlije izazivaju
Četiri najveća teniska turnira – grend slemovi – nešto su poput svetskog prvenstva u fudbalu: pozornica na koju će dobiti priliku da istupe novi talenati i možda buduće zvezde belog sporta. Željni dokazivanja, gladni pobeda i neustrašivi, mladi teniseri i teniserke tada igraju svoj najbolji tenis, često uspevajući da savladaju iskusnije i uspešnije takmičare, takozvane „favorite na papiru”. Na svakom grend slemu se pojave nova lica koja, nošena podrškom publike koja želi da vidi iznenađenje i šok, načine takav podvig i u meču karijere pobede favorizovanog protivnika. Međutim, upitan je rok trajanja ovih zvezdica, jer tenis zahteva konstantnost i uspešno nošenje sa pritiskom kada rastu očekivanja teniske javnosti.
Otkrovenje ovogodišnjeg Otvorenog prvenstva Engleske jeste devetnaestogodišnji Australijanac grčkog porekla Nik Kirijos. Tek što je okončao karijeru uspešnog juniora i prešao u najjaču ligu, Kirijos je stigao do osam najboljih na Vimbldonu, pobedivši usput svetskog broja jedan Rafaela Nadala. Hladnokrvnost na terenu, koja mu je omogućila da spase devet meč lopti u drugom kolu protiv 13. nosioca, sposobnost upijanja energije koju pruža publika na najvećem terenu, i odlučna igra u najbitnijim momentima mečeva karakteristike su istinskih teniskih šampiona, među koje spada i Kirijos, smatraju mnogi. Neki pak idu toliko daleko da veruju da je došlo do smene generacija u muškom tenisu, što dokazuju time što su završnicu turnira igrali Miloš Raonić, Grigor Dimitrov i Nik Kirijos umesto Nadala i branioca titule, Endija Marija. Ipak, finale je pripalo staroj gardi, koja će verovatno ubuduće budno motriti na mlade pretendente na teniski tron.
Za razliku od tenisera, prvih pet igračica WTA liste ne vlada tako suvereno ženskim tenisom. Izuzetak je samo Serena Vilijams, mada je ove godine doživela sebi nesvojstvene kikseve na grend slem turnirima. Ipak, njene slabe partije sa Vimbldona i kontroverzna nagađanja javnosti o njenom povlačenju iz dubl konkurencije zbog bolesti, ostaće u senci vršnjakinje Nika Kirijosa – dvadesetogodišnje Južini Bušar. Odmila prozvana Džini, što smanjuje nedoumice oko izgovora njenog imena (Eugenie), mlada Kanađanka nije nikakvo tenisko otkrovenje; već dve sezone brzo napreduje i pobeđuje i najbolje igračice na WTA karavanu. Prošlogodišnja dobitnica nagrade The newcomer of the year Ženske teniske asocijacije za samo dve godine prešla je put od juniorske šampionke Vimbldona do finalistkinje seniorskog izdanja turnira u 2014. godini. Ipak, koliko god da je londonska publika oduševljena i euforična zbog podviga svoje ljubimice, Južini Bušar je tokom čitavog turnira ostala savršeno mirna i pribrana, ne pokazujući nikakve emocije, čak ni na konferenciji za štampu nakon poraza u finalu. Snažne i precizne udarce, ukombinovane sa brzinom odlično je koristila na svakoj podlozi, te je jedino ona ove godine uspela da se plasira u polufinala sva tri do sada odigrana grend slema – u Melburnu, Parizu i Londonu. Džini Bušar je, zajedno sa ostalim polufinalistkinjama Vimbldona, trećim nosiocem, Rumunkom Simonom Halep i sa kasnijom šampionkom, Čehinjom Petrom Kvitovom, deo generacije teniserki rođenih ’90-ih godina koja pruža sve veći otpor veterankama poput Serene, Šarapove i Li Na.
Kako više nema vunderkindova koji se pojavljuju niotkuda i sa navršenih 16–17 godina osvajaju grend slemove, poput Monike Seleš, Martine Hingis i poslednje koja je tako nešto učinila – Marije Šarapove, nove šampionke se stvaraju postepeno. Borba za naredne grend slemove biće sve zanimljivija i neizvesnija, naročito u ženskoj konkurenciji gde su promene, neočekivani porazi, usponi i padovi na svetskoj rang listi ipak češći nego među teniserima.
foto: Wimbledon.com (Facebook)
Reprezentacija Balkana
U ovogodišnjem muškom četvrtfinalu čak petorica tenisera vuku korene sa ovih prostora: Novak Đoković, Marin Čilić, Miloš Raonić, Grigor Dimitrov i Nik Kirijos, koji su nastupali su pod zastavama Srbije, Hrvatske, Kanade, Bugarske i Australije.
Dvostruki šampioni, tri godine kasnije
Pre tri godine Novak Đoković i Petra Kvitova prvi put su postali šampioni Vimbldona u muškoj i ženskoj pojedinačnoj konkurenciji. Zbog toga su ove godine oni sujeverni, nakon Petrinog moćnog trijmufa za 55 minuta u subotnjem ženskom finalu, verovali da će Novak Đoković zasigurno opet biti šampion. Odigravši svoj najbolji tenis u finalima, istorija se ponovila, te su Đoković i Kvitova sa svojim peharima opet zajedno prodefilovali tradiconalnim balom koji se se organizuje u čast šampiona u nedelju uveče.
Nema komentara