Prošlogodišnji događaji u Turskoj i Siriji najbolje oslikavaju problem neadekvatne i nedovoljno kontrolisane gradnje, s obzirom na to da su posledice zemljotresa bile različite pri istoj magnitudi. Na zahvaćenom području bilo je do temelja srušenih i delimično oštećenih objekata, ali i zgrada koje nisu pretrpele izrazitu štetu. Nakon potresa koji je 1999. godine pogodio Tursku, izmenjeni su i pooštreni zakoni o izgradnji i njenoj kontroli, kako ponovo ne bi došlo do ogromnog broja žrtava i velike materijalne štete, budući da je tadašnja infrastruktura usmrtila nekoliko hiljada ljudi. Ipak, 24 godine kasnije, broj poginulih bio je gotovo tri puta veći, dok je povređenih bilo više od 100 hiljada. Tragedija je pokazala da ova zemlja ne uči na greškama iz prošlosti, a da su nove uredbe izgleda bile mrtvo slovo na papiru.
Foto: Voice of America
Na osnovu proučavanja tla i položaja tektonskih ploča moguće je odrediti potencijalne seizmičke aktivnosti koje mogu da pogode određene lokacije, ali ne postoji način kojim bi se predvidelo precizno vreme i jačina njihovog delovanja. Zbog toga, neophodno je postojanje mera predostrožnosti koje moraju da se poštuju, kako, u slučaju potresa, ljudske žrtve ne bi bilo. Srbija se ne nalazi na izrazito trusnom području, ali se mogućnost toliko jakog zemljotresa ne može isključiti, pa su i na ovim prostorima bili potrebni propisi koji bi obezbedili ispravnu gradnju objekata. Međutim, kao i kod ostalih državnih mehanizama – postoji mogućnost zakazivanja.
Kako je gradnja regulisana u Srbiji i ko je kontroliše?
Posle zemljotresa koji se 1963. dogodio u Skoplju, promenjene su uredbe na prostorima nekadašnje Jugoslavije, dok se drugi značajan progres u pogledu građevinskih propisa desio dvadesetak godina kasnije, nakon potresa koji je zadesio Crnu Goru. Građevinski inženjer dr Željko Žugić objašnjava da staru gradnju možemo podeliti u dve kategorije.
– Prvu čine objekti nastali pre događaja u Skoplju, koji nisu imali adekvatne projekte protiv seizmičkih dejstava, a drugu oni izgrađeni nakon njega. Ipak, novija gradnja, nastala posle 1990. je dosta slabijeg kvaliteta, zato što su tada počeli masovni radovi od strane privatnih investitora. Oni nisu ispraćeni na pravi način, adekvatnim zakonskim rešenjima, jer je Inženjerska komora Srbije, institucija osnovana u cilju poboljšanja uslova poslovanja u oblastima značajnim za planiranje i izgradnju, formirana tek 2003. godine – govori dr Žugić.
Pre svih građevinskih radova neophodno je da projektna dokumentacija bude ispravna, zemljište provereno, a temelj i noseći elementi kvalitetni. U Srbiji je sve to regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji, a usvojen je i Pravilnik za građevinske konstrukcije, čijim je uvođenjem primena evropskih standarda, Evrokodova, postala obavezna. Kako navodi docent Građevinskog fakulteta u Beogradu dr Marko Marinković, garancija seizmičke otpornosti treba da bude objekat koji je izgrađen prema zakonu i standardima.
– Lanac kontrole projekta i izvođenja je mnogo važan, a čine ga projektant, institucija koja izdaje građevinsku dozvolu, tehnička kontrola projekta, izvođač, stručni nadzor i građevinska inspekcija. Svi akteri od početka do kraja učestvuju u kontroli i sprovođenju svakog koraka. Ako bilo ko od njih u ovom lancu zakaže, posledice mogu da budu loše – objašnjava dr Marinković i dodaje da je Pravilnik za građevinske konstrukcije uveo propise koji u Evropi važe već 10-15 godina. Njegova primena, uz poštovanje osnovnih principa i pravila struke, garantuju ispunjenje osnovnog zahteva da se objekti pri dejstvu zemljotresa ne smeju srušiti i ugroziti ljudske živote.
Ceo proces kontrole jasno je definisan Zakonom. Prvo, projekat pregledaju državne institucije pre izdavanja građevinske dozvole. Nakon toga, u toku izgradnje, građevinska inspekcija proverava poštovanje propisa, dok na kraju komisija sastavljena od strane institucije koja je izdala građevinsku dozvolu radi tehnički prijem objekta i daje upotrebnu dozvolu. O kontroli izvođenja i o korišćenju projektom definisane količine i kvaliteta materijala brine se stručni nadzor. Njega angažuje investitor, kako bi radio u njegovu korist tako što će da kontroliše izvođača radova.
Ipak, današnja gradnja je masovna i neplanska, a pre svega, u rukama je privatnika. Dr Željko Žugić kaže da oni nisu izolovani od države i propisa, jer sve što važi za javne infrastrukturne projekte, važi i za privatne.
– Gradnja individualnih objekata ipak može biti problematična zato što ne postoji dovoljan broj građevinskih inspektora koji bi sve to mogli da isprate. Sa druge strane nadzorni inženjeri, koje svako individualno gradilište mora da ima, odgovaraju pred Sudom časti Inženjerske komore Srbije, s tim što ovaj mehanizam u praksi ne funkcioniše dovoljno efikasno – tvrdi dr Žugić.
Ukoliko uzmemo u obzir novogradnju, nastalu u prethodnih deset godina, očekivali bismo da poboljšanje tehnologije i materijala u građevinarstvu garantuje bolji kvalitet i veću bezbednost, ali to ne mora da bude istina. Svi noviji objekti spolja su doterani kako bi privukli kupce i atraktivnom estetikom opravdali visoke cene nekretnina unutar njih. Međutim, nova infrastruktura, u slučaju zemljotresa, može biti rizična isto kao i stara, jer su mane, ukoliko postoje, skrivene ispod modernih vizuala.
Docent dr Marko Marinković objašnjava da garancija bezbednosti važi samo ako je sve dobro isprojektovano i izvedeno poštujući propise, standarde, pravila struke i osnovne principe izgradnje otpornih objekata na dejstvo seizmičkih aktivnosti. Ako to nije slučaj, nove zgrade se mogu gore ponašati pri potresima tla u odnosu na starije.
– Postoji mišljenje da su stare zgrade bolje od novih, što sa jedne strane ima osnova, ako uzmemo u obzir da je u SFRJ investitor bila država, a projektovali su i gradili njeni građevinski giganti i procedure su se sigurno više poštovale. Danas, privatni kapital masovno učestvuje u izgradnji i ako se ne poštuju pravila objekat sigurno neće biti adekvatan sa stanovništva seizmičke otpornosti – kaže dr Marinković dodavši da su najgori slučaj nadogradnje i divlja gradnja, jer kod takvih objekata ne postoje projekti i nije poznato koliko je armature ugrađeno ili koji je kvalitet betona i drugih materijala.
Pogled iz pravnog ugla
Kao što se ne može isključiti mogućnost zemljotresa, nije moguće zanemariti ni broj potencijalno nebezbednih objekata, koji bi u momentu ove prirodne katastrofe mogli da povrede ili čak usmrte osobu. U ovoj situaciji, oštećeno lice ili, u slučaju smrti, njegova porodica, imaju pravnih osnova za tužbu, jer se radi o nanošenju nematerijalne štete, što u Srbiji reguliše Zakon o obligacionim odnosima.
On, između ostalog, propisuje da je uzročnik štete dužan da je nadoknadi, ukoliko ne dokaže da je ona nastala bez njegove krivice. Ipak, prevashodno je potrebno utvrditi ko je uopšte uzročnik – da li je to investitor, projektant koji je napravio pogrešne proračune, ili inspekcija i nadzornik koji su napravili propust u toku kontrole. Advokatica Darjana Macanović objašnjava da oštećena strana može da zahteva nadoknadu od bilo kog navedenog lica.
– Svi učesnici u gradnji objekta u obavezi su da poštuju odrednice Zakona o planiranju i izgradnji, pa tako i kada se radi o seizmološkim osobenostima Republike Srbije. Ako do štete ili povrede ipak dođe, Zakon o obligacionim odnosima spor reguliše po principu podeljene odgovornosti, što znači da je sud u obavezi da utvrdi postojanje uzročno-posledične veze između radnje ili propusta investitora, projektanta i izvođača radova, svakog posebno, i nastale štete. Tužba je moguća i kada nema fizičkih povreda, ali je došlo do materijalnog gubitka – kaže advokatica Macanović i dodaje da pravno može da odgovara i sama država. To će se dogoditi ukoliko je došlo do nepostupanja građevinskog inspektora po zakonu, ili ako je Reviziona komisija, koja pravi izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi projekta za građevinsku dozvolu, napravila propust.
Naposletku, kada se utvrdi krivac, u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja naknada se određuje po pravilu u obliku novčane rente, doživotno ili na određeno vreme. Takođe, uzročnik nečije smrti dužan je nadoknaditi troškove njegove sahrane, a lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, ima pravo na naknadu štete koju trpi ovim gubitkom. U slučaju oštećenja zdravlja ili nezgode platiće lečenje od zadobijene povrede, ali i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.
Celokupna procedura izgradnje jednog objekta u Srbiji strogo je definisana. Zakon i pravila postoje, način kontrolisanja jasno je utvrđen, a na onima koji grade ostaje da sve propisano i ispoštuju. Međutim, ukoliko se nešto „provuče“ ispod zakonskih regulativa, u nemilom događaju moglo bi doći do ugrožavanja bezbednosti građana i razaranja velikog broja domova. Zato se Zakon i Pravilnik moraju primenjivati, kontrola treba da bude ažurna, a investitori savesni u svom radu, kako bismo bili sigurni da infrastruktura neće nikoga povrediti.
Nema komentara