Zoran Strika: Ponosan na svoj rad, ali i na uzore

autor: Danilo Kovačević 114 pregleda

Zoran Strika, novinar Radija 021, proglašen je za najboljeg mladog novinara ove godine. Nagradu „Marina Kovačev“ koju dodeljuje Novosadska novinarska škola je dobio jer se u svojim radijskim prilozima i tekstovima bavio temema od izuzetnog značaja za javni interes, naveo je žiri koji su činili Dina Đorđević (CINS), Vesna Radojević (KRIK), Gordana Bjeletić (Južne vesti), Svetlana Bošković (Fondacija Marina Kovačev) i profesor na Akademiji umetnosti Siniša Isakov. 


Strika je bivši student Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i nekadašnji urednik Univerzitetskog odjeka. Nagrada za najboljeg mladog novinara dodeljuje se od 2001. godine novinarima do 30 godina starosti za oblasti informativnog, analitičkog ili istraživačkog novinarstva.


Šta mislite zbog čega je nagrada za najboljeg novinara pripala baš vama?
 

Nešto je već obrazložio žiri. Ako već moram da dodajem, i da ubacim malo self-marketinga odmah u startu, imao sam zaista dobru godinu na poslovnom planu. Osim izveštavanja za 021.rs, koji mi je matični medij, redovno sam pisao za Cenzolovku, tekstovi su mi bili objavljeni i u Vremenu i VOICE-u, a nedavno sam započeo i saradnju sa KRIK-om, za koju se nadam da će doneti nešto zanimljivo i važno. Uz sve to, bio sam izabran među 23 novinara iz sveta da učestvujem na programu u SAD, tako da je i to bilo izvanredno iskustvo. Imao sam jedan kontinuitet pristojno urađenog posla i to je to. Ove godine žiri je odlučio da pažnju posveti novinaru iz lokalnog medija, i drago mi je zbog toga, jer neretko ostajemo po strani kod ovakvih događaja. Nasuprot svemu ovome, postoji dosta mladih novinara koji rade odličan i važan posao u profesionalnim i nezavisnim medijima, istraživačkim centrima, koji se ove godine nisu kandidovali za nagradu. Tako da, ima i toga što sam ja jednostavno pokušao.
 

Na šta ste najponosniji u svom novinarskom radu?
 

Ponosan sam na svaku priču koju sam uradio profesionalno i u koju sam uložio neki ekstra napor da bi bila zaokružena. To nije uvek slučaj, nekad ste umorni, zasićeni, sama tema vam nije atraktivna, ali ako upravo u takvim situacijama uspete da izvučete neki kvalitet kakav niste očekivali, onda je to neverovatna satisfakcijama i instant motivacija. Ponosan sam i na uzore koje sam u startu krenuo da pratim i koji su u dobroj meri uticali na moje stavove o nekim temama ili na pristup radu - to su ekipa Feralovaca - Viktor Ivančić, Boris Dežulović, Predrag Lucić, ali tu su i Mića Sovilj ili Gorica Nikolin koji su mi dosta pomogli kada je trebalo. 
 

Kada biste imali neograničena sredstva i vreme, kojom temom ili pričom biste se bavili?
 

Da imam neograničena sredstva i vreme, verovatno bih uživao negde u Istri, zezao se u Tampa Beju ili igrao picigin u Splitu u ovo doba godine. Šalim se. Nije pitanje samo sredstava i vremena, već i slobode da li možeš da se baviš nekom temom. Verujem da pojedini radnici u Informeru ili Pinku mogu kod svojih nadležnih da se izbore za neka sredstva i vreme da bi radili jednu priču, ali kakvu bi oni priču zaista uopšte mogli da naprave? U sredu sam na jednoj tribini čuo kako su sela u Banatu, na granici sa Rumunijom, praktično "srpska Indija", totalno napuštena. Iako sam znao da sela u Vojvodini sve praznija, do sada mi nije padalo na um da bi prolazak i boravak u njima bila idealna teme reportaže. Sada mi to jako golica maštu, tako da, ko zna. Nije neostvarivo.
 

Zašto ste počeli da se bavite novinarstvom?
 

U srednjoj sam bio zainteresovan za književnost, sociologiju, pomalo psihologiju i nije mi problem bila komunikacija sa ljudima. Kad to sagledaš, novinarstvo je bilo logičan izbor. Naravno, da se stvarno bavim novinarstvom počeo sam dolaskom na 021.rs, i nisam siguran da bi se to ikada dogodilo da profesorka Smiljana Milinkov nije pitala kolegu Nikolu Matickog i mene da li želimo da idemo na 021 kako bismo videli kako funkcioniše jedna profesionalna redakcija. Otišao sam tamo, očekivao da ću biti mesec dana i da ću se vratiti na fakultet, ali se ispostavilo da se mesec dana pretvorilo u nešto što traje i danas, više od četiri godine nakon prvog ulaska u prostorije radija i portala.
Šta je to što mislite da vi znate, a da drugi ljudi ne znaju?
Mislim da sve što znam i ja, a da nisu moje lične tajne ili glupi vicevi koje volim, zna i još neko. U kontekstu novinarstvu, sve što znam sam trenutno, znam zato što sam to naučio od nekoga ko je to znao pre mene.

    Napišite komentar