Opereta “Kneginja čardaša“ prvo prikazivanje imala je 2007. godine, kada je ulogu zvezde kabarea Silve Verecki imala Jelena Končar. Krajem godine direkcija je odlučila da obnovi operetu, pa se u ulozi Silve našla prvakinja Opere Danijela Jovanović.
Ova uloga u potpunosti se razlikuje od uloge Stazi koju je Danijela Jovanović igrala na premijernom prikazivanju operete, a kako Jovanović kaže, lepeza emocija kojom je bogata ova uloga sama po sebi diktirala je pevački i glumački izraz. Na pripremama je imala nesebičnu pomoć kolega koji su joj pomogli da stvori potpuno drugačiji lik Silve, sa novom senzibilnošću i drugačijim izrazom, navodi ona.
Kako je došlo do odluke da se “Kneginja čardaša” ponovo igra?
– Još prošle godine postavilo se pitanje obnove Kneginje čardaša. To je jedna od najpopularnijih opereta i publika u Novom Sadu je zaista jako voli. Koleginica Končar više nije htela da peva vodeću ulogu Silve i javno se oprostila od te role. Ipak, posle razgovora sa direktorom opere, dirigentom i Jelenom došli smo do zajedničkog dogovora da preuzmem vodeću ulogu i da se opereta vrati na repertoar. Ostali likovi u opereti su takođe dobili nove izvođače, tako da smo praktično doživeli ne obnovu, već premijeru.
Jelena Končar igrala je rolu Silve 2007. godine, a kada je obnova u pitanju, delite ulogu sa njom. Ovo je sasvim suprotna uloga od one koju ste glumili na prvoj premijeri “Kneginje čardaša. Jeste li imali pomoć i podršku kolega?
– S obzirom na to da ovo nije prva opereta koju sam pevala, nisam imala velikih problema sa samim žanrom koji je u mnogim segmentima zahtevniji od klasične opere. Pored pevanja tu je gluma i ples. Dakle, tri veoma značajna i zahtevna segmenta koji zahtevaju podjednako angažovanje. Imala sam veliku i nesebičnu pomoć svoje koleginice Jelene Končar, kao i ostalih kolega i koreografa. Pomoglo mi je i moje pređašnje iskustvo u opereti “Slepi miš” i mjuziklu “Čovek od Lamance (Don Kihot)”.
Da li vam je poteškoću predstavljalo to što se sada u istoj predstavi pojavljujete kao glumica i kao pevačica?
– Priprema muzičkog materijala kao i sam rad na režiji i koreografiji je jako kratko trajao, ali cela ekipa je želela da obnova bude bolja od same premijere 2007. godina. Svi su se jako potrudili i dali svoj maksimum, pa rezultati nisu izostali. Mislim da sam stvorila potpuno drugačiji lik Silve, sa novom senzibilnošću i drugačijim izrazom. Lepeza emocija kojom je bogata ova uloga, sama po sebi diktirala je pevački i glumački izraz.
Koliko je opereta teška i zahtevna forma za izvođenje, zahteva li mnogo više truda i ulaganja nego u samu operu?
– Osim svih ovih elemenata koje sam nabrojala, u pripremi je značajnu ulogu igrala i fizička kondicija koja u klasičnoj Opere nije od prevelikog značaja.
Publika i kritika uvek su bili naklonjeni „Kneginji čardaša“, pogotovo ovoj verziji koja se najduže igrala na sceni SNP-a. Mislite li da Operetta, sada nakon obnavljanja, može da doživi isti ili sličan uspeh?
– Premijera je doživela ogroman uspeh. Sve tri predstave u decembru su bile rasprodate do poslednjeg mesta. Kritika je i ovog puta bila pozitivna, a publika je ovacijama pozdravila I nagradila sve izvođače.
Prvakinja ste Opere u SNP-u, ostvarili ste mnogo uloga u našem pozorištu, a nastupali ste koncertno i širom Evrope. Koja uloga u dosadašnjoj karijeri je na vas ostavila najveći utisak?
– Uskoro slavim 20 godina svog umetničkog rada. Do sada sam ostvarila niz značajnih uloga u najpopularnijim klasičnim operama poput: Traviate, Rigoleta, Lucije di Lamermo, Boema, Simona Bocanegre. Ipak, ono što se izdvaja I što ostaje bar do sada, zlatnim slovima ubeleženo u mojoj umetničkoj karijeri jeste gostovanje u Kanu sa ulogom Gilde u Opera Rigoletto. Celi ansambl SNP-a doživeo je fantastičan uspeh.
Otkud manjak zainteresovanosti za opere, operete i ima li to veze sa obrazovanjem publike?
– Obrazovanje i angažovanje učitelja i profesora u klolama izuzetno utiče na izgradnju ukusa i stvaranje operske-operetske publike. Ipak, smatram da se mladi sve više interesuju za opersku umetnost koja je zaista posebna. Svoj doprinos edukaciji mladih i upoznavanju dece sa operskom umetnošću dajem kroz učešće u izvođenju dečjih opera u umetničkom udruženju “Visoko C”. Deca su oduševljena i ja sam potpuno sigurna da je to nova publika koja će pratiti i voleti klasičnu operu.
Koliko je društvo danas zainteresovano da prati takav sadržaj u pozorištu?
– U ekonomski teškim vremenima "elitna umetnost" pada u nemilost i postavlja se pitanje njene egzistencije i potrebnosti.S obzirom na to da prave vrednosti prevazilaze sve teškoće i krize ne postavlja se pitanje opstanka opera. Vreme je pokazatelj vrednosti, a opera kao posebna forma opstaje nepromenjena već vekovima.
Foto: Aleksandar Ramadanović
Nema komentara