DANIJELA JOVANOVIĆ: "Elitna" umetnost je u nemilosti

autor: Milica Gvozdenac 699 pregleda

Opereta “Kneginja čardaša“ prvo prikazivanje imala je 2007. godine, kada je ulogu zvezde kabarea Silve Verecki imala Jelena Končar. Krajem godine direkcija je odlučila da obnovi operetu, pa se u ulozi Silve našla prvakinja Opere Danijela Jovanović.

Ova uloga u potpunosti se razlikuje od uloge Stazi koju je Danijela Jovanović igrala na premijernom prikazivanju operete, a kako Jovanović kaže, lepeza emocija kojom je bogata ova uloga sama po sebi diktirala je pevački i glumački izraz. Na pripremama je imala nesebičnu pomoć kolega koji su joj pomogli da stvori potpuno drugačiji lik Silve, sa novom senzibilnošću i drugačijim izrazom, navodi ona.

Kako je došlo do odluke da se “Kneginja čardaša” ponovo igra?

– Još prošle godine postavilo se pitanje obnove Kneginje čardaša. To je jedna od najpopularnijih opereta i publika u Novom Sadu je zaista jako voli. Koleginica Končar više nije htela da peva vodeću ulogu Silve i javno se oprostila od te role. Ipak, posle razgovora sa direktorom opere, dirigentom i Jelenom došli smo do zajedničkog dogovora da preuzmem vodeću ulogu i da se opereta vrati na repertoar. Ostali likovi u opereti su takođe dobili nove izvođače, tako da smo praktično doživeli ne obnovu, već premijeru.

Jelena Končar igrala je rolu Silve 2007. godine, a kada je obnova u pitanju, delite ulogu sa njom. Ovo je sasvim suprotna uloga od one koju ste glumili na prvoj premijeri “Kneginje čardaša. Jeste li imali pomoć i podršku kolega?

– S obzirom na to da ovo nije prva opereta koju sam pevala, nisam imala velikih problema sa samim žanrom koji je u mnogim segmentima zahtevniji od klasične opere. Pored pevanja tu je gluma i ples. Dakle, tri veoma značajna i zahtevna segmenta koji zahtevaju podjednako angažovanje. Imala sam veliku i nesebičnu pomoć svoje koleginice Jelene Končar, kao i ostalih kolega i koreografa. Pomoglo mi je i moje pređašnje iskustvo u opereti “Slepi miš” i mjuziklu “Čovek od Lamance (Don Kihot)”.

Da li vam je poteškoću predstavljalo to što se sada u istoj predstavi pojavljujete kao glumica i kao pevačica?

– Priprema muzičkog materijala kao i sam rad na režiji i koreografiji je jako kratko trajao, ali cela ekipa je želela da obnova bude bolja od same premijere 2007. godina. Svi su se jako potrudili i dali svoj maksimum, pa rezultati nisu izostali. Mislim da sam stvorila potpuno drugačiji lik Silve, sa novom senzibilnošću i drugačijim izrazom. Lepeza emocija kojom je bogata ova uloga, sama po sebi diktirala je pevački i glumački izraz.

Koliko je opereta teška i zahtevna forma za izvođenje, zahteva li mnogo više truda i ulaganja nego u samu operu?

– Osim svih ovih elemenata koje sam nabrojala, u pripremi je značajnu ulogu igrala i fizička kondicija koja u klasičnoj Opere nije od prevelikog značaja.

Publika i kritika uvek su bili naklonjeni „Kneginji čardaša“, pogotovo ovoj verziji koja se najduže igrala na sceni SNP-a. Mislite li da Operetta, sada nakon obnavljanja, može da doživi isti ili sličan uspeh?

– Premijera je doživela ogroman uspeh. Sve tri predstave u decembru su bile rasprodate do poslednjeg mesta. Kritika je i ovog puta bila pozitivna, a publika je ovacijama pozdravila I nagradila sve izvođače.

Prvakinja ste Opere u SNP-u, ostvarili ste mnogo uloga u našem pozorištu, a nastupali ste koncertno i širom Evrope. Koja uloga u dosadašnjoj karijeri je na vas ostavila najveći utisak?

– Uskoro slavim 20 godina svog umetničkog rada. Do sada sam ostvarila niz značajnih uloga u najpopularnijim klasičnim operama poput: Traviate, Rigoleta, Lucije di Lamermo, Boema, Simona Bocanegre. Ipak, ono što se izdvaja I što ostaje bar do sada, zlatnim slovima ubeleženo u mojoj umetničkoj karijeri jeste gostovanje u Kanu sa ulogom Gilde u Opera Rigoletto. Celi ansambl SNP-a doživeo je fantastičan uspeh.

Otkud manjak zainteresovanosti za opere, operete i ima li to veze sa obrazovanjem publike?

– Obrazovanje i angažovanje učitelja i profesora u klolama izuzetno utiče na izgradnju ukusa i stvaranje operske-operetske publike. Ipak, smatram da se mladi sve više interesuju za opersku umetnost koja je zaista posebna. Svoj doprinos edukaciji mladih i upoznavanju dece sa operskom umetnošću dajem kroz učešće u izvođenju dečjih opera u umetničkom udruženju “Visoko C”. Deca su oduševljena i ja sam potpuno sigurna da je to nova publika koja će pratiti i voleti klasičnu operu.

Koliko je društvo danas zainteresovano da prati takav sadržaj u pozorištu?

– U ekonomski teškim vremenima "elitna umetnost" pada u nemilost i postavlja se pitanje njene egzistencije i potrebnosti.S obzirom na to da prave vrednosti prevazilaze sve teškoće i krize ne postavlja se pitanje opstanka opera. Vreme je pokazatelj vrednosti, a opera kao posebna forma opstaje nepromenjena već vekovima.

Foto: Aleksandar Ramadanović

    Napišite komentar