Električni orgazam ove godine obeležava 35 godina postojanja i stvaranja muzike. Nastao je davne 1980. godine i za njega se može reći da je sinonim za rok muziku na ovim prostorima. Ova rok grupa se još od Paket aranžmana, koji su snimili zajedno sa grupama Idoli i Šarlo akrobata, smatra začetnikom čuvenog novog talasa.
Bend je osnovan kao predgrupa za koncert njihovog tadašnjeg benda Hipnotisano pile. Ono čemu se niko nije nadao jeste da će se Električni orgazam održati toliki niz godina. Objavili su 11 studijskih albuma, 7 live i 3 kompilacije sa najvećim hitovima, a u najavi je i novi album. Frontmen benda Srđan Gojković, poznatiji kao Gile, za Univerziteski odjek govori o dugogodišnjoj karijeri i samom rokenrolu.
Električni orgazam je tokom svoje 35 godišnje karijere objavio žanrovski različite albume, čuvajući sve vreme svoj osnovni izraz, ali i prateći savremena strujanja u muzici. Smatrate li da je to ključni faktor zbog kojeg vas publika i dalje sluša ili je u pitanju nešto drugo?
Pratili smo, naravno, ono što se dešava u savremenoj muzici i još uvek tu i tamo pratimo, ali mi smo se više menjali po principu kako smo se mi menjali kao ljudi, prolazeći kroz različite promene u životu i onda se ustvari ta neka lična priča odrazila na tu promenu koja je na kraju bila i muzička promena.
Ko je danas vaša publika i kakav odnos imate prema njoj?
Tideset i pet godina je dug period, tako da je dosta generacija odraslo uz Električni orgazam. Prema tome je i publika „šarena”. Mislim da najmanje ima ljudi koji su nas pre 35 godina slušali, kada smo krenuli sa muzikom. Ti ljudi verovatno retko izlaze, sad su porodični. Rokenrol publika je između 15 i 25 godina što je i razlog zbog kojeg bend postoji tako dugo, jer se publika stalno obnavlja i dolaze neke mlađe generacije. Na svakom koncertu uvek ima ljudi koji prvi put slušaju Električni orgazam.
Postojite 35 godina, malo koji bend se može time pohvaliti, naročito u Srbiji. Jeste li nekad razmišljali da se, ipak, povučete sa scene?
Pa ne, nisam razmišljao. Umetnošću se baviš dok si živ. Naravno ako te telo služi i ako si u toj nekoj pokretljivosti i u snazi da radiš. Umetnički posao je posao u kom manje-više nema penzije. Možda tek pod neke ultra stare dane, ali evo vidimo i neke prvoborce iz 60-ih godina, kao Rolingstonsi koji su još uvek na turnejama ili Bob Dilana u 70-im godinama, i Kit Ričards je napunio 72. rođendan. Tako da vidimo da to može i po primeru starijih kolega.
Šta je to što biste rado izbrisali iz karijere benda, a koji Vam je period intimno najznačajniji i zbog čega?
Ništa ne bih izbrisao, to je potpuno besmisleno. Prošlost je nepromenljiva i ništa na ovom svetu nije savršeno, pa tako ni karijera nekog rokenrol benda. Ničiji život nije savršen, sve je to deo te zanimljive priče sa svim eventualnim greškama koje su postojale u našoj karijeri i to je moj stav prema prošlosti. Nema ničega čega se stidim ili što bih promenio. Bilo je tu više perioda u ovih 35 godina kad je bend bio na vrhuncu, pa onda siđe sa vrhunca, pa se opet popne i tako. Na tako duge staze ide gore-dole. Izdvojio bih taj prvi period, novi talas, Paket aranžman, prvi i drugi album, pa onda sredina 80-ih album Distorzija, pa sredina 90-ih album Zašto da ne, pa zadnji studijski album iz 2010. godine To što vidiš to i jeste. To su po meni neki diskografski vrhunci, a koncerata je uvek bilo dobrih i osrednjih. To je nešto što se dešavalo u svim fazama, i od te najranije new wave faze, pa do danas.
foto:Branko Gavrić
Paket aranžman je jedan od najznačajnijih albuma za istoriju jugoslovenskog rokenrola koji je označio početak novog talasa u muzici. Mnogi danas glorifikuju taj period i nazivaju ga zlatnim dobom. Da li je to glorifikovanje možda posledica žala za raspadom kulturnog prostora Jugoslavije, jer su tu scenu činili muzičari najvećim delom iz Beograda, Zagreba, ili se zaista nije dogodio neki novi novi talas u ovdašnjoj muzici?
Možda kod nekih ljudi taj period izaziva nostalgiju, mada mislim da je novi talas, i svih ovih 10 godina od kada je nastao pa dok se nije raspala Jugoslavija, imao vrlo sličan status, tako da nije to nešto što je nastalo sad u zadnjih 10 godina, nego je to bilo i prvih 10 godina od starta novog talasa. Mislim da je to bila jedna ekspozija talentovanih ljudi u kratkom vremenskom razdoblju u istoj državi, u Jugoslaviji koja se pojavila i da je to ustvari bio svakako neki trenutak u istoriji koji se, po meni, nije na taj intenzitet posle opet pojavio. Bilo je naravno jako dobrih bendova i kasnije, ali nikad nije bilo toliko dobrih koji su se pojavili u celoj toj državi, u raznim gradovima u nekom periodu, na primer, od godinu dana.
Da li će se i koliko novi album koji najavljujete stilski razlikovati od prethodnih?
Svaki naš novi album se razlikuje od prethodnog. Tako da će se i ovaj sledeći razlikovati. Verovatno se neće razlikovati koliko se prošli razlikovao od Harmonajzera, pošto se Ljuba vratio u bend i od Ljubinog povratka smo mi našli neki novi zvuk benda tako da na neki način i te nove pesme i novi album su logičan nastavak možda prošlog. Ali opet, prošlo je 5 godina, mi smo se promenili i biće tu i sigurno nekih razlika. Teško mi je sad rečima da opišem koje će to razlike biti, ali svakako da ih ima. Kad izađe album, moći će ljudi da čuju.
Rok muzika je nekad bila i način života, izražavala je bunt, a ne samo pravac u muzici. Postoji li šansa da se to opet dogodi?
Kad smo krenuli sa muzikom, činjenica je da smo pripadali toj nekoj generaciji za koju je bavljenje rokenrolom bila kao neka religija, a vremenom je, ne samo kod nas nego i u svetu, to postao samo neki žanr muzike i kao neka vrsta, nazovimo je, isprazne zabave. Pre svega je svetska diskografska industrija težila tome da bi mogla da uspostavi neku kontrolu i nad izvođačima i bendovima i nad tržištem, što je ustvari rezultiralo donekle takvom situacijom, ali vremena se stalno menjaju. Trenutno je tako, videćemo kako će se dalje razvijati situacija. Za nas i za te neke bendove, koji su pripadnici te generacije, još uvek jeste neki način života. Ne znam kako je to sa nekim bendovima koji su sad tek krenuli i koji su u prvoj godini karijere.
Nema komentara