Pre sada 9 godina izašao je album koji je promenio stil Childish Gambina iz korena i otvorio novu fazu. Naravno, nakon njegove uspešne R&B i hip-hop karijere, niko - a možda ni on sam - nije mogao da predvidi „Awaken, My Love!“. Pre svega jer je ovo teški funk i soul, uz dodatak starih začina sa kojima se uvežbao. No, jednu stvar zaboravljamo: u tom momentu Donald Glover postaje otac, njegov život je isto tako promenio stil i dobio zaokret u potpunosti. Sve to potkrepljeno političkim problemima i situacijom Afroamerikanaca u društvu. Snažna nit koja ga je dovela da se vrati korenima i starijim umetnicima sličnog porekla, kao što su Funkadelic, Sly and the Family Stone i Prince.
Foto: www.aetheticmagazinetoronto.com
Prvi singl koji je izašao, „Me and Your Mama“, izazvao je zbunjujuće reakcije i neku vrstu poprekog gledanja. Jedna eksplozija ljubavi, ali na destruktivan način. Nekontrolisano u potpunosti, sve do samog deranja, što nas navodi na neku čudnu vrstu osećaja koju nam Gambino prethodno nije davao. A onda je ustupio i čitav album, koji je za funk fanove veoma zanimljiv. Sve je na nivou psihodelije, preciznosti namontirane tradicijom muzike njegovog naroda. On se sada oseća pomalo napadnuto. Kao u pesmi „Boogieman“, gde su njegovi ljudi odjednom postali strašne priče pred spavanje. Njegovi ljudi su viđeni kao babaroga sistema. Nekakva pretnja koja im stoji na putu, i širenjem predrasuda možda će ih i poraziti.
Drugu stranu dobijamo u pesmi „Zombies“, zato što on sada želi da pokaže koji je njihov cilj i zašto to sve rade. Ovde su zombiji ljudi, industrije, sistemi, ideologije koje pokušavaju sve kako bi došle do profita i uzele i poslednji tračak nade i energije. Upozorenje jeste pesma „Redbone“, u kojoj jednostavno ponavlja „Stay woke“. Osvrni se i pogledaj oko sebe - moraš biti u toku sa situacijom, ili će te reka odneti. Sve će ti biti uzeto.
Naravno, bilo bi nezahvalno ne spomenuti pesmu „Riot“, odjek svog naselja, gneva u jednoj funk buntovnoj himni 70-ih. Ovde kao da se oseća prisustvo Funkadelica, i nekako kao da se zabavio praveći je. Što bi naši ljudi rekli - voli da sluša ovakve stvari i ovo je jedna pesma za njegovu dušu.
Svoje strahove i privatne probleme iskazuje u pesmi „Baby Boy“, jer toliko toga se u njemu pomutilo otkako je postao otac. Ljubav za svoju ženu, ljubav prema bebi, međusobni problemi i pitanje kako održati sve na okupu. Veliki pritisak je stvoren i glas kao da pod velikim naponom postaje tanak. Završna pesma sa albuma nam daje njegovu mantru kako nastaviti. U „Stand Tall“ Glover deli rečenicu koju mu je otac jednom rekao: „Stani uspravno, sine. Znaš ko si.“ Tako i biva - na kraju ustaje uspravno i nastavlja.
Nastavlja da pravi pesme, albume i da svakim novim projektom radi ono što hoće. Jedan je od onih umetnika kojima slava nije bitna - on radi zbog sebe. Iako je ponekad teško poverovati, mislim da ova ploča to govori. Kao što je Tarantino rekao: „Naravno da gledam svoje filmove. Pa ja ih pravim da se meni sviđaju.“ U ovih 11 pesama definitivno ima falinki, i nije to na nivou funka i soula kao što su njegove inspiracije, ali zar nije lepo videti kako neko odaje počast onome što voli da sluša - i to kroz svoje krize, borbe i pitanja. Zato je ovaj album i doživeo toliki uspeh, pored primamljivog kaver arta. Nadam se da ima još ljudi koji mu se vraćaju, makar i samo slušajući dva hita sa albuma.
Nema komentara