„Opozicija nastavlja da se samouništava“, kaže i veli za Nedeljne informativne novine „NIN“ režiser i reditelj Stevan Filipović. Ako vam se čini da su nakon citata u tri navrata bespotrebno ponavljane informacije, potražite sličnu grešku i u citatu.
Filipovićevo upozorenje o opoziciji koja se samouništava u skladu je sa interesantnim saopštenjem Demokratske stranke prema kojem se jedan njen član samoisključio. „Kurir“ nam donosi vest o ratnom veteranu koji se samopovredio, a Tanjug javlja da je u Tunisu preminuo mladić „što se samozapalio“.
I taman kada pomislimo da više ništa iz oblasti samopovređivanja ne može da iznenadi, dočekaju nas naslovi poput „Srednjoškolac se samoubio na času“, „Francuzima se samoubila balistička raketa“, „Od početka protesta samoubilo se šest policajaca“ i „Talibani krenuli u napad na sedište CIA, pa se samoubili“. Nakon ovakvih crnih vesti čoveku dođe da se samoonesvesti!
Povratni glagoli - samo im ime kaže - sastoje se od glagola i povratne zamenice se(be). Poznato je da kod pravih povratnih glagola možemo upotrebiti i duži i kraći oblik: čovek se ubio i čovek je ubio sebe. Iako je druga opcija krajnja retkost i koristi se samo onda kada želimo da dodatno naglasimo povratnu prirodu radnje (npr. čovek je ubio SEBE, a ne NJU), primenimo ga na lošim primerima iz štampe.
Hoćemo li reći da je srednjoškolac sebe samoubio na času ili da je ratni veteran sebe samopovredio? Da li je član stranke koji je sebe samoisključio doprineo tome što je opozicija sebe samouništila?
Povratna zamenica se(be) isključuje potrebu za prefiksom samo-. Ako zamenicom ukazujemo na to da subjekat vrši radnju nad samim sobom, odnosno da je sam prouzrokovao okolnost koja mu je nanela određene posledice, zašto bismo tu informaciju još jednom ponavljali građenjem nemogućih glagola? U suprotnom bismo se samooblačili, samočešljali i samokupali, samo mislili ne bismo.
Nema komentara