U nedelju, 7. decembra, održana je Velika nagrada (VN) Abu Dabija, poslednja trka ovogodišnje sezone Formule 1. Prvi put od 2021. godine, borba za titulu rešena je u poslednjoj trci sezone, a nakon više od 15 godina su se za tron borila tri vozača.
Trećim mestom u Abu Dabiju svoju prvu titulu u karijeri osvojio je britanski vozač Lando Noris. Vozač ekipe Meklaren (McLaren) bio je za samo dva boda ispred vozača Red bula (Red Bull) Maksa Verstapena. Na trećem mestu je završio Norisov klupski kolega, Australijanac Oskar Pijastri.
Jedna od najuzbudljivijih sezona u Formuli 1 u poslednjih nekoliko godina donela nam je neka nova lica u sam vrh takmičenja, ali nam je isto tako pokazala zašto se neki od vozača smatraju navjećima. Takođe, dobili smo ideju o tome kako bi mogla da izgleda budućnost ovog sporta u nastupima mnogobrojnih novajlija, kao i uvid u to koji vozači ne poseduju kvalitet za vožnju na ovom nivou.
Preuzeto sa sajta motosport.com
U nastavku teksta proći ćemo kroz malu retrospektivu sezone kometarišući pojedinačne nastupe vozača.
1. Lando Noris – Meklaren – 423 poena
Kada neko osvoji titulu, mesta za previše komentara nema, on je jednostavno najbolji u tekućoj godini. Lando to zaista jeste pokazao svojim vožnjama tokom sezone. Od trojice kandidata za titulu imao je najkonstantiju formu, pravio najmanje grešaka i zasluženo osvojio titulu. Iako je napravio grešku tokom VN Kanade, kada se sudario sa timskim kolegom, sve ostale trke Norisa su bile na šampionskom nivou. Nekoliko grešaka ekipe, kvar motora u Holandiji i diskvalifikacija u Las Vegasu su ga delile od skoro savršene sezone. Britanski vozač je konačno dočekao veliki uspeh u Meklarenu, za koji nastupa od 2019. godine.
2. Maks Verstapen – Red bul – 421 poen
Četvorostruki uzastopni šampion sveta je i ove sezone pokazao zašto ga mnogi, sa pravom, smatraju jednim od najvećih vozača u istoriji Formule 1. Njegovi nastupi u drugom delu sezone su svojeručno učinili ovu sezonu uzbudljivom. Nakon VN Holandije, Maks je imao 104 poena zaostatka za tada vodećim Pijastrijem, i tada niko nije mogao ni da sanja da će biti blizu još jedne pobede, a kamoli titule. Međutim, ni on, a ni ekipa, nisu se predavali. Nastavili su da razvijaju bolid, Maks je pokazao zašto je veliki i na kraju za minimalnu razliku ostao bez titule. Iako nije izjednačio rekord Majkla Šumahera, Holanđanin nema za čim da žali kada je ova sezona u pitanju.
3. Oskar Pijatri – Meklaren – 410 poena
Po mom skromnom mišljenju, možda je Oskar vozač koji je najviše izgubio ove sezone. Kao što smo rekli, nakon VN Holandije imao je 104 poena prednosti u odnosu na Verstapena, ali je takođe imao i preko 30 poena prednosti u odnosu na Norisa. Do te trke, Pijastri je bio najkonstantniji vozač na stazi, ali odatle kreće njegov slobodan pad. Od Holandije do kraja sezone je samo tri puta bio na pobedničkom postolju, uz katastrofalan vikned na VN Azerbejdžana gde nije ni završio trku, Austrijanac je sam sebe udaljio od titule. Tome svemu nije pomogla ni diskvalifikacija u Las Vegasu, koja mu je bila dodatan udarac. Oskar nije izgubio samo prednost od 104 boda u odnosu na Verstapena, nego je i izgubio u direktnoj borbi za titulu od timskog kolege, što svakako nije lep osećaj.
4. Džordž Rasel – Mercedes – 319 poena
Rasel je bio jedini vozač od „ostatka sveta“ koji je mogao uopšte da se približi vodećem trojcu. Ovo se ogleda u činjenici da je pored njih on jedini uspevao da dođe do pobede u trci, i to u dva navrata: na VN Kanade i na VN Singapura. Uz to, ostvario je i osam plasmana na pobedničko postolje i time dodatno utvrdio svoju poziciju kao jedan od najboljih vozača današnjice. Nakon odlaska Luisa Hamiltona u Ferari, britanac je postao neprikosnoveni broj 1 u Mercedesu i to je iskoristio na najbolji mogući način. Iako Mercedesov bolid nije bio konkurentan u svim trkama, Rasel je još jednom pokazao da u njemu čuči veliki potencijal.
5. Šarl Lekler – Ferari – 242 poena
Priča oko muka i Leklera i Ferarija odavno je ispričana, ali se ponovila i ove sezone. Još jedna sezona puna razočaranja za ovu čuvenu italijansku ekipu, ali i za njihovog najboljeg vozača. Još jednu godinu u nizu Lekler nije od Ferarija dobio konkurentan bolid te nije mogao da se bori za veće ciljeve, ali je on od tog bolida izvukao maksimum. Nakon diskvalifikacije u Kini, bilo je jasno svima da će ovo biti sezona za zaborav. Vozač Ferarija uspeo je tokom sezone da bude na pobedničkom postolju sedam puta i time pokaže da poseduje kvalitet, ali više od toga jednostavno nije moglo. Navijači Ferarija se nadaju da će promenom pravila doći i do boljih dana za njhovu ekipu i njihovog miljenika.
6. Luis Hamilton – Ferari – 156 poena
U pauzi pre početka sezone odjekula je vest da Luis Hamilton, sedmostruki šampion sveta, prelazi u Ferari. Taj se potez činio logičnim svima, jedan od najvećih vozača ikada dolazi u jednu od najboljih ekipa ikada da ostvari neki uspeh – savršeno. Stvari su, ipak, otišle neočekivanim putem. Sezona 2025. je možda i najgora sezona u karijeri Luisa Hamiltona. To je stvar percepcije navijača, ali ono što je činjenica je da je ovo prva sezone u karijeri Britanca u kojoj nije ostvario plasman na pobednički podijum. Ove sezone mu se takođe desilo po prvi put u karijeri da počinje trku sa začelja uz ostvareno vreme u kvalifikacijama. Iako je pobedio na sprint trci u Kini, i iako mu godine mogu biti delimično opravdanje (u januaru puni 41), od vozača takvog renomea se svakako uvek očekuje više. On sa velikim nestrpljenjem čeka novu sezonu, i znajući njegov mentalitet, biće željan da dokaže svima da u njemu još uvek ima goriva.
7. Andrea Kimi Antoneli – Mercedes – 150 poena
Italijan je ove sezone najmlađi vozač u Formuli 1 i jedan od najmlađih u istoriji. Uprkos godinama i neiskustvu, Kimi je pokazao da ima talenat. U svojoj prvoj sezoni u Formuli 1 uspeo je da ostvari tri plasmana na pobednički podijum. Iako će mnogi reći da je možda prerano ušao u najbrži cirkus na svetu, Kimi je ovim rezultatima pokazao šta može. Uz ove podijume može da doda i jedan plasman na pobedničko postolje u sprint trci u Majamiju. Iako je tokom sezone bilo oscilacija i padova u formi, koje su, ruku na srce, normalne za prvu sezonu, mladi Italijan je pokazao da pripada u društvu najboljih.
8. Aleksander Albon – Vilijams – 73 poena
Od odlaska iz Red bula, ovo je najbolja sezona u Formuli 1 za Tajlanđanina, makar po broju bodova. Iako je sezonu počeo dobro, osvojivši bodove u sedam od prvih deset trka, forma je tokom sezone pala. Bili to problemi sa bolidom, bile njegove greške, Albon nakon tog starta nije uspeo da ponovo nađe ritam. Ta slaba forma se pokazuje u činjenici da je u poslednjih osam trka sezone osvojio svega tri boda, i to u sprint trci. Svakako, u ekipi Vilijamsa se vidi napredak i očekuju se bolji rezultati od Albona u sledećoj godini.
9. Karlos Sajnc – Vilijams- 64 poena
Gorepomenuti dolazak Hamiltona u Ferari je bio direktna posledica odlaska Sajnca iz istog. Prelaskom u Vilijams, Španac se nadao da će konačno on biti vozač broj jedan i da neće biti u senci klupskog kolege. Međutim, start sezone nije obećavao. Prve poene je osvojio tek u petoj trci sezone, na VN Saudijske Arabije i stvarno je delovalo kao da se ne snalazi najbolje u novom okruženju. Trke u kojima je završavao van pozicija za bodove su se vezivale, vrhunac je bila VN Austrije gde nije ni započeo trku. Ali Sajncova sreća se okreće u Azerbejdžanu, tu koristi loš vikend Oskara Pijastrija i maestralnim nastupom dolazi do trećeg mesta, prvog podijuma za Vilijams od 2021. godine. Ovaj uspeh će ponoviti još jednom, ovaj put u Kataru. Španac se definitvno pokazao u drugom delu sezone, i od Vilijamsa se s razlogom očekuju dobri rezultati u budućnosti.
10. Fernando Alonso – Aston Martin- 56 poena
I dalje novajlija, kako navijači vole u šali da kažu, Alonso je još jednu sezonu zaredom bio najstariji vozač na „gridu“. U skladu sa njegovim godinama, bili su i rezultati. Četrdesetčetvorogodišnjak za volanom, Aston Martina, nije se najbolje pokazao. Najbolji plasman mu je bilo 5. mesto, a bivši dvostruki šampion sveta čak pet puta nije završio trku. Iako je više puta isticao da nije zadovoljan onime što mu ekipa daje, ovaj rezultat nije najimpresivniji i svakako da može bolje od ovoga iskusni Alonso.
11. Niko Hulkenberg – Kik Zauber – 51 poen
Nemački vozač je već veteran što se takmičenja na ovom nivou tiče. U Formuli 1 takmiči se od 2010. godine i za 15 godina takmičenja u većini slučajeva bio je vozač za sredinu tabele. Tako je bilo i ove godine, trke koje je završavao završavao je uglavnom ili van poena ili oko 10. mesta. Jedan pravi presedan i pozitivno iznenađenje ostvario je na VN Velike Britanije u Silverstonu, gde je po prvi put u karijeri završio u prva tri mesta na trci.
12. Isak Hadžar - Rejsing Buls - 51 poen
Drugi od pet novajlija koji su se takmičili u Formuli 1 ove sezone. U takmičenje je ušao kao vicešampion Formule 2, takmičenja za mlade vozače koji žele da se takmiče u Formuli 1. Očekivanja od njega nisu bila prevelika, ali je i on svojim radom uverio publiku da ima šta da pokaže. Nakon greške u prvoj trci u karijeri, delovalo je da će Hadžarova karijera biti kratkog daha. Ipak, uspeo je da se pribere, dovede u red i osvoji neke poene u slabašnom bolidu Rejsing bulsa. Svoje dobre rezultate krunisao je podijumom na VN Holandije gde je završio treći i time se ustalio kao standardni vozač. Dobre vožnje nisu ostale neprimećene, i Hadžar će od sledeće sezone voziti za ekipu Red bula.
13. Oliver Berman – Has – 41 poen
Još jedan Britanac i još jedan novajlija. Prvu priliku da ga gledamo na stazi imali smo još prošle sezone, kada je kao vozač Ferarijeve akademije menjao Karlosa Sajnca na jednoj trci. Tada je završio osmi i pokazao da ima potencijala da se takmiči na ovom nivou. Ove sezone je dobio stalno mesto u ekipi Hasa i odmah iskoristio priliku. Na kraju sezone bio je bolji od svog klupskog kolege Estebana Okona i u nekoliko trka pokazao ozbiljan tempo. Sve je to začinio četvrtim mestom na VN Meksika.
14. Lijam Loson – Rejsing buls – 38 poena
Sezona Lijama Losona bila je turbulentna. Sezonu je počeo kao vozač Red bula, ali je nakon samo dve trke vraćen u sestrinsku ekipu, Rejsing buls. Ovde su svi očekivali da će imati više prostora za napredak i manji pritisak nego u Red bulu. Iako je to bilo tačno, rezultati sa početka sezone nisu bili dobri. Tek je na VN Monaka osvojio prve bodove i imao mnoge oscilacije tokom sezone. Bez obzira na to, od Losona se sledeće sezone očekuje iskorak jer će biti prva opcija u ekipi Rejsing bulsa, nakon odlaska Isaka Hadžara u Red bul.
15. Esteban Okon – Has – 38 poena
Ovo je, makar po broju bodova, najgora sezona za Okona od kako se takmiči u Formuli 1. Retko kada je završavao u bodovima i najbolji plasman mu je peto mesto na VN Kine. Jednostavno, Has nijednom svom vozaču nije mogao da pruži bolje uslove i da im omogući borbu za veći plasman. Subjektivni osećaj je da su i Okon i Berman izvukli maksimum iz ove ekipe.
16. Lens Strol- Aston Martin- 33 poena
Još jedna slaba sezona za kanadskog vozača. Tokom cele sezone je bio sporiji od klupskog kolege, nijednom ga nije pobedio u kvalifikacijama a Alonso je bio u duplo više trka brži od Strola. Kruna na slabu sezonu je i činjenica da u poslednjih devet trka nije osvojio bodove. Mnogi, možda opravdano, misle da za njega više nema mesta u F1.
17. Juki Cunoda – Red bul – 33 poena
Japanac je u Red bul doveden iz Rejsing bulsa kao zamena za Lijama Losona. Austrijska ekipa se nadala da će doneti bolje rezultate od Losona, ali, bilo je suprotno. Uzastopni završeci trka bez bodova, ispadanja iz kvalifikacija u prvom krugu, samo sedam trka u bodovima nisu ono što je Red bul očekivao od Japanca. Njegovo vreme kao prvog vozača je za sada završeno jer će od sledeće sezone biti rezervni i test vozač za Red bul. Pritisak koji nosi prelazak u Red bul defintivno nije odgovarao Cunodi.
18. Pjer Gasli – Alpina – 22 poena
Alpina je ove sezone imala ubedljivo najslabiji bolid. Ni u jednom mometu nisu bili ni blizu konstantnih rezultata, te je ovaj rezultata za Francuza i više nego zadovoljavajuć. Iako je bilo i njegovih grešaka na vozačkom planu, od ovoga jednostavno nije mogao više. Njegove nade su sada u 2026. godini i saradnji Alpine sa Mercedesom.
19. Gabrijel Bortoleto – Kik Zauber – 19 poena
Brazilski vozač je poslednji vozač na ovoj listi koji je osvojio bodove. Prva sezona za Bortoleta nije bila puna nekih uspeha, a kao vrhunac sezone se izdvaja šesto mesto na VN Mađarske. Nekonstantnost je bila i očekivana, i zbog činjenice da je Bortoleto mlad vozač, a i zbog toga što je Zauber retko kad bio konkurentan. Za Kik Zauber je ovo poslednja sezona u F1, od sledeće sezone postaju Audi i Bortoleto će tu sigurno tražiti svoje mesto pod suncem.
20. Franko Kolapinto – Alpina – 0 bodova
Kolapinto je u toku sezone bio ubedljivo najslabiji vozač na stazi. Iako je njegovim rezultatima kumovala loša forma Alpine kao ekipe, poražavajuće za njega je da nije uspeo ni jedan jedini bod da osvoji. Nakon što je posle šest trka doveden kao zamena za Džeka Duana, od Kolapinta se očekivalo više nego što je Australijanac pružio. Međutim, sa mnogo više vremena za pokazivanje, Kolapinto je pokazao isto, ako ne i manje nego Duan, te ako ne napravi iskorak sledeće sezone, možda može da razmišlja o kraju karijere.
21. Džek Duan – Alpina – 0 bodova
O nastupima Duana se ne može previše komentarisati jer nije dobio pravu priliku. Nakon samo šest trka, od kojih sve nije ni završio, Džek je maltene isteran iz Alpine, te nije stigao da pokaže više od onoga što smo videli.
Iako je sezona tek završena, pripreme za sledeću su uveliko počele. Promena regulacija i pravila za sezonu 2026. uz dolazak dve nove ekipe, Kadilak i Audi, obećavaju još veća uzbuđenja i nove šanse za vozače da se pokažu i dokažu. Prva predsezonka testiranja za sledeću sezonu počinju već u januaru, dok sezona počinje 8. marta trkom za VN Australije.
Nema komentara