Филм „Успон“ премијерно је приказан 24. јуна 2022. године на каналу „Дизни плус“. Реч је о биографској драми нигеријског режисера Акина Омотосоа, о успешној кошаркашкој браћи Адетокумбо; Јанису, Танасису и Костасу.
Фото: ИМДБ
Чарлс и Вероника Адетокумбо су млади брачни пар из Нигерије, који у потрази за бољим животом долази у Грчку. Како Грчка влада покушава да смањи број имиграната, они успевају да уђу у државу једино на илегалан начин. Тамо се сусрећу са низом проблема као и већина афричких миграната у Европској унији. Због немогућности добијања посла без држављанства и обрнуто они улазе и зачарани круг бирократије, те продавајући сувенире и радећи најмање плаћене послове покушавају да прехране својих пет синова. Тежак живот, исмевање сиромашних као и расизам са којима се имигранти непрестано суочавају, били су само неки од проблема кроз које су пролазили. Акин Омотосо у свом остварењу не прича само најобичнију спортску причу о успону талентованог кошаркаша, већ се бави друштвеним проблемима који су присутни свуда око нас.
Дајо Окенији игра Чарлса Адетокумба који заједно са својом супругом Вероником (Јетиде Бадаки) чини све како би обезбедили нормалан живот себи и својој деци. Свакако позитивна ствар јесте што нигеријске ликове тумаче нигеријски глумци док грчке Грци, што самом филму даје на веродостојности. Често смо виђали да у холивудским филмовима амерички глумци тумаче ликове из других држава, што се углавном покаже као неуспешно. Уче Агада који игра Јаниса имао је доста тежак посао, с обзиром да тумачи играча који је и даље активан кошаркаш и игра на највишем могућем нивоу. Углавном се у спортским биографским филмовима обрађују животи спортиста који су завршили каријеру. Уче Агада је морао да нас убеди да је он особа коју смо само неколико месеци пре премијере филма гледали како убацује преко тридесет поена у плеј-офу најбоље кошаркашке лиге, што је он поприлично успео. Рал Агада игра Танасиса (Јанисовог старијег брата) где он заједно са Учеом на одличан начин преноси хемију која постоји између Танасиса и Јаниса.
Филм се бави и вечитим проблемом менаџера, који неретко зарад својих интереса успоравају па понекад и уништавају каријере спортсита. Кристос Лулис тумачи Пака, надобудног кошаркаког менаџера који најпре не види таленат у Јанису а затим покушава да га узме за свог клијента.
Као замерку у филму видим недовољно помињање европске кошарке, која је ипак највише утицала на развој Јаниса као играча. Када год би се поменула сама игра, акценат би био на НБА. И сам Јанис је у једном од својих интервјуа изјавио да му је корашкашки узор био Василис Спанулис. Јасно ми је да је филм рађен највише за америчко тржиште, а да они нису најбоље упознати са Евролигом, али ипак мислим да је то пропупст у филму. Такође ми није јасна сцена где Јанис и Танасис „сазнају“ за кошарку први пут у парку сасвим случајно. Опште је познато да је кошарка у Грчкој по популарности готово равна фубалу, а с обзиром да су обојица ишли у школу у Грчкој готово је немогуће да већ нису имали никаквог контакта са њом.
У целини сматрам да је филм веома добро направљен. Прича нам једну веома интересатну спортску и животну причу, указујући нам на велику социјалну неправду која је присутна у свету. Такође видимо и лицемерје Републике Грчке као и великог дела њеног становништа, који нису били спремни да прихвате нигеријску породицу, иако су живели у Грчкој чак 22 године. Ипак, оног тренутка када су браћа Адетокумбо постала познати светски кошаркаши, веома лако су добили грчко држављанство и нико у Грчкој није имао ништа против да наступају за њихову репрезентацију.
Nema komentara