Portret ličnosti Vlade Divljana zasenio njegovu karijeru

autor: Marko Apostolović 40 pregleda 0

Film o legendarnom muzičaru novog talasa Vladi Divljanu „Nebeska tema“ prikazan je u okviru festivala „Filmfront“ u Novom Sadu. Dugo očekivani dokumentarac bio je u izradi više godina i ove godine je konačno prikazan na srebrnom platnu privlačeći veliku pažnju publike. 

Photo: IMDb

Što se tiče same ideje na koji način da se snimi ovaj film, vidi se da je produkcijski tim uložio mnogo truda da realizuju ovaj projekat. Od radio stanice, muzičkih studija, stanova i mesta gde je Divljan rado nastupao, sve je bilo uključeno. Takođe, sa tehničkog pogleda, sve dobro što su kamere mogle da uhvate nalazi se u filmu. Kadrovi su odlični, pokrivalice takođe, fotografija je neočekivano dobra za jedan film sa naših prostora, a pogotovo dokumentarac. 

Međutim, sve te dobre kadrove nije pratila priča jednakog kvaliteta. Ovo delo se koncentriše na ličnost nekadašnjeg frontmena Idola i Old stars benda, pre nego na njegovu obimnu muzičku karijeru. Svi sagovornici jednoznačno su govorili da je on bio divan čovek i dobar muzičar, ali su potom govorili svoje lične doživljaje sa njim. Od ljubavi, ponašanja, roditeljstva i prijateljstva sve je pokriveno anegdotama kojima učesnici u dokumentarcu samo potvrđuju da je bio jako dobar čovek. Ipak, zbog svih tih priča uklopljenih u ovih osamdeset minuta stradao je dublji pogled na njegovu više nego uspešnu muzičku karijeru koja pokriva više bendova i projekata kao i solo rad nekadašnje rok zvezde Jugoslavije. Muzika je stavljena u drugi plan iako o njoj sigurno može mnogo da se govori. O tome je najviše pričao frontmen benda Električni orgazam, Srđan Gojković Gile, koji je sa Divljanom godinama uspešno sarađivao. Pričao je o zajedničkom stvaralaštvu i uspesima, ali je to samo mali deo u odnosu na ostatak filma koji posle nekog vremena krene samo da se ponavlja iz perspektive drugog sagovornika. Gile je takođe načeo i temu konzumiranja droge koja se sigurno mogla razraditi iz pogleda muzičkog stvaralaštva. Publika ovde ne može da sazna na koji način je ona uticala na njegovu karijeru, da li je pod dejstvom pisao tekstove i muziku ili su ga narkotici sprečavali u tome. Najmanje se govori o njegovom doprinosu filmskoj industriji gde je pisao muziku za ostvarenja kao što su „Sedam i po“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“ i „Crni bombarder“, za koji mnogi smatraju da ima najbolji saundtrek koji je srpska kinematografija čula. Nisu detaljisani ni odnosi u bendovima u smislu proces snimanja albuma, turneje, koncerti i ostalo što prati karijeru rok zvezda.   

Zaključak filma je da je Vlada Divljan bio divan prijatelj, muž i otac, ali se ne otrkiva koliko je zapravo bio dobar i uticajan muzičar. Sve što se tiče njegovog umetničkog stvaralaštva, publika će morati da zaključi na osnovu drugih činjenica jer iz ovog estetski lepog dokumentarca sigurno neće izvući odgovore. 

Nema komentara

Napišite komentar