Set Mekfarlejn (Seth MacFarlane), scenarista, režiser i glavni glumac ovog filma, čovek je koji stoji iza popularnog američkog animiranog sitkoma „Porodični čovek“ (Family guy), koji se neretko smatra jedinom konkurencijom legendarnim „Simpsonovima“ (The Simpsons).
foto. kazy00nothing.com
Njegov prelazak na veliko platno došao je sa veoma popularnom i uspešnom komedijom „Ted“ (Ted) iz 2012. godine. Mekfarlejnov specifičan i kontroverzan smisao za humor prožet je ogromnom dozom satiričnog pogleda na savremeno američko društvo i popularnu kulturu uopšte. Uz sve ovo, činjenica da je „Ko preživi, pričaće“ smešten u doba divljeg zapada doprinela je tome da svi ljubitelji dela ovog komičara nestrpljivo iščekuju ovaj film u želji da vide kako su spojena ova dva naizgled nespojiva motiva.
Ipak, kako to često biva, usledilo je razočaranje. Nije u pitanju loša komedija, ali nije u pitanju ni dobra. Na početku filma ima situacija koje zaista mogu da nasmeju, čak i do suza, međutim, tokom filma humor postaje repetativan, a radnja sama po sebi nije dovoljno jaka da odvuče pažnju sa te činjenice. Sam Mekfarlejn u ulozi glavnog glumca mogao je biti i gori, a ovakav način da se opiše njegov performans govori dosta, iako ne može da se kaže da je potpuno loše obavio posao. Šarliz Teron (Charlize Theron), diva proverenog kvaliteta, u filmu je ipak najviše zbog fenomenalnog izgleda: uloga je daleko od zahtevne, pa je i gluma sasvim prosečna. Lijam Nison (Liam Neeson) standardno se fino snalazi u ulozi negativca, dok komičarka Sara Silverman (Sarah Silverman) veoma dobro vlada ulogom koja je, u suštini, i pisana za nju, pa je sasvim logično usledilo solidno izdanje.
foto: schmoesknow.com
Uloga Nila Patrika Harisa (Neil Patrick Harris) previše podseća na njegovu ulogu u „Kako sam upoznao vašu majku“ (How I met your mother), što je čak i potvrđeno čuvenom frazom „izazov prihvaćen“ iz ovog sitkoma, koju u jednom trenutku izgovori i u „Ko preživi, pričaće“, što u celini čini i neki vid šale na sopstveni račun ovog filma, pa može da se uzme i kao pozitivna stvar. Takođe, svojevrsno „probijanje četvrtog zida“ zgodno je osmišljeno pojavljivanjem Džejmija Foksa (Jamie Foxx) u ulozi Djanga iz filma „Djangova osveta“ (Django unchained, 2012), kao i Kristofera Lojda (Christopher Lloyd) u ulozi doktora Emeta Brauna (Dr. Emmet Brown) iz filma „Povratak u budućnost 3“ (Back to the future III, 1990) i predstavlja svojevrstan omaž ovim filmovima.
Pozitivna stvar kod ne toliko jake fabule jeste simbolika u smeštenosti radnje u ovo vreme. Mekfarlejn crnim humorom predstavlja opasnosti divljeg zapada, u pozadini čega je suptilna aluzija na današnji Holivud i činjenicu da postoji „milion načina da umrete“ u profesionalnom smislu u nemilosrdnom divljem zapadu današnje filmske industrije.
Na kraju, sve negativne strane bi potpuno mogle da se zanemare da je sam humor na visokom nivou tokom čitavog filma, što je nešto što Mekfarlejn provereno može. Ovako, iako postoje i daleko lošije komedije, savet je da se pripremite na moguće razočaranje, mada se ne može isključiti ni mogućnost da će film ostaviti pozitivan utisak, pogotovo ako mu pristupite kao laganoj večernjoj zabavi sa društvom uz par piva, na primer.
65/100
Nema komentara