Prvi mesec proleća ove godine doneo je Sanji Ristić Krajnov dve festivalske nagrade publike za istu ulogu. Njenu interpretaciju Anke u predstavi „Gospođa ministarka” u režiji Radoslava Milenkovića publika je nagradila na festivalima „Nušićevi dani” u Smederevu i „Glumačke svečanosti Milivoje Živanović” u Požarevcu.
foto: Sanja Ristić Krajnov (Facebook)
Sanja Ristić Krajnov rođena je u Zrenjaninu 1978. godine. Glumu je završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Petra Banićevića. Bila je član ansambla zrenjaninskog pozorišta „Toša Jovanović“ u kojem je ostvarila značajnije uloge u predstavama „Zla žena“, „Jelena Anžujska“, „Višnjik“ i „Učene žene“. Trenutno je njena matična kuća Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, a već osam godina radi i kao asistentkinja na Akademiji umetnosti, na predmetu Gluma. Novosadskoj publici poznata je po ulogama u predstavama: „Ujež“, „Gospođa ministarka“, „Seobe“, „Bogojavljenska noć“, „Tri sestre“ i „Ljubavni jadi Vudija Alena“. Na velikom platnu predstavila se publici u filmovima „Bledi mesec“ i „Apofenija“, dok je na televizijskim ekranima ostala zapamćena po ulogama u serijama „Zauvek mlad“ i „Iz iksa u iks“.
Šta mislite da je presudilo prilikom glasanja publike da upravo Anka dobije ove dve nagrade?
Na to ne bih mogla sa sigurnošću da odgovorim, ali na osnovu njihovih reakcija, mislim da je ono što ih zabavlja velika promena do koje dođe kod Anke kada joj se ponudi novac. Ključna rečenica naše predstave je – ambicija, svake vrste. U Ankinom slučaju u pitanju je 2.000 dinara – ona će za taj novac uraditi sve što je potrebno. Sve je na prodaju, svako ima svoju cenu. Iako nije baš mnogo spretna u zavođenju, daće sve od sebe ne bi li došla do tog novca. Ta razlika između želja i mogućnosti je ono što je publici smešno.
Koliko je bilo teško raditi na liku koji nije pisan da bude Slovakinja?
Nije bilo lako raditi na slovačkom. Ja ne govorim slovački, ali mi je mnogo pomogao kolega Miroslav Fabri. On je preveo sav moj tekst i pomagao mi je oko izgovora. Naravno, pretpostavljam da publika, kao ni ja, ne zna slovački, tako da je bilo potrebno jasno i precizno smisliti govornu radnju, da ljudima bude jasno o čemu govorim. Kada glumac ima jasnu misao i preciznu govornu radnju, može da izgovara i brojeve ili govori na izmišljenom jeziku, publika će znati o čemu se radi. Ovom ulogom to mi se i potvrdilo
Tokom karijere osvajali ste i druge nagrade. Da li ste na neku posebno ponosni, imate li neku koja vam je „draža” od ostalih?
Sve su mi vrlo drage i svakom nagradom se ponosim. Svaka nagrada je kruna, potvrda rada i podstrek za dalje.
Radili ste sa mnogo poznatih reditelja. Ko je na vas ostavio najveći utisak? Koga od njih biste izdvojili kao nekog ko vam je pomogao da sazrite kao glumica?
Svaki susret sa kreativnim, talentovanim i mudrim ljudima mnogo me oplemenjuje. Svaki susret sa bilo kojim od reditelja uticao je na mene. Zahvalna sam na tome što sam bila u prilici da radim sa mnogo različitih ljudi, sa raznim iskustvima. Svaka nova predstava, svaka saradnja je novi izazov i uvek se radujem svakom novom susretu. Kada radim sa ljudima sa kojima sam već radila radujem se novoj zajedničkoj saradnji, a kada radim sa nekim novim, opet se radujem novoj razmeni kreativnosti, ideja, energije.
U zrenjaninskom pozorištu „Toša Jovanović” u predstavi „Bogojavljenska noć” igrali ste Violu, a u Srpskom narodnom pozorištu u istoj predstavi Oliviju. Da li vam je bilo teško da radite dva različita lika iz iste predstave, kakav je to bio izazov za vas? Adaptacija predstave Egona Savina je mnogo modernija i radikalnija, da li vam više odgovara takav „novi” Šekspir ili klasična postava kakvu ste radili u Zrenjaninu?
Predstave su potpuno različite, tako i gledam na njih. Smisao koji je utisnut u iste stihove potpuno je različit. U tome je lepota, u različitosti, u različitim uglovima gledanja na stvari. Mogla bih opet da radim taj komad, ne bi mi bilo dosadno. Šekspir je neiscrpan. Igrajući predstavu iz večeri u veče, stalno otkrivam nove lepote. Prvu predstavu sam radila pre više od deset godina - naravno da sam sada drugačija i da je moj pogled na svet drugačiji. Iz ove perspektive i sa ovim znanjem sigurno bih drugačije igrala Violu nego što sam je igrala, to je normalno, a tako ću za deset godina pričati i o Oliviji. Volim obe uloge, obe predstave.
Radite i kao asistentkinja na predmetu gluma na Akademiji umetnosti. Koliko uživate u radu sa studentima?
Taj posao je vrlo zahtevan, naporan, ali zaista uživam u njemu. Koliko uložimo u studente, toliko nam se i vrati. Mnogo me raduje kada vidim kako napreduju, kako se razvijaju i kao glumci i kao ljudi.
Koliko vam je teško da uskladite poslove u Srpskom narodnom pozorištu i na Akademiji?
„Kada postoji volja, postoji i način” – pridržavam se ove kineske poslovice i sama se nekad pitam kako sam uspela sve da postignem. Ali, zaista, uz dobru organizaciju sve je moguće.
Da možete ponovo da birate, da li biste bili glumica ili biste se opredelili za neku drugu životnu ulogu?
Nisam o tome mislila. Sebe sam uvek videla samo u ovom svetu, tako bih uvek bila glumica.
Nema komentara