Omladinski časopis MAK, koji izlazi na rusinskom jeziku, postavio je ove godine na sajt 14 izdanja knjiga. Među njima se od pre mesec dana nalazi i knjiga Aleksandre Živković pod nazivom „Horor za princeze”, koja je u štampanom izdanju objavljena pre tačno godinu dana.
Aleksandra je studentkinja četvrte godine novinarstva na Filozofskom fakultetu, a „Horor za princeze” je njena prva knjiga. Sačinjena je od niza pripovetki o životu devojke po imenu Saks koja, zapravo, predstavlja njen alter-ego. Na početku razgovora za Univerzitetski odjek Aleksandra Živković govori o tome koje su prednosti elektronskog izdavaštva i na koji način ono može da pomogne mladim piscima.
- S obzirom na to da je knjiga štampana u samo 500 primeraka, internet izdanje sigurno pomaže da je što više ljudi pročita. Međutim, ja sam pristalica štampanih izdanja, volim da držim knjigu u ruci dok je čitam, tako da bih volela da ima više štampanih izdanja. Internet izdanje je interesantna stvar. Moja knjiga se delila uz omladinski časopis MAK i brzo je nestalo slobodnih primeraka, a sredstava za novi tiraž nije bilo. Na ovaj način knjigu će moći da pročita svako ko nije uspeo da dođe do štampanog izdanja.
Da li smatrate da bi u budućnosti elektronska knjiga mogla da zameni štampanu, s obzirom na to da je internet danas postao „glavni centar zbivanja”?
- Ne bih to volela. Naravno, sada se skoro sve može pronaći u elektronskoj formi. Iako elektronsko izdanje ima mnogo dobrih strana - recimo to da su knjige dostupnije većem broju čitalaca - mislim da miris štampane knjige ništa ne može da zameni. Danas je, takođe, skoro sve moguće uraditi na internetu i to se može dobro iskoristiti. Smatram da internet nije iskorišćen do maksimuma, a pogotovo ne u Srbiji. Međutim, onaj ko se snađe može da napravi veoma dobru stvar. Isto tako je i kada su knjige u pitanju. To će olakšati mladim piscima da stupe u „prvi plan“. Moći će da postave svoje knjige za mnogo manje novca, da budu čitani i, naravno, ukoliko žele i štampano izdanje, da dođu do izdavača.
Kakav je put mladog pisca koji izdaje svoju knjigu na jeziku nacionalnih manjina i da li mu je teže da dođe do izdavača?
- Ima mnogo izdavača, ali ima i mnogo pisaca. Treba pronaći izdavača koji je voljan da radi sa mladim, neiskusnim i neafirmisanim piscima, koji će im posvetiti svoje vreme i novac i dati im šansu. Mislim da pisci koji pišu na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica nisu u lošijem položaju ukoliko imaju smisla i ukoliko pronalaze teme koje bi mogle da budu svima interesantne.
Knjiga je pisana modernim jezikom i otvoreno govori o tabu temama, pa je zbog toga došlo do burnih reakcija Rusina. Zbog čega je to tako?
- Afirmisani pisci, izdavači i profesori najviše kritikuju pre svega sâm jezik kojim sam pisala. To je jezik koji koriste mladi u velikoj meri na društvenim mrežama i u svakodnevnom govoru, a to po njima predstavlja štetu za jezik. Na neki način se slažem sa njima, mada mislim da se kvalitet knjige ne može oceniti po jeziku na kojem je napisana, već po tome koju poruku šalje čitaocima. Takođe smatram da je mladima lakše i interesantnije da čitaju na jeziku koji svakodnevno koriste i da će ga, ako ga nema u našoj literaturi, potražiti na nekom drugom mestu.
Kakvu ste poruku želeli da prenesete čitaocima?
- Želela sam da im prikažem svoju spoznaju sveta, svoje odrastanje, odnosno ulazak u svet odraslih i svoj prelazak iz provincije u grad. U zajednici u kojoj sam ja odrasla očekuje se da se devojka već sa 20 godina uda i stvara porodicu, da bude domaćica. Želela sam da prikažem kako bi to na drugačiji način moglo da izgleda.
Šta vi volite da čitate i u čijim delima pronalazite inspiraciju za pisanje?
- Volim andergraund literaturu i tu pronalazim ljude koji utiču na moje pisanje, s obzirom na to da se još uvek formiram kao pisac. Volim da čitam Marka Vidojkovića i Marka Šelića, ali volim i klasike, kao na primer Dostojevskog, Poa i Kristi. Smatram da treba da stvaramo klasike savremenog doba da bismo ostavili trag vremena u kojem živimo.
Kada planirate da izdate narednu knjigu i da li će ona biti nastavak „Horora za princeze” ?
- Sledeća knjiga treba da izađe 2016. godine. Još uvek radim na njoj. Donekle, ona i jeste nastavak „Horora za princeze", ali želim da budu zasebne jedinke, odnosno da ne mora da se pročita prva da bi se shvatila druga. Ova će više biti fokusirana na stanje u državi kroz oči studentkinje novinarstva, na sva iskustva koja sam doživela na fakultetu, sa volontiranjem u različitim medijima, sa svim promenama koje su došle... Zapravo bih volela da prikažem probleme mladih, odnosno njihovo snalaženje u konfuziji u kojoj se nalazimo.
Nema komentara