Festival „On the Record” – prilika za upoznavanje sa studentima, profesorima i novinarima iz drugih država

Još jedan „On the record” festival je iza nas, a među najistaknutijim učesnicima bile su i studentkinje Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jelena Markov i Maja Smiljković. Treću nagradu u kategoriji radijskih formi odnela je njihova istraživačka priča „Nelegalno iskopavanje arheoloških predmeta“.

Foto: iz arhive sagovornika

Sedmi međunarodni festival studenata novinarstva održan je krajem maja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Studenti širom regiona su kao kreatori kratkih radijskih ili televizijskih formi i štampanih istraživačkih tekstova imali priliku da prezentuju svoje radove i osvoje nagrade. Jelena Markov i Maja Smiljković u razgovoru za Univerzitetski odjek kažu da je „On the record” prilika studentima da pokažu naučeno, ali i da steknu nova poznanstva.

Nakon što su se slegli utisci, kako biste opisale festival  „On the record“?

J. M. – Mislim da je ovaj festival vredan baš zato što okuplja studente iz regiona i pruža nam mogućnost da steknemo poznanstva van granica svojih zemalja. Nažalost, na ovogodišnjem okupljanju nisam uspela da se upoznam ni sa kim van svog fakulteta i baš zato mislim da bi nam festivali poput „On the record“-a to omogućili.

M. S. – „On the record” je festival na kojem se vrednuje i uvažava trud studenata. Ujedno je odlična prilika da studenti pokažu šta su sve naučili, te da vide kako na njihove prve novinarske priče reaguje publika. Drago mi je što na naš fakultet dolaze studenti iz drugih država i time ovaj festival podižu na viši nivo.

Šta za vas predstavlja ovakva vrsta povezivanja sa kolegama iz inostranstva?

M. S. – Na kolege iz regiona gledam kao na inspiraciju i upravo mi je prikazivanje tuđih radova bio omiljeni deo festivala. Najveći utisak na mene ostavile su dokumentarne priče studenata iz Hrvatske jer volim takve forme i volela bih da ih i ja snimam. Takođe me oduševila priča o Milici Ćirić, novinarki Dnevnika koja ne vidi, ali i pored toga ne odustaje od bavljenja novinarstvom.

J. M. – Povezivanje sa kolegama iz svoje profesije i uopšte sa ljudima iz drugih zemalja i kultura za mene predstavlja bogatstvo u životu ali i u svakoj profesiji. Stičemo nova poznanstva, prijateljstva i iskustva koja ostavljaju nekakav trag na svakom čoveku i koja nam uvek mogu otvoriti vrata na raznim poljima, životnim, ali i poslovnim. Za novinarstvo je ključno imati što više poznanstava i kontakata jer novinarima u radu svaki od njih može značiti.

Šta vas je motivisalo da se prijavite na takmičenje? Kako ste došle na tu ideju?

M. S. – Za takmičenje smo čule, ali nije bila naša ideja da se prijavimo. To smo uradile na predlog profesora Norberta Šinkovića koji nam je i pomogao u izradi, s obzirom na to da je ovo prvi put da radimo istraživačku priču.

J. M. – Motivisao nas je i sam rad i trud koji smo uložile u radio-paket. Na predlog profesora odlučile smo da se prijavimo za takmičenje jer smo bile svesne kvaliteta našeg rada. Želele smo da i drugi čuju nešto o ovoj temi o kojoj smo kroz rad zaključile da se vrlo malo zna ali i piše. Sada je jedino što je ostalo da se nadamo da će se o tome više govoriti i da će se ovakvom problemu stati na put.

Da li ste do sada učestvovale u nekim sličnim projektima?

J. M. – Ja nikada nisam učestvovala ni na jednom takmičenju ili festivalu. Drago mi je što sam bila učesnik „On the record”-a i uspela da osvojim nagradu. Do sada nisam mislila da su moji radovi toliko dobri da bih mogla da ih prijavim za bilo kakvo takmičenje, ali ovim sam najpre sebi dokazala suprotno.

M. S. – Nisam do sada učestvovala u sličnim projektima. Žao mi je što se nisam ranije informisala o ovom festivalu jer oduvek volim takmičenja. Takođe, ovakvi projekti bi mi dali motivaciju za učenje i napredovanje, a tu su i nova poznanstva. Ipak, drago mi je što sam učestvovala na ovom festivalu baš na kraju četvrte godine studija, jer za mene ovo predstavlja poseban završetak školovanja.

Zbog čega ste se odlučili baš za temu „Nelegalno iskopavanje arheoloških predmeta“?

M. S. – Arheologija me oduvek zanimala, a rad na ovom paketu je bio odličan način da joj se približim i tako spojim dve profesije koje su mi bliske – novinarstvo i arheologiju. Za rasprostranjenost nelegalnog iskopavanja arheoloških predmeta saznala sam na časovima Arheologije i medija i delovalo mi je kao odlična istraživačka priča za predmet Istraživačko novinarstvo. Tema me dodatno zainteresovala kad sam počela da je istražujem i kada sam shvatila koliko se krši zakon i to transparentno, a da na to niko ne reaguje. Rezultat je da se pojedinci bogate, da naša država ostaje bez kulturnog nasleđa, a arheolozi bez prilike da bolje istraže prošlost.

J. M. – Ova tema pokazala se kao najbolja od svih o kojima smo razmišljale. Brzo smo došle do ključnog sagovornika naše priče, odnosno insajdera, momka koji se ilegalno bavi tim poslom. On je odmah pristao na razgovor. Znale smo da će priča biti posebna i zanimljiva baš zbog toga. Tokom istraživanja, došle smo do zaključka da je ova problematika skoro nepoznata jednom delu javnosti i zbog toga mislimo da smo odabrale pravu istraživačku temu, što je bio i naš zadatak.

Kako je izgledao rad na paketu? Da li vam je bilo teško da dođete do odgovarajućih sagovornika?

J. M. – Rad na paketu je u početku tekao sporije nego što smo očekivale. Trebalo nam je dosta vremena da sakupimo sve neophodne informacije da bismo bolje istražile temu kojom se bavimo. Odgovore pojedinih institucija smo čekale po nekoliko nedelja. Najteže je bio upoznati se sa pravnim delom koji reguliše ovakve ilegalne radnje. Konstantno smo dolazile do novih informacija tako da klupko nije prestajalo da se odmotava. Profesor nam je pomogao u izradi samog paketa jer je svake nedelje tražio da mu na čas dostavimo nove informacije, te smo svakodnevno radile na ovoj priči.

M. S. – Meni je lično bilo zabavno, mada ponekad i frustrirajuće, upravo zbog zakona koji nam nisu bili jasni. Najbitniji sagovornik je bio dečko kome je nelegalno iskopavanje arheoloških predmeta hobi. Mislila sam da je nemoguće doći do sagovornika koji bi pristao da govori o ovoj temi, ali za to je zaslužna Jelena koja ga je jednom drugom prilikom upoznala. On je bio otvoren da nam ispriča svoje iskustvo, podeli sa nama informacije iz sveta krijumčarenja i pokaže kako se rukuje metal-detektorom na sličnom terenu na kom on inače iskopava. Razgovarale smo i sa profesorom arheologije Vladimirom Mihajlovićem i žao mi je što smo dosta podataka do koji smo došle morale da izbacimo jer je paket bio vremenski ograničen.

Da li ste očekivale da ćete osvojiti neko mesto? Kakve su bile reakcije?

M. S. – Bila sam svesna da je naša tema zanimljiva i da postoji velika šansa da budemo nagrađene zbog toga. Međutim, isto tako sam znala da je to pre svega istraživačka priča i plašila sam se kako ćemo sve podatke do kojih smo došle uklopiti u kratku radijsku formu i to tako da slušaocima bude jasno o čemu je reč. Kada sam čula da smo osvojile treće mesto osećala sam se ispunjeno, mada i da nismo bile nagrađene, isto bih se tako osećala jer sam bila deo festivala.

J. M. – Od samog početka smo očekivale da ćemo osvojiti neko mesto, a kolege sa fakulteta  navijale su da naš rad pobedi. Kada su nas proglasili za dobitnice trećeg mesta, nismo bile uopšte iznenađene, samo smo se pogledale, sa širokim osmesima naravno. Iako smo nagradu očekivale, obe smo bile zbunjene, posebno jer je meni ovo prva nagrada na nekom takmičenju. Publika nas je pozdravila velikim aplauzom, a žiri je izneo lepe komentare o našem radu, tako da smo bile zadovoljne osvojenim trećim mestom.

Po vašem mišljenju, šta je ono najvrednije što studentima pruža „On the record“ festival?

J. M. – Najvrednije je to što imamo mogućnost da čujemo neke priče sa drugih delova Balkana i iz država koje su slične Srbiji. Takođe, to što imamo priliku da se upoznamo sa studentima i profesorima, ali i novinarima iz drugih država. Mislim da je jako vredno razmenjivati iskustva sa različitim kulturama i narodima. Iako mislim da smo svi mi sa Balkana vrlo slični, i dalje postoje neke stvari koje možemo da naučimo jedni od drugih.

M. S. – Možda potvrda da su na dobrom putu, motivacija za dalje i to od strane žirija koga čine afirmisani i uspešni novinari. Takođe, i lepo sećanje na prve korake u ovoj profesiji.