Predsednički, parlamentarni i lokalni izbori održali su se 3. aprila u Srbiji. Mladim glasačima već godinama unazad dodeljeni su ustaljeni epiteti neaktivnih, pasivnih i nezainteresovanih ljudi koji često zaobilaze i odlažu svoju građansku dužnost izlaska na izbore, gde su oni kao društvena grupa podlegli opštoj stereotipizaciji.
Foto: Ilustracija
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je nezavisno predstavničko telo mladih u Srbiji koje zagovara unapređenje položaja mladih i podstiče ih da zastupaju svoje interese i učestvuju u razvoju društva. Podaci iz istraživanja koje sprovodi KOMS mogu ukazati na glavne probleme pri analizi sve šire zastupljene činjenice političkog neaktivizma studenata, učenika i osoba ispod 30 godina. Čak 85 odsto mladih smatra kako njihov aktivizam i glas nemaju uticaja na političke odluke i procese, a 80 odsto njih ne veruje nijednom političaru.
Nezainteresovanost i odsustvo želje mladih za učešće u političkom životu
Koordinator programa KOMS-a Bojan Teofilović ističe da postoji deo mladih koji redovno izlaze na izbore i prema istraživanjima se može reći da je to oko dve petine, ali se za ovaj izborni ciklus još ne može sa sigurnošću reći da li je većina mladih nezainteresovana ili ne. Teofilović tvrdi da su opravdanja koja mladi najčešće navode za neizlazak na izbore „nemam za koga da glasam“ i „svi političari su isti“, kao i to da se nijedna politička partija ideološki ne poklapa sa njihovim uverenjima.
Apstiniranje mladih potvrđuje i istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju koje pokazuje da svoj neizlazak na izbore najviše najavljuju učenici i studenti, dok je izlaznost penzionera 91 odsto. Političke partije u svom sazivu navikle su na vrlo mali procenat mladih članova, zastupljeni su jaz i odsutvo razumevanja i dogovora, dok je količina njihove saradnje minimalna. Prema podacima istraživačkog centra Demostat iz 2019. godine, 45 odsto mladih izjasnilo se kako se ne razume u politiku, dok je tek 12 odsto istaklo da su upućeni u trenutnu situaciju.
Treba imati u vidu da mladi kao najveći problem, pored obrazovnog sistema i nezaposlenosti, izdvajaju i slab uticaj na donošenje odluka. Ovakav stav se može protumačiti i kao nespremnost da se izađe na izbore usled razočaranosti u sistem za koji smatraju da nema sluha za njih i njihovo učešće. Kako bi se nešto promenilo, potrebno je uključiti mlade u procese donošenja odluka i razvijati demokratsku političku kulturu kod mladih.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Veran Stančetić navodi kako želja i spremnost da se učestvuje u političkom životu zarad opšte dobrobiti, a ne zarad ličnog i materijalnog interesa, nastaje u uslovima odgovorajuće demokratske političke kulture, za čiju izgradnju i održavanje su potrebne decenije posvećenosti političke elite i društva uopšte, iskazujući kako ovakve kulture kod nas nije bilo, niti da se ikad ozbiljno radilo na njenoj afirmaciji.
„U takvim uslovima mladi imaju izbor ili da postanu deo te sfere poslušnosti i lojalnosti, očekujući od toga ličnu korist, ili da ostanu po strani, odnosno da se ne interesuju i ne uključuju u politički život“, kaže profesor Stančetić.
Politikolog Stančetić izdvaja da smatra da je glavni razlog neaktivizma mladih neupućenost u političku situaciju koja je iznikla iz političke situacije kojoj ta neupućenost ide na ruku.
„Iako je većina medija danas kontrolisana od strane političkih centara moći, mladi ljudi ipak imaju mogućnost da dođu do alternativnih izvora informacija i informišu se o političkoj situaciji. Međutim, to se retko dešava jer taj proces zahteva određeno vreme i energiju, što mnogi nisu spremni da daju“ , kaže Stančetić, dodajući da takva situacija nije nastala slučajno i spontano, već da je suptilno podržava vladajuća politička struktura kojoj ne odgovara da se u politički život intezivno uključuju građani, izuzev onih koji su spremni da prihvate ulogu njenog partijskog vojnika.
Sociolog Aleksandar Tomašević smatra da izlazak na izbore nije uvek rezultat promišljene odluke do koje građani dolaze, već se može posmatrati kao oblik političkog ponašanja koji se uči i delom ima karakter navike koja se formira kroz proces političke socijalizacije. Proces političke socijalizacije mladih ljudi u trenutku kada stiču pravo da izađu na izbore imeđu 18. i 23. godine tek je započeo, kao i proces njihovog profilisanja kao budućih birača ili apstinenata.
„Razlika u odnosu na neka druga društva i starije demokratske sisteme jeste u tome što kod nas taj proces socijalizacije počinje kasnije jer srednje škole i univerziteti ne prepoznaju učenike i studente kao politička bića i građane sa pravom punog učešća u političkom životu i samim tim ih ne uče, niti usmeravaju ka različitim oblicima političke participacije“, ističe Tomašević.
Monitoring izborne kampanje i obraćanje političkih partija mladima
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) pored pro vote kampanje radila je i Monitoring izborne kampanje 2022. godine, posvećena pitanju problema mladih i koliko se političke partije bave time. KOMS ukazuje na značaj u obraćanju mladima tokom predizborne kampanje od strane političkih aktera i analizira ko im se obraća, na koji način i u kojoj meri. Koalicije koje su najviše komunicirale sa mladima tokom kampanje su Patriotski blok sa 47 obraćanja, izborna lista Zajedno možemo sve sa 33 obraćanja, zatim koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije sa 18 obraćanja i koalicija MORAMO sa 10 obraćanja. Izborni kandidati najviše su obraćali pažnju na teme koje su se ticale ekonomskog položaja mladih, odnosno njihove mogućnosti za zapošljavanje, na političku participaciju, njihovo obrazovanje, zdravlje i odlazak iz države. Takođe, u izveštaju Monitoringa može se pronaći podatak da je ukupan broj na izbornim listama za parlamentarne izbore 418 mladih od 2912 mogućih kandidata.
Članica KOMS-a Danijela Nikolić smatra da s obzirom na faktore koje mladi navode da utiču na njihovu (ne)izlaznost, nije reč o neinformisanosti mladih o političkim predstavnicima.
„Kako bi se mladi više uključili u politički život neophodno je da političari i političke partije komuniciraju sa njima o temama koje su mladima važne i relevantne i da ponude konkretna rešenja i politike“, navodi ona i dodaje da prema podacima iz njihovih istraživanja mladi nemaju poverenja u institucije, što je povod zbog koga institucije treba više da komuniciraju sa mladima i kreiraju programe usmerene ka njima.
Foto: Pixabay
Kampanje za podsticaj za uključenja u politički život
Sociolog Tomašević konstatuje da nema ničeg iznenađujućeg u tome što mladi ljudi imaju bezbroj aktivnosti kojima bi se radije posvetili pre bilo kakvog oblika političke participacije.
„Među troškove spadaju neupućenost i pritisak vršnjačke zajednice da je politika aktivnost koju treba izbegavati. Na obrazovnim institucijama, medijima, nevladinom sektoru i političkim partijama je da osmisle strategije koje će povećati faktore nagrada“, kaže Tomašević.
Ipak, neposredno pred izbore koji su održani 3. aprila, došlo je do blagog povećanja angažmana mladih i osnivanja raznih kampanja u ove svrhe, što je moglo da vrati nadu da se apolitičnost smanjuje. Kampanja Ide glas u Beogradu vodi se porukom „Izađi i glasaj“, a projekat broji nekoliko stotina aktivista. Njihovi volonteri ističu da žele da pokažu kako su mladi zainteresovani za učešće u političkom životu, ali da se očekuje i direktna komunikacija sa njima.
Studenti iz Novog Sada i Beograda osnovali su kampanju Do tebe je koja takođe za cilj ima podsticaj veće izlaznosti mladih na glasačka mesta. Još jedan kako angažman mladih može da izgleda jeste akcija Super svima iz 2008. godine kada je organizovan niz žurki i koncerata gde je ulaznica bila svetleći prst, odnosno dokaz da smo tog dana izašli na izbore. To isprva može delovati kao banalan razlog za izlazak na izbore, ali u kontekstu dugog procesa političke socijalizacije vodi ka formiranju biračke navike.
Izlaznost mladih u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini
Zagrebačka kompanija IDE3 istraživala je stavove mladih o elektroničkom glasanju i elektroničkim izborima, kao i njihovu izlaznost na izbore. Istraživanje je sprovedeno na slučajnom uzroku gde je učestvovalo 1450 osoba, uglavnom studenata. Čak 86 odsto anketiranih izjasnilo se da izlaze na izbore jer je to njihova građanska dužnost, dok je 32 odsto ispitanika zaista zainteresovano za politiku. Rezultati su pokazali da ispitani studenti žele da učestvuju u izborima i da potencijalno utiču na promene u političkom životu. Razlozi za odustajanje od izbora se razlikuju od razloga kojima se vode mladi u Srbiji – polovina ispitanika u Hrvatskoj smatra da je mogući uzrok manjak motivacije, ostali nemaju mogućnost odlaska na biračko mesto, a svega 18 odsto ne zanima politika.
Situacija u Bosni i Hercegovini je takođe, kao i u Hrvatskoj, pomalo drugačija nego u Srbiji. Statistika Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine koja donosi podatke sa lokalnih izbora 2020. godine, pokazuje da su mladi ljudi značajno učestvovali u izbornom procesu. Izlaznost mladih isnosila je 51 odsto. Dakle, svaka druga mlada osoba glasala je na izborima.
U Srbiji i dalje nemamo ovakve podatke o tačnoj izlaznosti, ali ukoliko se takva analiza uradi moći će se uporediti situacija u tri države koje se nalaze u istom regionu, gde su mladi socijalizovani na sličan način, dok su odrastali u okolnostima koje su se u nekim segmentima podudarale u sve tri države.
Nema komentara