Majke preduzetnice u Srbiji nemaju ista prava kao druge zaposlene žene. Nemaju pravo na mogućnost da im posao ostane aktivan, a da pri tom primaju naknadu u iznosu od sto odsto tokom porodiljskog bolovanja. Žene koje samostalno obavljaju delatnost, kada odluče da odu na porodiljsko odsustvo, imaju dve mogućnosti. Prva je da zatvore preduzetničku radnju na godinu dana i prestanu da plaćaju poreze i doprinose, što bi značilo da nemaju zdravstveno osiguranje, niti mogućnost primanja bilo kakvih naknada. Druga mogućnost je da njihova radnja nastavi da radi dok su one odsustvu, ali za to vreme moraju da imenuju poslovođu koji će obavljati njihovu funkciju i za koga će morati dodatno da plaćaju poreze i doprinose. To znači da one od svoje zarade na porodiljskom moraju platiti doprinose sebi i poslovođi, ukoliko žele da im teče radni staž, dok pritom nemaju nikakvu naknadu od države.
Foto: Ivana Jančić Lazarević, privatna arhiva
Do skoro, preduzetnice nisu imale ni pravo odsustva od dve godine sa posla u slučaju rođenja trećeg deteta, već su na porodiljskom mogle da ostanu samo godinu dana. Nisu mogle ni da prenesu „porodiljsko" odsustvo na svog partnera, što je prema rečima naše sagovornice Ivane Jančić Lazarević, predstavljalo jedan od najvećih problema.
„Izmena zakona o preuzimanju odsustva radi nege deteta na supruga je nešto što mi najviše znači. Kako sam sada opet u drugom stanju, srećna sam jer će moj suprug imati šansu da iskoristi tu mogućnost, kako bih ja mogla da se vratim na poslao nakon tri meseca porodiljskog odsustva i kako bi moja preduzetnička radnja nastavila da radi. Kao preduzetnica praktično nemam trudničko odsustvo, pošto sam u prvoj trudnoći radila do tri dana pred porođaj.”
Ivana takođe ističe da joj balans između poslovnog i porodičnog života predstavlja najveći izazov, ali i da ako se najavljivane izmene donesu i primene, izazovi neće predstavljati problem.
„Smatram da ako se najavljene izmene zakona donesu i primene i ako se preduzetnice buduizjednačile sa zaposlenim ženama, izazovi neće predstavljati problem. Mi smo se, kao preduzetnice, samim odabirom ovakvog načina posla i života opredelile na drugačiji život i verujem davećina nas to prihvata i gleda samo prednosti.”
Iz udruženja„Biznis na štiklama”navode da su, formalno, 27 odsto žena vlasnice preduzetničkih radnjii firmi. Međutim, da li je zaista tako? „Među tih 27 odsto nismo sigurni koliko su zaista žene koje upravljaju preduzetničkim radnjama ifirmama. Dešava se da muškarci upravljaju, a da su one samo imenovane za vlasnike, zbog raznih sredstava koja se dodeljuju ženama za žensko preduzetništvo – bespovratna sredstva i podrška biznisu.”
One takođe navode da se u našem društvukonstantno podstiče rađanje i povećanje nataliteta, a kada dođe do ovakvih pitanja, kao na primer pitanja o izjednačavanju prava preduzetnica, stvari se stavljaju na čekanje.
Udruženje „Digitalna zajednica”, koje je kao podrška preduzetnicama pokrenulo inicijativu „I preduzetnice su mame“, kako bi im se omogućila ista prava kao ostalim zaposlenim ženama, ističeda su razočarani što su nakon dve godine edukovanja, osvešćivanja teme, zagovaranja i pregovaranja sa raznim ministarstvima usvojena samo dva zahteva.
„Na neki način smo razočarani. Iako želimo da slavimo svaki uspeh, u ovom momentu moramo zauzeti kritički stav i iskazati nezadovoljstvo. Zahtevi naše inicijative su da se preduzetnicama omoguće prava koja imaju i zaposlene žene, i da ne budu diskriminisane u pogledu prava na trudničko, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. Konkretno, zahtevi se odnose na to da se preduzetnicama ne umanjuje naknada zarade za 50 odsto, ukoliko ovlaste poslovođu da upravlja njihovom agencijom dok su na trudničkom odsustvu. Takođe, da žene preduzetnice dok su na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta imaju uplaćene doprinose i da im se omogući da prenesu pravo odsustva sa rada na partnera. Još jedan zahtev je da se preduzetnicama omogući da za treće i svako naredno rođeno dete imaju pravo odsustva u trajanju od dve godine, kao i zaposlene žene. I poslednje, da preduzetnice, kao i zaposlene žene imaju zagarantovanu naknadu u visini minimalne zarade u toku porodiljskog odsustva tj. do detetovog trećeg meseca života.“
Na pitanje koja od konkretnih izmena zakona bi najviše značila mamama preduzetnicama, „Digitalna zajednica” navodi da ne mogu postaviti ni jedan od tih zahteva kao prioritet jer su svi podjednako važni i u domenu osnovnih prava.
Iako je Vlada Srbije usvojila izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje se odnose na preduzetnice, one i dalje nemaju ista prava kao druge zaposlene žene, a kako bi njihova prava bila jednaka, potrebno je da se problem reši u celosti.
Nema komentara