Skrivene: Elsa Skjapareli

Mi danas pratimo trendove dok ih je ona stvarala.

Koko Šanel, Kristijan Dior, Ralf Loren, kao i Donatela Versaće su nam svima dobro poznata imena u svetu mode. Pored njih jednako važna bila je i modna vizionarka Elsa Skjapareli. Njeni odevni komadi ne predstavljaju samo komad odeće već umetnost. Ostavlja nas bez daha i uči kako da budemo unikatni u svetu mode gde je nekada izazovno biti drugačiji.

Foto: dailyartmagazine

OD FILOZOFIJE DO MODNE KREATORKE

Elsa Luiza Marija Skjapareli rođena je u Palačo Korsini u Rimu 10. septembra 1890. godine u aristokratskoj italijanskoj porodici. Još kao mala pokazivala je buntovni duh, iako se od nje očekivao "pristojan" život kakav dolikuje mladoj devojci u tadašnjem vremenu. Odrasla je okružena knjigama, željna znanja, što je dovelo do njenog odabira da studira filozofiju. Njeno prvo postignuće bila je knjiga senzualnih pesama Arethusa na šta su njeni roditelji odreagovali sa šokom. Kada je napunila 22 godine, odlučila se za jedan hrabar korak, a to je odlazak u London. Većinu vremena provodila je posećujući muzeje i posle izvesnog vremena odlučila je da se priključi i predavanjima. Tada je došla u dodir sa spiritualizmom, spiritualnom filozofijom i teofizijom i ne znajući da će joj njen predavač biti budući muž. Brak sa spiritualistom Vilhelmom de Kerloreom doneo joj je ćerku Gogo, ali nakon 6 godina njihov brak se ugasio. Dve godine kasnije, 1922. odlazi u Pariz i time otvara put ka svojoj karijeri modne dizajnerke.

IZ NJUJORKA U PARIZ

Pariz, centar modne industrije, grad koji otvara vrata mladim talentima. Jedan od njih bila je Elsa Skjapareli. Pre odlaska u Pariz u Americi je imala priliku da se upozna sa Gabrijel Pikabiom, suprugom dadaističkog slikara Fransisa Pikabija. Njena zainteresovanost za nadrealizam i dadaizam dovela ju je u umetnički, takozvani elitni krug Njujorka. Članove tog kruga činili su Man Rej, Marsel Dišan, Alfred Štiglic i Edvard Stajhen.

Poznanstva sa poznatima dovela su je do toga da 1922. godine u Parizu upozna i oca moderne mode Pola Poaroa koji je imao veliki učinak na njenu modnu karijeru. Zahvaljujući njemu, započinje da pravi svoje dizajne i time stvara put ka otvaranju svoje modne kuće. Godine 1926. bila je primorana da ta ista vrata i zatvori svojim kupcima.

KRAJ ILI NASTAVAK KARIJERE

Period od 4 godine zvuči previše kratak za kraj karijere zato 1927. godine pokreće novu kolekciju koja će joj doneti veliki uspeh 1935. godine. Fokus joj je bio na pletnini, a koristila je poseban dvoslojni bod i džempere sa nadrealističkim trompe-loeil slikama. Iste te godine njeni dezeni pojavili su se i u poznatom časopisu Vogue. Posao konačno počinje da cveta sa dizajnom koji je davao utisak šala obmotanog oko nečijeg vrata.

Na Trgu smeštenom u gradu cvetanja mode, Parizu, u ulici Vendom 21. Skjapareli zvanično bez prepreka otvara vrata svoje modne kuće 1930. godine. Dvadeset četiri godine kasnije, nakon Drugog svetskog rata ta ista vrata bila su primorana i da se zatvore kao što se desilo na samom početku stvaranja. Kompanija je postepeno počela da se bavi i stvaranjem parfema, a kao najpoznatiji istakao se Šoking.

POUR LE SPORT

Kolekcija koja joj je donela veliki uspeh, Pour le Sport, akcenat je imala na kupaćim kostimima, skijaškoj odeći, ali i lanenim haljinama. U sklopu kolekcije kreirala je jupe-culotte, suknju, koja danas podseća na spoj kratkih helanki i suknje šorca (skort). Dizajn je ostao upamćen na Vimbldonu 1931, a čast je pripala španskoj teniserki Lili Alvarez. Šjap šop je u fokus imala sportsku odeću, ali posle izvesnog vremena dobija i novi dodatak.

Foto: dailyartmagazine

VEČERNJA KOLEKCIJA

Vremenom se razvio urban način života i žene su počele da izlaze, a samim tim su počele i da se sređuju. S toga kolekciji je dodata i večernja odeća. Najpoznatiji odevni komad u kolekciji bila je haljina sa sakoom, šivena od svile Roberta Perijera, koja je imala skriveni džep za alkohol (pljosku). Razlog kreiranja tajnog džepa bilo je vreme Prohibicije u Americi. Ostala je upamćena i po dizajnu haljine na preklop koju je kasnije usavršila Dajana fon Firstenberg 70-ih godina prošlog veka.

MODNI DODACI

Detalji su predstavljali bitnu komponentnu njenih kreacija, a najupečatljivi su bili vidljivi rajsferšlus, dugmad i ,,otkačeni” šeširi. Rajsferšlus je postao ključni element njenih dizajna na haljinama i suknjama. Koristila je debele plastične rajsferšluse napravljene od celuloznog nitrata, prve polusintetičke tkanine i celuloznog acetata.

Bila je poznata i po svojim vrlo neobičnim dezenima dugmadi, koja podsećaju na krune, brodove, ambleme za karte, ogledala i cvrčke ili srebrne tamburine i šargarepu i karfiol presvučene svilom.

Šeširi, bolje rečeno ,,otkačeni” šeširi predstavljali su upečatljiv dodatak njenim odevnim komadima. Nosile su ih poznate ličnosti, a jedna od njih bila je i Ketrin Hepbern.

Skjapareli je bila zaslužna i za prvu tkaninu sa štampom iz novina, a ideju je dobila odlaskom u Amsterdam kada je videla da žene nose novine na šeširu.

SHOCKING PINK

Skjapareli je pored svojih ludih kreacija bila poznata i po upotrebi jarkih boja, ali jedna se istakla kao njen zaštitni znak, a to je "šokantna” roza. Ime "šoking” pripalo je i njenom parfemu, u obliku ženskog torza.

Foto: dailyartmagazine

Živopisna, kao sva svetlost i ptice i ribe na svetu, boja Kine i Perua, ali ne Zapada

- Elsa Skjapareli, Mejson Skjapareli

ELSA I SALVADOR DALI

Skjapareli je sarađivala sa brojnim savremenim umetnicima, među kojima se istakao španski nadrealistički slikar Salvador Dali. Spoj njihovih umova, ideja i kreativnosti izrodile su do tada neviđene kreacije koje su samo njih dvoje zajedno mogli dizajnirati. Istakla su se 4 odevna komada u njihovoj saradnji, a to su haljina jastog, šešir cipela, haljina suza i haljina kostur.

Haljina sa jastogom bila je jednostavna večernja haljina sašivena od bele svile sa grimiznim pojasom na kojem je bio veliki jastog. Ideja jastoga se razvila kod Dalija 1934. godine i od tada počinje da ih uključuje u svoje radove. Zajedno su dizajnirali i parfem u obliku telefonskog brojčanika, pravi telefon sa lažnim jastogom na njemu.

Šešir cipela, zvuči interesantno, da li je šešir na cipeli, ili je cipela na šeširu? Inspiracija za ovaj famozni šešir potekla je 1933. godine, kada je Dalija fotografisala njegova supruga Gala sa njenom papučom na njegovoj glavi. Četiri godine kasnije nastao je i dizajn za šešir, koji je dao preduslov za dodatak u kolekciju 1937-1938.

Cirkuska kolekcija može se svrstati u treće postignuće E. Skjapareli i njoj su pripala dva dizajna, haljina suza i haljina skelet. Haljina suza dizajnirana je kao bledoplava večernja haljina uz dodatak vela i to sa pravim suzama, ružičaste i magenta boje. Suze su predstavljale krzno na poleđini tkanine i time su pažnju usmeravale na haljinu da je napravljena od životinjskog krzna i tako stvarale iluziju. Zanimljivost za ovu haljinu jeste da mnogi kritičari veruju da funkcioniše kao memento mori, odgovor na Španski građanski rat i širenje fašizma.

Dali je često na svojim umetničkim delima kao i slikama prikazivao formu skeleta tako da haljina skelet u saradnji sa E. Skjapareli nije predstavljala izazov za njega, ali za mladu dizajnerku je to definitivno bio korak iznad. Za njenu izradu korišćena je posebna tehnika trapunto, a sama slika skeleta predstavlja simbol Drugog svetskog rata, ali i podsetnik na sve žrtve koje su patile od gladi.

Skjapareli i Dali imali su slične opsesije i ideje, a isto tako i sasvim suprotne, ali uspeli su da pronadju zajednički jezik. Ona je bila opsednuta džepovima u svojim kreacijama, a on je često upotrebljavao fioke u svojim slikama. Imajući ovo na umu zajedno su stvorili i kolekciju odela sa fiokama i džepovima koju svet do tada još nije video.

Foto: dailyartmagazine

IZMEĐU DVE VATRE

Sjaj i glamur ili pak drama i sabotaža? Svet mode nije tako nevin i bajan, krije razne tajne i zanimljivosti, a jedna od njih je i rivalstvo između svima dobro poznate Koko Šanel i Else Skjapareli. Dizajnerke su imale uticaj u istom gradu, Parizu i predstavljale su najvažnija imena na tadašnjoj sceni, ali da li su se slagale? Šanel nikada nije htela da prizna Skjaparelin uticaj i nazvala ju je "Italijanska umetnica koja pravi odeću”. Skjapareli je uzvratila istom meru i nazvala ju je "šeširdžija”, aludirajući na njen početak skromne karijere 1910. godine. Ključni momenat njihovog rivalstva predstavljao je momenat kada je Šanel gurnula E. Skjapareli u aranžman sa svećama na maskiranom balu. Izgovor je bio da je to slučajno uradila, nije znala ko se krije iza maske. Od ovog momenta pa do kraja njihovih karijera bile su rivalke neviđenih razmera.

KRAJ I NASTAVAK JEDNE EPOHE

Odlazak Else Skjapareli u njenoj 83 godini života, 13. novembra 1973. godine za njenu kompaniju značio je veliki krah, duboku rupu iz koje se izvukla tek nakon više godina. Ključ od vrata pripao je Dijegu Dela Valeu 2007. godine kada je i kupio kompaniju. Godine 2012. Skjap šop ponovo otvara svoja vrata kupcima na već dobro poznatoj adresi Vendom 21.

Deset godina kasnije Elsa Luiza Marija Skjapareli uvrštena je u knjigu Feren Gipson koja se bavi istraživanjem ženske umetnosti i feminizma.

Inovativna, neustrašiva i nadrealna su samo neki od epiteta koji opisuju Elsu Skjapareli. Dizajnerka koja je pomerila granice mode i otvorila put ka novom i drugačijem u vremenu kada bunt i provokativnost nisu bili prihvaćeni. Igla, konac i parče tkanine za nju nisu bili samo alat već put ka stvaranju umetnosti, izraz ličnog identiteta.

Danas ostaje upamćena kao modna avangarda nama skrivena, ali zahvaljujući njoj svet mode se preokrenuo iz korena.