Ukoliko se neko bude makar na kratko odvojio od fudbalskih stadiona sa TV-a za vreme Mundijala, primetiće da se, takođe na travnatim terenima, ali na drugom kontinentu, priprema još jedno svetsko prvenstvo, doduše nezvanično, kako ga nazivaju.
foto: lovetennisblog.com (Bili Džin sa bivšim i sadašnjim šampionkama na obeleževanju 40 godina osnivanja Ženske teniske asocijacije (WTA)
Na Londonskom old ingland klabu 23. juna po 137. put počinje Vimbldon, najstariji teniski turnir, sinonim ovog sporta. Mnogi teniseri i teniserke svake godine se osećaju počastvovanima kad dobiju priliku da se takmiče na ovom prestižnom turniru koji, negujući specifične protokole, čuva dugogodišnju tradiciju. Biti šampion Vimbldona čini vas teniskim velikanom, ali višestrukim ponavljanjem ovog podviga postajete besmrtni. Samo dve osobe su ovo uspele 20 puta, Martina Navratilova i Bili Džin King, koja je i prva osvojila ukupno 20 pehara u sve tri konkurencije, singlu, dublu i mešovitom dublu.
Jedna od najboljih teniserki svih vremena rodila se u 1943. godine kao Bili Džin Mofit u Kaliforniji, u konzervativnoj metodističkoj porodici. Još u detinjstvu počela je da se bavi sportom, trenirala je softbol, a tenis je počela da igra na nagovor roditelja koji su želeli da im se ćerka bavi nekim sportom koji je više primeren damama, a koji takođe podrazumeva trčanje i udaranje loptice. Od tog trenutka znala je da je tenis ono čime želi da se bavi u životu, kako je kasnije izjavila. Sa 15 godina, Bili Džin je igrala svoj prvi grend slem turnir, Ju-Es open. Kao vrlo mladu teniserku, pogodilo ju je kad joj je Morin Konoli, poznata američka teniserka koja je prva osvojila sva četiri grend slema u jednoj godini, rekla da nikada neće uspeti kao teniserka i da ne treba uzalud da pokušava. Ovo je uzdrmalo Bilino samopouzdanje, ali je nije pokolebalo. Posle dve godine, pokazalo se da starija koleginica nije bila u pravu ‒ Bili Džin King je u svom prvom nastupu na Vimbldonu osvojila titulu u dublu, u paru sa Karen Hance Zusman, a na putu do titule nadigrale su prve i druge nosioce. Ovo je bio nagoveštaj buduće veličanstvene karijere, kao i prvi grend slem od ukupno 39 koliko ih je Bili Džin King osvojila. Prvi na kojem je pobedila u singl konkurenciji takođe je bio Vimbldon, 1966. godine, kada je nadigrala jednu od najboljih teniserki svih vremena i svoju veliku rivalku, Margaret Kort.
Godine 1968. počinje takozvana Open era, kada je na svim grend slem turnirima dozvoljeno učešće i profesionalnim igračima, čime im je zapravo omogućeno da zarađuju od bavljenja tenisom. Bili Džin King je mnogo doprinela ovoj odluci, a prethodnih godina je često kritikovala Američki teniski savez. Kako je hrabro isticala na konferencijama za štampu, uspesi igrača, i pored svega što postižu na turnirima, nisu dovoljno cenjeni i ne isplate se. I ona je sama do tada zarađivala radeći kao na trener u Los Anđelesu, a istovremeno se takmičeći na najprestižnijim i najvećim teniskim turnirima.
foto: npr.org
Period od 1966. do 1975. godine bio je najplodniji igrački period za Bili Džin King, kada je osvojila većinu od ukupno 129 titula. Zajedno sa Margaret Kort dominirala je na teniskim turnirima tih godina, a njen stil igre krasili su agresivni prilazni udarci i brza i vešta igra na mreži. Jedina slabost u njenoj igri, kako je tvrdila Kris Evert, još jedna poznata rivalka Bili Džin, bilo je nestrpljenje. Pored uspeha na turnirima, Bili Džin King je sedam puta vodila tim Sjedinjenih Država do pobeda u Federejšn kupu, takmičenju reprezentacija.
Iako su teniserke danas jedne od najpoznatijih i najplaćenijih sportistkinja, pre samo 40-ak godina one nisu uživale sva prava i lagodnosti koje pruža sport. Nisu bile tretirane isto kao i teniseri, a smatralo se da je njihov tenis na nižem nivou od muškog, pa su tako i novčane nagrade na turnirima bile i do 12 puta veće za igrače nego za igračice. Promene koje će uslediti početkom sedamdesetih godina doprinele su jednakom tretiranju teniserki i tenisera, a inicijator je bila i Bili Džin King, budući da se njen glas najviše čuo u kritikama ovakvih nepravdi. Ona se nametnula kao predvodnica igračica koje su odlučile da se pobune. Godine 1970. originalna devetka, kako su ih kasnije prozvali, odnosno devet profesionalnih teniserki, odlučila je da osnuje sopstvenu Virdžinija slims ligu koja će se sastojati od osam profesionalnih turnira. Sponzor je bila kompanija Virdžinija slims koja je stvorila čuveni slogan „You’ve come a long way, baby”. Naravno, ligu je zabranila moćna Američka teniska asocijacija, ali je Bili Džin uprkos tome neumorno radila na njenom promovisanju, te se do kraja te 1970. godine učlanilo još 40 teniserki. Tri godine kasnije, opet na podsticaj Bili Džin, igračice su se okupile i od ove lige osnovale Žensku tenisku asocijaciju WTA, kako se i danas zove, a ona je izabrana za predsednicu.
Možda i najpoznatija akcija u kojoj je Bili Džin učestvovala kako bi promovisala ženski tenis, bio je egzibicioni teniski meč protiv nekadašnjeg teniskog šampiona Bobija Rigsa, 1972. godine. Meč je pratilo 50 miliona ljudi širom sveta. Bili je spektakularno pobedila sa tri prema nula u setovima, a kasnije je rekla da nije bila uzbuđena zbog toga što je pobedila pedesetdevetogodišnjaka, već zbog toga što je mnoge ljude približila tenisu.
I pored svih aktivnosti i inicijativa u kojima je učestvovala van terena, Bili Džin King je igrala izvanredan tenis sve do 1983, kada je u neverovatnoj 40. godini završila karijeru u singl, a godinu dana kasnije i u dubl konkurenciji. Poslednji meč na gren slem turniru koji je i najviše puta osvojila, Vimbldonu, odigrala je u polufinalu. Šampionski, takmičarski duh Bili Džin King najbolje je izražen u njenim rečima: „Pravi šampion se boji boraza. Svi ostali se boje pobede”.
Zalaganje Bili Džin King po pitanju ravnopravnosti polova i promovisanja ženskog učešća u sportu ostaje kao nasleđe svim teniserkama, ali i sportistkinjama uopšte. Kako je i sama rekla, njen cilj je tada bio da teniserke budu priznate i cenjene zbog toga čime se bave, kao i da mogu da zarađuju od svog bavljenja sportom. Bili Džin King je i prva profesionalna sportistkinja koja je javno priznala da je lezbijka. Svoju borbu za afirmaciju ljudskih prava nastavlja i danas, radom u Ženskoj sportskoj fondaciji i u AIDS Fondaciji Eltona Džona, a za svoja dostignuća nagrađena je mnogim priznanjima: Sportista godine magazina Sports ilustrejted, ušla je u Hol slavnih Međunarodne teniske asocijacije, magazin Lajf imenovao ju je jednom od „100 najvažnijih Amerikanaca u 20.veku”, a što je možda i najpoznatije ljubiteljima tenisa - Nacionalni teniski centar u Njujorku dobio je 2006. godine naziv „USTA Bili Džin King”.
Nema komentara