Film „Tetris“ je novo filmsko ostvarenje u kom režiser Jon S. Baird hrabro korača u svet video igre, donoseći nam izuzetno iskustvo. Vizuelna raskoš, emotivna dubina i uzbudljiva radnja su ono što doprinosi da ovaj film ostavi utisak na gledaoce.
Naravno, u srcu priče nalazi se sukob između dva večita neprijatelja u holivudskim filmovima – Zapada i Sovjetskog Saveza. Sukob ideologija, kao i jasna podela između komunizma i kapitalizma doprinosi složenosti filma, pri čemu svaki blok predstavlja deo slagalice političkih tenzija i unutrašnjih borbi likova. Kao što smo mogli i da predpostavimo u ovoj priči Zapad je prikazan kao svet slobode i velikih mogućnosti, dok je Sovjetski savez, siv, tmuran svet bez nade, pa su po istom principu i građeni karakteri likova.
Naslov je, reklo bi se, dovoljan da film dobro prođe. Svako ko je bar jednom odigrao tetris želeće da zaviri iza kulisa i sazna šta se sve dešavalo pre nego što je čuvena igrica došla u njihove ruke i postala planetarno popularna. Ali, put do korisnika nije bio toliko lagan i film na autentičan način to prikazuje. Činjenica da je dogovor morao da se uspostavi između dva ideološki i kulturološki drugačija sveta i to za vreme rata, kada su odnosi bili očigledno narušeni, dovoljno nam govori o kompleksnosti i težini same situacije. Međutim, film na zanimljiv način pokušava to da nam približi i da suvoparne dogovore između zemalja pretvori u uzbudljive akcije – što verovatno može da se pripiše i realnosti, ali sigurno ne u toj meri.
Glumačka postava je bez premca i u mnogome doprinosi. Njihove izuzetne interpretacije brišu granice između stvarnosti i fikcije, dodaju dubinu i emotivnu snagu scenama i pomažu publici da se još bolje poveže sa likovima i radnjom. Pogovoto se izdvaja glavni protagonista Henk Rodžers (Taron Egerton) koji se razvija od običnog čoveka do heroja. Njegova preformans podiže film na višu lestvicu jer osvetljava ekran svojim snažnim likom i prikazuje američki san kroz svaki kadar. Na autentičan način je uspeo da prikaže ambicioznog čoveka u industriji koji na različite načine pokušava da ostvari svoj cilj, samim tim postaje simbol snage, optimizma i volje za pobedom. Prenosi širi spektar emocija, od radosti do bola, na osnovu čega se publika sa njim idetifikuje i navija za njega.
Iako Egerton ostavlja najveći utisak, celokupnom impresijama u znatnoj meri doprinose i sporedni glumci, svako na specifičan način uspeva da prikaže karakter svog lika i bez dileme utiču na dobar kvalitet.
Važno je napomenuti da je film rađen po motivima iz stvarnog života, ali da u celosti ne prikazuje istinu. Pojedine scene i situacije očigledno su mašta stvaralaca filma, pa kako bi dali energiju protokolima i pregovorima ovom ostavrenju se dodaju avanturistički delovi. Uglavnom je stvarnost dobro isprepletena sa fikcijom, te se granica između njih u nekim delovima gubi. Međutim, u pojedinim trenucima se ne pronalaze idealna rešenja, pa je pri kraju filma ubačena scena karakteristična za akcioni film i ni na koji način se ne uklapa u priču i kontekst vremena, pa se na trenutak čini da su tvorci filma ostali bez ideja.
S druge strane, vizuelni efekti ovog ostvarenja su spektakularnu. Reditelj se na zanimljiv i kreativan način poigrava sa elementima igrice, te svaka rotacija ili padajući blok prenose uzbuđenje i napotost. Vizualizacija je pažljivo osmišljena i kroz boje i svetlosne efekte se prenosi atomosfera karakteristična za određenu scenu. Takođe, pored vizuelnih efekata, čini se da su i muzička podloga u filmu, kao i same numere koje se mogu čuti, pažljivo odabrane kako bi produbile emocije gledalaca.
U konačnici, „Tetris“ je film koji nas na lep način vodi na putovanje kroz svet igre koji je pun dubine i kompleksnosti. Po svojoj strukturi je veoma lagan i predvidiv, samim tim ne zahteva razmišljanje i preveliku pažnju tokom gledanja. Nema misterije, ali ima neočekivanih preokreta koji će će laicima, za razliku od onih koji o ovoj temi znaju dosta, biti zanimljivi i intrigantni. U skladu sa tim, ovaj film je odličan za opuštanje i odmor.
Nema komentara