Suvišno je uopšte trošiti reči na značaj Beča, a zapravo čitave Austrije, na evropsku, pa i svetsku istoriju. Pogotovo smo mi sa prostora bivše Jugoslavije svesni da je nezamislivo govoriti o našoj prošlosti, bez pominjanja monarhije. Toliko je naših umnih i vrednih ljudi provelo jedan deo života u ovom gradu. Spektar je toliko širok. Od Vuka Karadžića, pa sve do recimo Vlade Divljana, a koga sve ima između njih verovatno bi mi trebali sati da iskucam sva ta silna imena.
Foto: Aljoša Duletić
Našavši se u gradu u kojem je, prema Ekonomist intelidžens junitu, najbolje živeti, (samo nekoliko dana nakon koncerta legendarnog Brusa Springstina ) nisam propustio priliku da u njemu i posetim neke od važnijih lokacija. Između ostalog obišao sam dvorac Belvedere, ali i čuvenu Albertinu. Ipak, na nagovor starijeg brata, ( od kojeg sam nasledio interesovanje za istoriju), odlučujem da posetim i Vojno-istorijski muzej, što je na mene ostavilo najveći utisak tokom mog boravka.
Zgrada je građena u periodu od 1850. do 1856, te ga to čini najstarijim muzejom ovog grada. Projektovali su je Teofil Hazen i Ludvig Ferster. Građena je u mavarsko-vizantijskom i neogotskom stilu. Muzej prati istoriju Habzburške monarhije od kraja 16. veka do početka 20. veka, odnosno do 1918. i završetka Prvog svetskog rata. Pretežno prati istoriju monarhije sa akcentom na poslednjeg austrijskog cara Franca Jozefa, koji ima i salu posvećenu njegovim ličnim stvarima. Tu su i sale posvećene Mariji Tereziji, Eugenu Savojskom i brojnim ratovima u kojima je monarhija učestvovala. Ono što je za svaku pohvalu i što govori o ozbiljnosti ovog muzeja jesu brošure koje stoje na ulazu u svaku od sekcija, a na kojima je moguće na više desetina svetskih jezika upoznati se sa važnim detaljima za shvatanje određenog perioda. S vremena na vreme prisutni su i prikazi karte Evrope, koji hronološki prati teritorijalne promene i važnije bitke iz pomenutog perioda. Najviše pažnje privlače vojničke uniforme, ordeni, zatim oružja.
Najvažnija stavka (pretpostavljam za sve sa ovih prsotrora) jeste deo muzeja posvećen Sarajevskom atentatu, a dalje i Prvom svetskom ratu. Taj deo muzeja počinje pojašnjavanjem istorijskog konteksta koji je uticao da se on dogodi. Naravno, tu su i novinski naslovi aneksije Bosne, ali ono što zapravo zauzima centralno mesto u čitavoj postavci muzeja jesu kola u kojima je Franc Ferdinand ubijen. Neverovatno je stajati ispred takvog fragmenta istorije čiju veličanstvenost potvrđuje i metak koji je još uvek moguće videti. Tu su priloženi i pištolji koje su koristili atentatori, a tu je i za današnje uslove čudan primer ručne bombe koja je kockastog izgleda, a zaista mi je trebalo dugo da shvatim šta je zapravo to. Izložena je i uniforma u kojoj je ubijen austrougarski prestolonaslednik, sa vidnim tragovima krvi. U nastavku muzeja, izloženi predmeti prate tok Prvog svetskog rata, uz slike i uniforme korišćene u njemu na različitim stranama. Tu je i prototip aviona iz tog vremena. Ono što na prvu može da zazvuči kao šala, jeste da postoji i deo muzeja koji je posvećen austrijskoj mornarici, u kojoj je ipak moguće uveriti se da je preko 200 godina monarhija bila značajna pomorska sila.
Nažalost, nisam mogao da priuštim sebi da izgubim dan ili dva, kao što kaže Bili Džoel, ali sam shvatio da će me Beč svakako čekati... Do nekog narednog puta.
Nema komentara