U moru filmova objavljenih u toku 2023. godine, jedan film nije pridobio veliku pažnju publike, iako u njemu glume prepoznatljiva imena filmske industrije. Podcenjeno ostvarenje „A good person“ je američka drama čiji je pisac, režiser i producent Zek Braf (Zach Braff). Na velikim ekranima se zvanično pojavio 24. marta u Americi, dok je ostatku sveta prikazan 31. marta. Glavne uloge su dodeljene Florens Pju (Florence Pugh), koja tumači ulogu Alison Džonson, i čuvenom Morganu Frimanu (Morgan Freeman) kome je dodeljena uloga Danijela.
Foto: Pixabay
Alison je ambiciozna muzičarka koja je verena za Nejtana Adamsa, svoju srednjoškolsku ljubav. Dan nakon jedne porodične zabave, Alison izaziva automobilsku nezgodu, kada je na trenutak skrenula pogled sa puta, time usmrtivši muževljevu sestru i njenog muža, Džesi i Moli, a sama Alison zadobija teške povrede. Godinu dana kasnije, Alison se suočava sa teškom depresijom, pokušavajući da se izbori sa osećajem krivice. Ona je napustila Nejtana i živi sa svojom majkom Dajanom, koja pokušava da pomogne ćerki i odvikne je od zavisnosti od tableta protiv bolova. U međuvremenu, Nejtanov i Molinin otac, bivši policajac, Danijel se brine o svojoj unuci, pritom se vraćajući na konzumiranje alkohola od čije zavisnosti se leči već godinama. Teška životna priča započinje onog momenta kada se Alison i Danijel sretnu u centru za odvikavanje od zavisnosti.
Odabir glavnih glumaca bio je pun pogodak, a Florens Pju i Morgan Friman su svojom izvanrednom glumom priči udahnuli potpuno originalni život. Tema zavisnosti, ali i opraštanja ljudima, prožima se kroz ceo film, a težina ove teme ogleda se i u putu koji su dve osobe, unesrećene iz istog razloga, a iz različitog ugla, morale da pređu da bi spoznale značaj opraštanja i prihvatanja krivice. U pojedinim scenama filma, emocija odudara od teme što zabranjuje priči da pređe granicu patetike, time ostvarivši balans između tužne životne priče i jačine borbe sa zavisnosti. Iako je taj balans u nekim trenucima opravdan, u pojedinim segmentima potpuno je nepotreban, što ostavlja utisak banalizovanja priče kako bi se upotpunio prazan vremenski prostor.
Odnos između Alison i Danijela veoma je zamršen, iako se isprva ne čini tako. Film nije fokusiran samo na zavisnost i patnju, već se uporedo daje prostor i krivici, mržnji prema sebi i pokušaju da se, koliko god je to moguće, stvari promene. Film ne prikazuje u potpunosti realnu sliku međuljudskih odnosa, zbog činjenice da su situacije, u kojima se nalaze likovi, poprilično ekstremne, do mere da se postavlja pitanje poput da li je ovo zapravo moguće? Taj ekstremni scenario, umršene radnje i odnosi doprineli su sagledavanju ovog problema iz drugačije, ne tako jednostavne, perspektive. Prikazivanje priče, na taj način, govori nam da i u najgorim mogućim situacijama čovek može pronaći način da se izbori sa svim nedaćama, te i da se oslobodi osećaja krivice prihvatajući je, a potom i čineći sve kako bi se pomoglo sebi ali i drugima. Napetoj i duboko depresivnoj atmosferi doprinele su mračne i hladne boje kadrova koje su savršeno oslikavale unutrašnje emocije i borbe svakog pojedinačnog lika, kada god bi se našli na ekranu. Konstantne emocionalne promene i dinamična radnja drže gledaoce zalepljene za ekran u svakom momentu, nedajući mu ni na trenutak da se opusti.
Glumica Florens Pju, oduvek je dobro plivala u psihološki dubokim ulogama, koja joj nije promakla ni ovaj put i kojoj se predala u većoj meri nego u svim svojim prethodnim ostvarenjima. S druge strane, prepleteni bes, tuga i sreća, svakog će ljubitelja dobre drame navesti na razmišljanje, a naročito u momentima kada god bi se Morgan Friman pojavio u kadru, zbog scenarija koji mu savršeno pristaje. U filmu nije izostala ni jaka simbolika koja se najbolje oslikava u momentima kada bi se Morgan Friman, kao Danijel, našao u svom podrumu, radi izgradnje makete železničke stanice i jednog dela grada, čijem pravljenju je posveće dugi niz godina. Tada izgovara i jednu istinu koja u potpunosti oslikava atmosferu celokupnog ostvarenja „A good person“: „Mnogo sam sati proveo blaženo izgubljen u svetu koji sam stvorio. Za entuzijaste modela vozova postoji tajni svet reda i simetrije. Smešteni u uglovima naših podruma i tavana, mi vladamo svetom u kome hobista igra svemoćnog tvorca. Tamo, u razmeri 1:87, komšije su uvek ljubazne. Ljubavnici uvek završe zajedno. A vozovi te uvek odvode na daleka mesta na koja si se uvek zakleo da ćeš ići. U životu, naravno, ništa nije ni približno tako uredno“ .
Emocije Alosin i Danijela, ali i ostalih sporednih likova, su potpuno ogoljene što omogućava ovom filmu da bude, iako ne tako zapažen, jedan od najboljih u 2023. godini. Novo poglavlje režisera Zeka Brafa prevazišlo je sva očekivanja, a „A good person“ je svakako korak u dobrom pravcu.
Nema komentara