Međunarodni dan žena, praznik koji se danas vezuje za cveće i poklone zapravo je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i sociološku ravnopravnost žena i muškaraca. Danas se ta prava ogledaju u ženama koje imaju pravo na obrazovanje, mogućnost da biraju pa i da budu birane u političkoj sferi života, ali i da rade.
Ne može se reći, međutim, da ta prava uživaju sve žene na svetu, posebno u državama u kojima su žene još uvek rangirane ispod muškog roda i čija kultura nalaže njenu pozicioniranost u porodičnom domu sa poslom domaćice, bebisiterke, kućepaziteljke, sobarice, kuvarice i ostalih „ženskih poslova“ kojima jedino i može da se bavi. Srbija, iako Dan žena nije državni praznik, visoko je rangirana već duže vreme po pitanju ženskog učešća u politici u odnosu na druge evropske države. Međutim, ekonomski jaz između žena i muškaraca još uvek je veliki.
Prema rečima sociološkinje roda, Ane Pajvančić Cizelj, veliku ulogu u transformaciji ovog praznika imalo je širenje potrošačkog društva i sveopšta komercijalizacija pa se on danas svodi na kupovinu poklona koji sami po sebi ne donose nikakvu političku poruku i da je on postao „kič“ praznik više nego dan koji obeležava borbu žena za ravnopravnost:
– Ovaj praznik trebalo bi da nas podseti da prava koja danas uživamo kao žene nisu nastala sama po sebi, već su se za njih izborile mnoge žene kroz istoriju, često uz velike žrtve. Danas je cilj borbe za ravnopravnost po pitanju obrazovanja žena zapravo položaj žena u nauci i njihovoj zastupljenosti u STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) disciplinama, kao i u korišćenju novih tehnologija – kaže je Pajvančićeva za “Odjek”.
Mišljenja da iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena i da iza svake žene stoji zadovoljan muškarac i dalje su važeća. Žena se i posle duge borbe za ravnopravnost meri i posmatra u odnosu na muškarca.
Profesorica medijskih i rodnih studija u Novom Sadu, Dubravka Valić Nedeljković, smatra da to što su pojedine žene uspele i postale veoma vidljive u javnosti, ne znači da je rodna ravnopravnost postala obrazac ponašanja i odnosa, a dok ne postane, žene će ostati uvek u drugom redu:
– Svaka žena bi trebalo da insistira na obeležavanju Osmog marta. Važno je da tog dana, svaka od nas uradi koliko je u našoj moći da oživimo značaj ženskog pokreta, da ukažemo na suštinu Dana žena i zašto je to važan praznik, da prenesemo u sopstvenom okruženju ideju koja je motivisala žene desetlecima da se bore za svoja prava i to je dovoljno. Obeležavanje ovog praznika je nešto jako važno za sudbinu generacija žena koje tek dolazi – poručuje Valić Nedeljković i dodaje da je svako zanemarivanje ili instrumentalizovanje ovog praznika omalovažavanje kako žena koje su se borile za ravnopravnost, tako i samih žena jer dozvoljavaju da ih ubede da to i nije nešto tako važno.
Međunarodni dan žena prvi put obeležen je 18. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, tako što su feministkinje izlašle na ulice širom Evrope. Zvanično su ga UN proglasile za praznik i službeno je počelo obeležavanje od 1975. godine. Nekoliko bivših socijalističkih zemalja držale su više do ovog praznika, jer je u kontekstu socijalističke ideologije borba za prava žena shvatana kao deo opšte emancipacije i fokus je bio najpre na ekonomskim i političkim pravima žena kao radnica i građanki, dok je u zapadnim državama fokus bio na ličnoj emancipaciji kroz porodične odnose i identitet.
Mnoge države danas praznik obeležavaju kao nacionalni, uglavnom neradan dan, a mnogim ljudima on ne predstavlja ništa više od dodatne zarade na poklone.
Foto: Pixabay
Nema komentara