U današnje vreme brzog života često nam u glavi odzvanja pitanje koje je izazvano raznoraznim dešavanjima oko nas: da li je čovek čoveku postao vuk?
foto: setyoursights.com
Kako kažu stari, oduvek je bilo teško i teško se živelo, ali kao razliku navode to što smo se pre svi zajedno držali. Ali, čini se, toga više nema. Važne su neke druge stvari i bitna je samo lična korist. Svet je postao satkan od mnogo ljudi, u kojima preovladava samoindividualnost, ili pak da se upotrebi i surovija reč, sebičnost.
Da li je teško biti čovek? U čemu je problem?
Godinama su nas kao male učili da je uvek bitno biti dobar čovek. Čini se da je i to pod velikim upitnikom. Šta znači biti dobar čovek? Da li se dobar čovek meri materijalnim bogatstvom, diplomama, koje su i neretko stečene veoma maglovitim i čudnim putevima? Ili možda, savremenim jezikom rečeno, da li je dobar čovek onaj koji ima mnoštvo pratilaca na društvenim mrežama i onaj koga mnogi ljudi obožavaju? Šta znači sva ta popularnost i poštovanje toga „bogatog” čoveka?
Odmalena smo, barem bi trebalo da smo, vaspitani da uvek budemo fini, da pomognemo baki da pređe ulicu. To je nekako prva stvar koja nam padne na pamet kada pomislimo na to da smo učeni da budemo ljudi. Ali izrasli smo u one koji trube iz kola baki koja kasni da pređe preko ulice iako je zeleno svetlo odavno prestalo da treperi. Postali smo oni koji znaju na glas da prokomentarišu starije penzionere koji „kradu Bogu dane” u redovima u pošti i bankama svađajući se i tražeći svoja prava i pojašnjenja za stvari koje su njima strane, sa kojima oni nisu živeli u svoje vreme. Da li smo tako vaspitani ili je to jednostavno refleks našeg ponašanja i pokušavanja dobijanja bitke sa vremenom, zanemarujući sve ljude oko sebe?
Glave sa pognutim pogledom u telefone , dvoje ljudi koji hodaju ulicama bez reči izgovorene jer „pametnija” posla imaju na „pametnim” telefonima , sve manje ljudi u parkovima, sve više ljudi kojima treba pomoć a koji se ignorišu uz gađenje su situacije koje na svakom koraku možemo sresti. Za početak, trebalo bi da izađemo napolje i vidimo to, što je retkost. Da li smo ljudi? Da li je glavna odlika čoveka postala otuđenost?
Da li smo mi ljudi ili roboti osposobljeni samo za brzo kucanje, slanje stikera, poruka, mejlova, „snepova” i ostalih tehničkih savremenih drangulija? Reklo bi se da jesmo. Da li znamo šta su emocije? Da li su to ljubav, saosećanje, empatija, osećaj zajedništva i mnoge druge, ili je to samo gomilanje poznatih reči koje treba da izguglamo? Wow, lol, cool, yolo, ma Gugl je „najbolji prijatelj”.
Koliko je teško pogledati na sat koliko je sati i odgovoriti na isto pitanje čoveku u prolazu? Reklo bi se mnogo, jer takve samo pogledamo sa visine i nastavimo dalje u „žurbi” jer nas „smara” da učinimo sitnicu nekome.
Da li je sve ovo navedeno odlika dobrog čoveka? Možda je bolje da pogledamo na Guglu definiciju ili da skinemo aplikaciju koja će nam to pojasniti. Ili ipak ne?
Nema komentara