Studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ipak će održati skup u utorak 17. novembra, uprkos tome što je Studentski parlament postigao dogovor sa Dekanatom fakulteta da produžetak studiranja za studente kojima je rok za završetak studija bio u školskoj 2014/2015 godini iznosi 1/8 od ukupne školarine studijskog programa, umesto pune cene samofinasiranja kako je od njih prethodno traženo.
Neposredno nakon što je došlo do dogovora između studentskog parlamenta i Dekanata fakulteta, studenti su se oglasili porukom da, bez obzira na postignut dogovor, oni zvaničnu odluku još uvek nisu dobili.
– Cenimo napor i želju Studentskog parlamenta da učini sve što je u njihovoj moći, međutim, konačna odluka nije na njima. Po Statutu Filozofskog fakulteta, jedino Savet Fakulteta ima prava da određuje cenovnik i donosi propise i odredbe. Sam načelni sporazum, ne znači nužno i njegovu implementaciju, tako da još uvek ništa nije rešeno. Neophodno je da se donese zvanična uredba iza koje bi Filozofski fakultet kao institucija stao – navodi Stefan Palešćak iz udruženja Studentski front.
Podsetimo, studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji produžvaju studiranje za još jednu godinu zbog preostalih ispita najavili su protest ispred tog fakulteta u utorak u 12 sati. Oni će protestovati zbog nezadovoljstva odlukom Fakulteta prema kojoj se od njih traži da produžetak studiranja plate po punoj ceni samofinansiranja.
Prema odredbama Zakona o visokom obrazovanju i Statuta Univerziteta u Novom Sadu, Filozofski fakultet traži od studenata, kojima je rok za završetak studiranja bio u školskoj 2014/2015, odnosno kod kojih je od završetka studija prošlo onoliko godina koliko traju studije i kojima je ostalo da ostvare više od 30 ESPB, da povratak na studije plate kao samofinansirajući studenti u iznosu od 65000 do 96000 dinara, u zavisnosti od odseka. Studenti kojima je ostalo da sakupe najviše 30 ESPB mogu da produže studije za dva semestra uz plaćanje od 9000 dinara.
Protiv ove odluke se, kako kažu studenti, ne bune samo oni na koje se ona direktno odnosi, već i svi studenti koji su protiv komercijalizacije visokog obrazovanja, dodatnih nameta i izmišljenih troškova:
– U studentskoj službi Fakulteta dobijali smo netačne informacije da će i ove godine moći da se upišu/produže studije kao i ranije po ceni od 9000 dinara. Nakon priložene žalbe Dekanatu, studentima kojima je ostao samo master/diplomski rad omogućeno je produžavanje godine na regularan način, dok je na velikom broju studenata ostalo da se i dalje bori za svoja prava – rekla je jedna od nezadovoljnih studentkinja Jelena Beloš.
Nezadovoljni studenti navode i da su na sledeću žalbu dobili negativan odgovor, ali uz obrazloženje da će Uprava izaći u susret da se plaćanje školarine vrši u ratama, i to, da će studentima biti omogućeno da po završetku ispitnih obaveza i odbranjenog rada prekinu sa plaćanjem školarine, što je, prema njihovim rečima, nelegalno potraživanje i iznuđivanje novca od studenata.
tržišno vs besplatno obrazovanje? 8 years ago
Odluke fakulteta se ne mogu opravdati ničim: čak ni u samm dokumentu Bolonje nigde ne stoji da se išta mora plaćati, a taj dokument se ovde uzima kao izgovor da se uvedu nameti. To što su fakultetu "spori" studenti smetnja, to je samo jedan od izraza tržišnih kontradikcija koje potiču odatle da se da bi sistem funkcionisao profiti moraju zaista stalno i naplaćivati jer će se uprkos tome stvoriti mehur dugova kao što se trenutno dešava u Engleskoj gde su previsoke školarine postale nenaplative i samim tim čitav sistem staje. Onda se paradoksalno ispostavilo da bi njima bilo jeftinije da uvedu sistem besplatnog obrazovanja nego ovaj koji obrazovanje naplaćuje, što je naizgled lud ali zapravo vrlo racionalan zaključak kada se cela slika uzme u obzir.
Sinner 8 years ago
Svaka cast! Moramo im zajedno i slozno reci: ZNANJE NIJE ROBA!