Razlike u bodovnim skalama na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu, navele su studente da se zapitaju zašto kriterijum za ocenjivanje nije isti na svim fakultetima.Mi smo se potrudili da odgovorimo na ovo pitanje i utvrdimo da li su te razlike u skladu sa zakonom.
Prema rečima prorektora za nastavu Univerziteta u Novom Sadu Zite Bošnjak, na osnovu odredbi člana 4 Pravilnika o radu Univerzitetskog centra za praćenje i usklađivanje standarda u visokom obrazovanju i mišljenja Odbora za obezbeđivanje kvaliteta i internu evaluaciju, Univerzitet je doneo akt „Preporuke standarda polaganja ispita i ocenjivanja na ispitu“, koji je upućen svim fakultetima u sastavu Univerziteta. Ona je takođe objasnila da se način ocenjivanja, usvojen od strane Senata Univerziteta, nalazi u dodatku diplomi u vidu tabelarnog prikaza, kao i da je normalno da postoje razlike u evaluaciji na fakultetima:
-U pitanju su različiti predmeti i fakulteti, pa meni deluje sasvim smisleno da je i evaluacija različita. Nadalje, na sajtovima fakulteta postoje javno dostupni pravilnici koji regulišu način određivanja uspešnosti studenata i vrednovanja pojedinih nastavnih aktivnosti i ispita na svakom fakultetu – istakla je Bošnjak.
Na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu koristi se bodovna skala prema kojoj je uslov za prolaznu ocenu šest od 55 do 64 boda, pri čemu se skala pomera za 10 bodova za svaku narednu ocenu, pa je i uslov za ocenu 10 od 95 do 100 bodova, kako je i definisano u statutu Univerziteta. Prodekan za nastavu ovog fakulteta, Slobodanka Pajević, smatra da je taj rang jako važan parametar za evaluaciju zbog mobilnosti studenata i prepoznavanja ocene u inostranstvu:
-Poeni su jako važni jer se njima pridodaje ocena, bilo numerička ili neka druga. Kad naš student ode u inostranstvo na osnovu broja bodova vrši se ekvivalencija, jer se na osnovu njih mere kriterijumi, koji treba da budu jedinstveni. Desetka je vrlo uzana, ali kada se radi distribucija ocena uvek otpada tih pet odsto na najnižu i najvišu ocenu. Mislim da ima mesta da se malo proširi taj rang za ocenu 10, ali mi moramo poštovati pravila – istakla je Pajevićeva i dodala da profesori mogu za svoje predmete da imaju svoj interni pravilnik i procene da li je učenik dovoljno radio za neku ocenu, ali u indeksu moraju da stoje poeni koji su usklađeni sa pravilnikom Univerziteta.
Drugačiju skalu bodovanja međutim, ima Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu na kome je uslov za najnižu ocenu od 51 do 60 bodova, pa studenti ovog fakulteta imaju veći prostor i za najvišu ocenu čiji je uslov od 91 do 100 bodova.
foto: londoninternationaloblog.com
Prema rečima prodekana za nastavu ovog fakulteta Radomira Malbaše, ovakva skala ocenjivana je usvojena odlukom Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta na prvoj akreditaciji Tehnološkog fakulteta 2008. godine i potvrđena na reakreditaciji 2012. godine, tako da je u skladu sa odgovarajućim standardima. Prema njegovom mišljenju, ovakva skala nije doneta zbog težine predmeta već zbog tumačenja, prema kojem se za prolaznost prihvata više 50 odsto usvojenog gradiva:
- Svaka ocena ima svoj opis, pa ako ćemo gledati najnižu prolaznu ocenu, šesticu, pretpostavlja se da je student usvojio više od 50 odsto gradiva, što znači da je uzeta ta granica od 51 odsto, odnosno 51 bod, pa je i za ostale ocene kriterijum podizan za 10 bodova. Prema mom mišljenju mala je granica između 51 i 55 bodova, pa su mi u tom pogledu prihvatljive obe skale. Opet, tih 91 za najvišu ocenu je malo, ali teško je ukombinovati te dve skale, a da one opet budu jednostavne i nastavniku kada treba da formira ocenu – zaključio je Malbaša.
Iz Ministarstva prosvete Republike Srbije, saradnica za odnose sa medijima Marija Đurić, potvrdila nam je da univerziteti, odnosno fakulteti, imaju autonomiju koja im omogućava da sami donose ove odluke. Zato institucije i pojedinačni profesori određuju koliko je bodova potrebno na ispitu i odlučuju o kriterijumima za ocenu, pa dolazi do različite evaluacije na različitim fakultetima.
Studenti kojima je bodovna skala od 55 bodova tvrde da bi im mnogo lakše bilo kada bi se kriterijum snizio, a studentkinja Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Ana Gnjatović smatra da bi na svakom fakultetu trebalo da se uvede skala prema kojoj je 91 bod granica za desetku:
-Mala je razlika u bodovima, a opet ima veliki značaj za studente, prvenstveno što student sa boljim prosekom može da ima bolje uslove za studiranje, sa finansijske strane najviše – rekla je Gnjatovićeva.
Isto mišljenje deli i studentkinja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Dunja Radman, na čijem fakultetu važi ovo pravilo:
-Iako se vodim time da ocena nije merilo znanja, tih devet bodova koje mogu da izgubim mi mnogo pomažu. Svakom od nas može da se desi mali propust zbog čega se gube dragoceni bodovi. Mislim da je naša akreditacija potpuno u redu i da treba da bude prihvaćena na svim fakultetima jer svi smo mi studenti istog Univerziteta i treba da imamo jednaka prava – istakla je Radmanova.
Nema komentara