Prijateljstvo Srbije i Kine na akademskom nivou

autor: Isidora Ković 0

Prijateljstvo Srbije i Kine na Filozofskom fakultetu traje već četiri godine, od započinjanja kursa jezika za studente i građane Novog Sada, organizovanja brojnih takmičenja i otvaranjem Konfucijevog instituta ove godine.

foto: fakulteti.edukacija.rs

Kineski jezik smatra se jednim od najtežih jezika u svetu, ali uspesi studenata govore da vredi izgovoriti i svoje prvo „Nĭ hăo“.

Glavni zadatak osnivanja Konfucijevog instituta je promocija kineskog jezika i kulture, kao i kreiranje čvrste prijateljske veze između Srbije i Kine, ali i prilika za Novosađane da bolje razumeju Kinu. Džao Jouhua, direktor Konfucijevog instituta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, smatra da brojne prilike očekuju studente koji žele da se posvete učenju kineskog jezika:

– Najvažnija prilika koja se može ukazati za studente koji su zainteresovani za kinesku kulturu je upravo mogućnost da konkurišu za različite tipove stipendija. Na primer, postoji polugodišnja stipendija uz pomoć koje student može da živi i studira u Kini, u cilju daljeg istraživanja i upoznavanja kulture, a tu su i stipendije za pohađanje master studija – objašnjava Jouhua.

Još jedan od načina na koji student može da napreduje učeći kineski jeste takmičenje „Kineski most“. „Kineski most“ se na svetskom nivou organizuje pod pokroviteljstvom Hanbana, organizacije povezane sa Ministarstvom obrazovanja Narodne Republike Kine, zadužene za učenje kineskog kao stranog jezika. Finalisti iz čitavog sveta učestvuju na završnom događaju u Pekingu, koji direktno prenosi kineska televizija. Takmičenje se svake godine u maju održava i na Filozofskom fakultetu.

– Studenti sa svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu mogu da učestvuju na takmičenju. Kineski most je takmičenje koje se dešava širom sveta, a pobednici nacionalnih takmičenja imaju mogućnost da provedu dve nedelje u Kini. Ukoliko pobede na finalnom takmičenju, dobijaju stipendiju za kraći ili duzi boravak u Kini gde mogu dalje da se obrazuju – izjavljuje profesorka kineskog jezika na Filozofskom fakultetu Sje Dong Dong.

Pobednik ovogodišnjeg Kineskog mosta Stefan Dujović, koji je predstavljao Srbiju na Svetskom takmičenju iz znanja kineskog jezika u gradu Čangša, učio je kineski na Filozofskom fakultetu i proveo je jedan semestar u Tjencinu, kao dobitnik stipendije Konfucijevog instituta. Kako tvrdi, zanimanje za kineski jezik proteklo je iz njegovih ambicija da se bavi ekonomijom:

– Kao student ekonomije pratim globalno kretanje kapitala, a Kina je ekonomska sila u usponu. Smatram da je iz tog razloga kombinacija znanja iz oblasti ekonomije i kineskog jezika može da mi pomogne da ostvarim svoje visoke životne ambicije. Tu sam video svoju sanšu i to se kasnije pokazalo kao jako dobra odluka.

foto: Una Miljanić studira u Kini i predaje enlgeski kineskoj deci

Diplomirana studentkinja turizma na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Una Miljanić pohađala je kurs kineskog jezika godinu i po dana i sada studira u Kini i predaje kineskoj deci engleski jezik.

– U dogovoru sa svojom profesorkom kineskog konkurisala sam za stipendiju kineske vlade u martu ove godine, a krajem jula su me pozvali iz kineske ambasade da me obaveste da sam primljena na Beijing language and Culture university. Počela sam da tražim posao čim sam došla, pošto mi stipendija pokriva samo troškove za ishranu. Pre Kine sam položila za sertifikat da mogu da predajem engleski, tako da ovde predajem engleski Kinezima u školi engleskog jezika.

Unina percepcija Pekinga i života u Kini bila je mnogo drugačija od stvarne situacije pre nego što je posetila ovu zemlju:

– Peking izgleda kao zapadnjački grad, dok su sve tradicionalne vrednosti poznate turističke atrakcije, poput Tama hrama, Zabranjenog grada i Letnje palate. U Pekingu živi veliki broj stranaca, a na mom univerzitetu ima veoma mnogo studenata iz Srbije, tako da nekada nemam osećaj koliko sam zaista daleko od kuće.

foto: acya.au.org

Kineski jezik smatra se jednim od najtežih jezika, čije pismo broji čak oko 60.000 karaktera, mada je za svakodnevno snalaženje dovoljno znati oko 2.400, a za književne tekstove oko 6.000. Prema rečima profesorke kineskog Sje Dong Dong, učenicima najveći problem predstavlja upravo pismo:

– Studenti u Srbiji su zainteresovani za učenje kineskog. Kineski jezik i nije toliko težak kao što izgleda. Najveći problem se javlja kada treba da učimo pismo, i na to se studenti najčešće žale, ali gramatika je relativno laka. Za razliku od srpskog, kineski nema promene glagola po vremenima i licima, i to studentima dosta olakšava posao – zaključuje Sje Dong Dong.

Iskustvo zainteresovanih studenata sa kineskim jezikom govori i to da kineski može lako da se savlada ako se shvati kao igra, a ne kao skup nepoznatih znakova:

– Ja sam imao tu sreću da su me učili profesori čiji je maternji jezik kineski, i to se pokazalo kao pun pogodak jer je svaki karakter nastao na osnovu crteža. Ako vam profesor objasni samo poreklo nastanka tog karaktera, sigurno ga nećete zaboraviti – objašnjava student Ekonomskog fakulteta Stefan Dujović i savetuje svima koji žele da se upuste u avanturu sa kineskim da ga uče kao svoj prvi jezik jer, kako kaže, „sve što je nama logično, njima je obrnuto“.

Nema komentara

Napišite komentar