„Studenti imaju prava i imaju snage da iznesu promene, samo je potrebno da se aktiviraju” mogao bi biti moto prve tribine Studentski pokret i perspektive borbe u Srbiji na kojoj je bilo reči o studentskim protestima koji su se dešavali u zemlji u poslednjoj deceniji, o manama bolonjskog sistema studiranja i problemu zakona o finansiranju studenata koji je u pripremi.
Foto: Matković, Šović i Antonićeva (Aleksandar Bede)
– Izuzetno je bitno pokrenuti se i kritički razmišljati o stvarima koje se dešavaju oko nas i nije bitno da li smo prvi ili poslednji u tome – rekla je studentkinja sociologije Katarina Antonić, aludirajući na činjenicu da su novosadski studenti kasnije započeli sa protestima na svojim fakultetima u odnosu na svoje beogradske kolege.
O studentskim protestima koji su se dešavali u Srbiji, onim najvećim iz 2011. godine, ali i onim malo bližim datumu pisanja ovog teksta, govornici, a i publika, su se složili da oni jesu jedan od legitimnih načina na koji studenti mogu da iskažu svoje nezadovoljstvo sistemom.
– Potrebno je javno pokazati ljutnju na sistem jer jedino tako možemo dobiti ono što zahtevamo od njega – izjavio je naglašava bivši student FF i doktorant Slovenske akademije nauka Aleksandar Matković, koji je i učestvovao na protestima 2011. u Novom Sadu, dodajući da je neophodno podići svest kod studenata koje im se dešavaju ne treba da budu javna tajna i da će onda i sami shvatiti šta im je činiti.
Prvi sekretar Studentskog fronta Marko Šović, ističe kako će jedino onda kada se želje velikog broja studenata poklope, moći da se dođe do bitnijih promena.
– Ne bi li došlo do efikasnog sprovođenja ideja o pristupačnom i kvalitetnom obrazovanju, studenti moraju da se ujedine – napominje on, objašnjavajući kako se studenti moraju solidarisati međusobno i prevazići klasnu heterogenost koja ih deli.
Bolonjski sistem obrazovanja okarakterisan je kao loš jer se u njemu obezvređuje kvalitet znanja i uzima ogromne količine novca od studenata. Po govornicima, to je sistem koji je u službi nekih drugih instanci, a ne studenata.
– Studenti „bolonjci” su u problemu, jer se nalaze u sistemu koji ispred obrazovanja i stvaranja intelektualaca stavlja tržište rada i njegove potrebe – naglašava Matković. On je rekao i da su studenti u ovakvom sistemu u ozbiljnom problemu jer će školarine samo rasti i ljudi iz određenih socijalnih kategorija neće moći da studiraju.
Kada se uključila i publika, otvorena su i pitanja autonomije fakulteta, i aktivnosti i kvaliteta studentskih parlamenata na fakultetima. Povodom toga, Matković je rekao da studentski parlamenti jednostavno ne reaguju na probleme studenata.
Antonićeva je na to dodala da je najveći problem sa studentskim parlamentima u tome što se uopšte ne vide sem kada treba da se zaokruži neko ime zbog njihovih izbora.
– Oni nemaju dodirnih tačaka sa sudnetima, to su ljudi koji su tamo zbog svoje dobiti – objasnila je Antonićeva.
U vezi sa zakonom o finansiranju studenata došlo se do zajedničkog zaključka da će novi sistemi plaćanja školarine još više degradirati kvalitet obrazovanja i da je veliki problem što taj zakon prave samo profesori bez dogovora sa studentima.
– Sistem će biti postavljen tako da će studenti juriti ka broju koji ocena predstavlja, a ne za znajem – oglasio se jedan od slušalaca na tribini.
Organizatori su najavili da će u narednom periodu biti održane slične tribine kako bi se studenti dublje upoznali sa njihovim idejama.
Nema komentara