Redakcija Univerzitetskog odjeka je u utorak na svojoj Fejsbuk stranici održala treću lajv emisiju iz serijala „Odjekni” pod nazivom „Da li je onlajn studiranje - studiranje?”. O položaju studenata u virtuelnom prostoru, kvalitetu učenja i pitanju koliko znanja studenti dobijaju putem onlajn nastave razgovarali su studentkinja prodekanica Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Mirić, profesor na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladimir Mihić i član tima „Kreni pokreni” Nikola Arsenić, a razgovor je moderirala novinarka Irena Čučković.
Profesor na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladimir Mihić rekao je da onlajn nastava nije drastično uticala na mentalno zdravlje studenata, ali i da cela atmosfera jeste, te da je onlajn nastava možda tome pridonela, jer je oduzela još jedan aspekt druženja koji bi studentima pomogao.
„Studenti su u početku bili mnogo više motivisani, ali im vremenom više nije bilo dovoljno zanimljivo pa su posle par nedelja ili mesec dana vrlo često obavljali neke druge stvari, isključili kamere, ostavili samo zvuk da mogu da prate predavanje i uključivali se samo onda kada je neophodono. Ne možete zahtevati od studenata da ostave kamere pa da pratite njihovu nevebalnu komunikaciju koja je jako važna u predavanju uživo, da vidite da neko podigne obrvu ili zausti nešto da kaže pa se zaustavi ili vidite da se namršti na nešto što ste rekli - to su stvari koje meni fale i koje oživljavaju nastavu”, objasnio je on i dodao da vrlo često ima utisak kao da sam sebi priča u nekoj sobi.
Studentkinja prodekanica Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Mirić navela je da se na osnovu analize preferencija studenata može zaključiti da društveni momenat definitivno trpi i da su studenti više fokusirani na ono što im nedostaje.
„Imamo komunikaciju sa studentima prve godine i ono što smo uspeli iz njihove perspektive da vidimo je da njima nije toliko do problematike kvaliteta nastave koliko im je do toga da ne osete studentsku čar, da ne osete momenat punih hodnika i kantine gde mogu da popiju kafu sa svojim kolegama. Što se tiče same nastave, za sada niko nije imao neku posebnu primedbu. Ono što su imali generalno studenti svih godina jeste primedba na samu prezentaciju nastave”, rekla je ona i dodala da je u anketi Studentskog parlamenta o proteklom semestru određeni broj studenata iskazao nezadovoljstvo materijalima koje su im profesori slali ili nisu slali.
Ako se onlajn nastava sprovodi kako treba, sistemski i organizovano, onda nema nekih bitnih razloga zašto bi znanje koje se stekne onlajn metodom bilo drugačije od onog oflajn, istakao je dr Mihić i objasnio da su iz ovakvog oblika nastave takođe proizišle i dobre stvari koje se mogu zadržati.
„Ono što smo sigurno naučili svi mi jeste kako da se koriste alati za koje većina nas nije ni čula, pre svega Zoom, i koji omogućavaju nešto što je približnije onome što bi onlajn nastava trebala da bude, a to su živa reč i interakcija. Ono što bismo mogli da zadržimo jeste da učionice standardno budu opremljene kamerom, gde bi studenti koji iz bilo kog razloga ne bi mogli da budu prisutni ipak mogli da prate od kuće, uključe se i budu na nastavi”, rekao je on i dodao da nije zadovoljan činjenicom da do sada nije urađena izmena Zakona o visokom obrazovanju koja bi omogućila i ispitivanje onlajn, te da su fakulteti uplašeni time kako ih Zakon ograničava jer on nije napravljen za onlajn nastavu.
Član tima „Kreni pokreni” Nikola Arsenić je objasnio da niko nije mogao biti pripremljen na stanje koje nas je zadesilo i da kao što preduzeća koriste stres testove kako bi predvideli buduće krize, tako i celokupno obrazovanje takođe mora imati jedan stres test.
„Ovo je verovatno jedna od najvećih lekcija koju smo svi zajedno trebali da naučimo, a to je da budemo pripremljeni jer mislim da je u životu svakog studenta veliki gubitak izgubiti jedan semestar. Ovo je sve test, i za profesore i za student, da pokažu neki vid inovacije - profesori u prezentovanju nastave, a studenti u učenju. Pre svega sistem i Ministarstvo prosvete nisu položili taj test, a mislim da i cela Vlada nije položila taj test i da se još jednom pokazalo da je obrazovanje poslednje na listi prioriteta”, izjavio je on i dodao da je inicijativa da dođe do smanjenja cena školarina u želji da se pomogne najpogođenijim studentima nailazila na mnoge probleme.
U razgovoru sa rektorkom Ivankom Popović o ovim i drugim problemima, pre svega o oblicima nastave koji su bili prezentovani, Arsenić navodi da je rektorka u više navrata istakla da PowerPoint prezentacije smatra priznatim oblikom nastave, a da je stav njega i ostatka tima „Kreni pokreni” da poslat snimljeni sadržaj ne može da bude ikakav oblik nastave, jer tada diskusija kao takva ne postoji. Od rektorke su, prema njegovim rečima, dobili obećanje da će se ukoliko dođe do sastanka sa ministrom i ona na njemu pojaviti. Do sastanka je došlo, ali Arsenić kaže da rektorka nije pristala da se ti razgovori nastave i da je to još jedan primer energije koja je ugušena.
Dr Mihić navodi da je ključno pitanje koje ga kopka već desetak godina unazad šta u stvari studenti plaćaju, te da nije siguran koje je studiranje skuplje zato što se ne zna šta se plaća i koje su to finansije koje onlajn studiranje podrazumeva.
„Ako je premisa da fakulteti sada moraju da nađu neke platforme koje se posebno plaćaju, to je logična premisa, ali nije istinita. Fakulteti to ne rade. Fakuleti za koje ja znam su rekli snađite se, sami platite pretplate za Zoom, sami nađite besplatne softvere, radite od svoje kuće, trošite svoju struju. Prazan fakultet koji ne troši struju i u kom nema ljudi - ne vidim kako bilo šta osim plata službenika i profesora može da bude skuplje nego kada imate pun fakultet”, rekao je on i podsetio na radnu grupu koja je pre šest godina nastala na Novosadskom univerzitetu i koja je pokušala da izdefinište šta u stvari studenti plaćaju i da je on pesimistično, ali vrlo realno, rekao da od toga neće biti ništa, jer ne postoji interes fakulteta da se to izdefiniše.
Svakom studentu je podjednako teško da se uklopi u čitavo „novo sada”, istakla je Jelena Mirić. Ipak, ona kaže da su se predstavnici studentskih organizacija trudili da se na najbezbolniji način kolektivno prevaziđe ova situacija.
„Uspeli smo da u saradnji sa predstavnicima same uprave Filozofskog fakulteta obezbedimo rokove koji će biti na adekvatan način raspoređeni i dostupni svima, sa posebnim akcentom na studente koji nisu u zemlji. Takođe, pored toga smo prisustvovali inicijativi koju je organizovao OPENS da se napravi „Sazvežđe podrške”, odnosno podrška studentima koji smatraju da je njihovo mentalno zdravlje u nekom trenutku bilo ugroženo ili je još uvek je na tom nivou”, rekla je Mirić i dodala da pored same nastave postoje različite vannastavne aktivnosti koje su pauzirane i izrazila nadu da će sredstva koja su bila namenjena za njih ostati u nepromenjenom obimu i da će biti prilike da se iskoriste na pravi način.
Da ga zabrinjava način na koji se ljudi, pre svega nadležni, odnose prema obrazovanju i da su gluvi na inovacije što se pokazuje kroz ulaganja u razvoj i istraživanja, naveo je Arsenić.
„Mladi istraživači i mladi profesori nemaju adekvatnu podršku od države da se bave svojim akademskim radom. Harvard je za 25 odsto svojih studenata obezbedio da ostanu u kampusu jer su smatrali da nemaju adekvatne uslove koji su neophodni za održavanje onlajn nastave. Mi smo od strane rektorke nailazili na odgovore kako je ovaj vid studiranja samo skuplji. Ako je istina da su sada veći troškovi, postavlja se pitanje u kakvom je stanju bilo to obrazovanje i u kakvim uslovima su radili profesori”, rekao je Arsenić i dodao da mu se čini da su mladi bačeni u neki drugi plan i da se najmanje bavimo mladim ljudima u Srbiji, kao i da je lista prioriteta i sistem vrednosti ovde prilično unakažen.
Svi se prilagođavamo novonastaloj situaciji. Dr Mihić je kao primer naveo sledeće pitanje: Da li nam smetaju maske? Smetaju nam. Da li imamo drugo rešenje? Nemamo. Dakle, da li je onlajn nastava dobar način rada? Dobar je, ali nije odličan i stoga, podvlači on, i profesori i studenti moraju da nađu način da jedni druge motivišu i da se prilagođavaju jedni drugima.
„Ono što možemo da uradimo je da nađemo alternativu predavanju uživo. Ni jedna nije idealna i jednako dobra zamena za predavanje uživo, ali je dovoljno dobra zamena da ostanete u toku sa nastavom. Onlajn nastava, čak i u najbolje organizovanoj državi i na najbolje organizovan način, ne može da zameni uživo predavanje. Što se tiče samog znanja, ako se onlajn nastava sprovodi kako treba, znanje je tu i ne može da bude drugačije, samo su drugačiji načini rada”, zaključio je dr Mihić.
Nema komentara