Nemanja Bjelica košarkaš Fenerbahčea i reprezentacije Srbije, svoju izvanrednu sezonu zaokružio je na najlepši mogući način. Naime, on je proglašen za najkorisnijeg igrača Evrolige (MVP) za sezonu 2014/15.
Sezona u kojoj je postao lider
Da je Nemanja Bjelica neverovatan igrač, to je jasno i košarkaškom laiku i onome ko samo prođe pored televizora i vidi igrača od preko dva metra (209 cm) kako vodi loptu i daje koševe na milion načina. Ipak ovom igraču, koji je vrlo često bio potcenjivan i zbog kog su navijači ludeli što mu tadašnji selektor Duda Ivković nije davao „više lopti u ruke”, nedostajala je sezona u kojoj će on da bude lider tima. I onda je došlo Svetsko prvenstvo u Španiji. Preuzimao je odgovornost, nije mu više bilo dosta da napada iz drugog plana, želeo je loptu u rukama i bio jedan od najzaslužnijih za srebrnu medalju koju je naša reprezentacija osvojila. To je uvideo i Željko Obradović, pa je „ključeve“ svog tima dao u ruke Bjelici, iako je u timu imao zvezde poput Gaudloka, Bogdanovića, Veselog i Preldžića. Epilog toga je da je „Fenerbahče“ postao jedini turski klub koji je uspeo da se plasira na završno takmičenje Evrolige još od 2001. godine i tako sruši neslavan post čitave turske košarke. Regularni deo sezone Nemanja Bjelica završio je sa 11.9 poena, 8.6 skokova, 2 asistencije, 1.2 ukradene lopte i 0.7 blokada po meču u proseku, uz indeks korisnosti 18.3, a ono što je još fascinantnije jeste da je uspeo da veže deset dabl-dablova. Postao je drugi igrač iz Srbije koji je priznanje MVP Evrolige, s obzirom na to da je Miloš Teodosić dobio istu nagradu 2010. godine u dresu Olimpijakosa.
Zaboravljeni junior
Ko je ikada sumnjao u talenat i igru Nemanje Bjelice? Na ovo retorsko pitanje verovatno bi bilo očekivano da nema odgovora, ali ga nažalost ima i zbog toga je karijera ovog igrača atipična i dosta zanimljivija od karijere drugih velikih asova koji su u svojim matičnim klubovima čuvani kao „malo vode na dlanu“. Bjelica je bio predvodnik Partizanove klase igrača rođenih 1988. godine koju je trenirao Vlada Jovanović, ali ta generacija je zbog nešto lošijih rezultata kompletno proglašena netalentovanom, pa tako i Bjelica, koji se potom preselio u klub
Superfund i igrao Juniorsku ligu Srbije. Njegov menadžer Bogdan Tanjević mu je posle toga predložio odlazak u Austriju, u klub koji se zove Arkadija. Ne zvuči primamljivo da jedan osmnaestogodišnjak napusti svoju zemlju da bi otišao u neatraktivnu ligu i zemlju u kojoj jedva da se i igra košarka. Nije tajna da je u tom trenutku momak iz Bloka 70 mislio da njegova karijera neće ići onako kako je kao mali sanjao, a svaku posetu rodnom Beogradu koristio je da poseti lokalne košarkaške terene i odigra basket. I onda se najednom sve promenilo. Crvena zvezda je tog leta 2008. krenula da pravi šampionski tim i da ulaže ozbiljan novac u pojačanja, a o ambicijama je dovoljno govorilo angažovanje Svetislava Pešića za trenera. Pored silnih zvučnih pojačanja i atraktivnih stranaca, na jednom treningu pojavio se mladić dečačkog izgleda i duge kose, kog niko nije znao. Navijači su se čudili pitanjima: „Odakle su ovog iskopali?“, ali bilo je tu i onih koji više prate mlađe kategorije i koji su znali da je Bjelica bio odličan i u Partizanu, i Superfundu, ali da mu se dvogodišnjim boravkom u Austriji izgubio trag.
Bjelica je „onaj pravi“
Nemanja Bjelica zadovoljio je kriterijume Pešića i potpisao ugovor sa Zvezdom, a ubrzo je počeo da dobija i minutažu i to na poziciji plejmejkera, što je zaista neverovatno, budući da je visok preko dva metra, što je prosečna visina jednog centra u Evropi. Popularni Kari (nadimak Svetislava Pešića na turskom znači „Crni“) uvideo je kod Bjelice izvanrednu sposobnost za kontrolu lopte, dribling, ali i izvanredan šut i bilo je potrebno samo da momak „koji se nikad nije iznervirao“, stekne rutinu i iskustvo, da bude hrabriji i preuzima odgovornost. Kada su navijači Zvezde primetili kod Bjelice da je on „onaj pravi“? Onog momenta kada je u sezoni 2008/09 u grotlu večitog derbija Duško Vujošević insistirao da košarkaši Partizana prave faulove na Bjelici, nadajući se da će pasti pod uticajem treme i pritiska, i u završnici promašiti slobodna bacanja. Međutim, Bjelica je pogodio svih šest slobodnih bacanja i tako doneo pobedu svojoj ekipi u toj finalnoj seriji. Sezona kada je od anonimca postao miljenik Zvezdinih navijača, krunisana je dobijanjem nagrade za najboljeg sportistu Sportskog društva Crvena zvezda i pozivom za A tim reprezentacije. Posle dve sezone prešao je u špansku Baskoniju, a potom u Feberbahče.
Posle ovakve sezone, ispred Nemanje su dva puta, onaj koji vodi u NBA ili onaj koji ga ostavlja u Evropi, i verovatno i naredne godine u dresu Fenerbahčea. On je 2010. godine draftovan kao 35. pik i pravo na njegovo angažovanje ima tim Minesota Timbervulfs, koji bi turskom klubu morao da plati obeštećenje od 1.2 miliona evra. Igrači poput Bjelice koji mogu da igraju na
gotovo svakoj poziciji jesu retki, ne samo u Evropi nego i u svetu. Nemanja Bjelica se ipak ove sezone opredelio za poziciju krilnog centra i čini se da se tu najbolje snalazi.
Nema komentara