„Serena i sedam patuljaka“, glasio je jedan duhovit komentar na sajtu Teniskog magazina. Uz svo dužno poštovanje prema ostalim teniserkama, moglo bi se reći da je tako je prošao i ovogodišnji Vimbldon.
foto: wimbledon.com
Pa kako vam to uspeva, pitao ju je novinar na konferenciji za štampu posle turnira: „Just do it” – rekla je ona, namignuvši ( i usput savršeno iskoristila slogan svoga sponzora Najkija), posle čega se sala za konferenciju tresla od smeha. Tako to radi Serena, šarmantna, duhovita i neprikosnovena, kao najstarija šampionka gren slema, kojoj nedostaje još jedan da bi zajedno sa Štefi Graf imala najviše u istoriji Open ere.
Ali ono što je interesantno, ali ne i sasvim neočekivano, jeste što ona nije ni igrala svoj najbolji tenis tokom svih pobeda na ovom turniru – u trećem kolu bila je na jedan gem od poraza od 59. teniserke na rang listi Heder Votson, a u finalu je takođe zamalo izbegla treći set. Naravno, svi najviše žele da pobede šampionku: „Postoji 127 igračica (koliko je u glavnom žrebu) koji ne žele da ja pobedim. Ništa lično, samo bi želeli da oni sami pobede” – opet je nasmejala novinare. Ali koliko god da je Votsonova kao jedna od tih 127 super-inspirisanih teniserki igrala partiju svog života, Vilijamsova se pre svega borila sama sa sobom. Opet je pokazala da su joj prvi mečevi na turniru najteži – izrazito je nervozna, nesigurna, čestim greškama svesrdno pomaže protivnici. Ali upravo zbog toga je ona šampionka, jer kada je daleko od svoje najbolje igre, ona uspeva da pobedi, počne da servira bolje, trudi se da pronađe pravi tajming za udarac i da bude strpljiva. „Nikada nisam video nikoga da se izbavi iz više rupa od Serene”, precizno je opisao nekada jedan od najboljih tenisera, a sadašnji komenator Džon Mekinro.
Serena: Sada sam tu
Protivnica u finalu bila je, pomalo neočekivano, dvadesetjednogodišnja Špankinja Garbinje Mugurusa, 20. na WTA listi i jedna od onih teniserki koje nazivaju „WTA rising stars”. Budući joj trava nije omiljena podloga, priznaje da je sebe pre turnira hrabrila: „Garbinje, voliš ti travu i tvoja igra će ti pomoći. I svakog dana sam tako razmišljala.” Bila je u pravu, ova podloga godila je njenoj agresivnoj igri sa jednako dobrim servisom i forhendom i bekhendom kojima vrlo rano i brzo hvata loptu. Za razliku od mnogih drugih devojaka koja vole da dominiraju sa osnovne linije, Garbinje kao dubl igračica često igra i na mreži, a ta raznovrsnot u igri joj je i pomogla da do finala pobedi i neke od najboljih – Karolinu Voznijacki i Agnješku Radvansku.
U svom prvom finalu, Mugurusa je slobodnije udarala, te je povela u prvom setu, a onda je u pri vođstvu od 4:3 Serena odigrala strašan forhend, dovoljno da Garbinje više ne bude tako odlučna i da joj poljulja samopouzdanje. Tim udarcem je poručila „Sad sam tu”, rekao je njen trener Patrik Muratoglu. Od tog momenta, Serena je osvojila sledećih osam od devet gemova, bolje je servirala, udarala je razovrsne forhende i bekhende, jednostavno, ona je diktirala poene. Vodila je 5:1
„Na kraju sam rekla sebi, moram da se borim, meč nije gotovo, hajde, svaki poen. A ona će biti nervozna da završi meč”. I Mugurusa je dobro predvidela, sada je ona imala psihološku prednost, dva puta je oduzela servis Sereni i neočekivano produžila meč na opšte oduševljenje publike, pre nego što je konačno izgubila sa 6:4.
Šta je posredi na WTA turu
Garbinje je imala samo 5 godina kada je njena današnja protivnica osvojila svoj prvi gren slem 1999. godine, a dominacija Serene Vilijams uvek nekako pokrene komentare i pitanja o ženskom tenisu danas – zašto Serena zapravo nema rivalku na WTA turu, da li njena dominacija čini ženski tenis dosadnim, a neki čak dovode u pitanje kvalitet samog WTA tura. Čini se da ljudima najviše nedostaju teniske „zvezde” i rivalstva kakva su nekad postojala između Štefi Graf, Monike Seleš, Martine Hingis, pa sestara Vilijams. Danas su mečevi neizvesniji, fraza „favorit na papiru” uvek se uzima sa rezervom. Tako nijedna od prošlogodišnjih polufinalistkinja Vimbldona ove godine nije igrala završnicu turnira, a prošlogodišnju finalistkinju i „mladu nadu” Kanađanku Južini Bušar zamenila je nova, Špankinja Mugurusa. „Ne bih rekla da je ostatak ženskog tenisa toliko loš, reč je o tome da je Serena neverovatna”, rekla je bivša teniserka Barbara Šet prošle nedelje za B92. Šta je po sredi na WTA turu, nedostatak konstantnosti ili možda sve veća izjednačenost teniserki po kvalitetu? Nepravedno je reći da je ženski tenis dosadan, ne nakon meča Viktorije Azarenke i Serene Vilijams sa četvrtfinala Vimbldona, za koji je novinar Stiv Tigner rekao da bi snimak trebalo staviti u vremensku kapsulu, „da fanovi koji su vekovima ispred vide kakva je bila Serena Vilijams” (ali i njena najveća rivalka danas, Azarenka).
A nakon ovog turnira, još jedna od teniskih legendi čija je karijera počela kada su mnoge današnje igračice tek rođene, izašla je kao pobednica. Martina Hingis, nekada popularna kao „Swiss Miss”, sa 15 godina osvojila je prvu titulu na Vimbldonu u dublu, a danas, 19 godine kasnije, pobedila je opet u obe dubl konkurencije. Najpre su ona i partnerka iz Indije Sanija Mirza savladale druge nositeljke Ruskinje Vesninu i Makarovu, a dan kasnije Hingisova i Indijac Leander Paes osvojili su Vimbldon u mešovitom dublu. Martina je imala poprilično turbulentnu karijeru: kao najmlađa u istoriji pobeđivala je na gren slemovima, bila prva teniserka sveta, a onda se penzionisala sa 22 godine zbog povrede. Nekoliko godina kasnije vratila se, ušla među 10 najboljih na WTA listi, ali se potom opet povukla kada je na doping testu otkriveno da je pozitivna na kokain. Pre dve godine počela je opet da se takmiči u dublu, za čega su bile potrebnei nova fizička i nova mentalna snaga: „Oduvek sam verovala u svoj povratak. Bez toga ne možete igrati tenis i takmičiti se na ovom nivou. Uvek sam osećala da su moji voleji i bekhend jedni od najboljih na svetu, tako da morate u nešto da verujete ako želite da pobedite”, rekla je nedavno.
Nema komentara