Crvena zvezda će i ove sezone biti jedini srpski predstavnik u Evroligi. Iako je pobeda protiv francuskog Srtazbura u prvom kolu ohrabrujuća, ne sme se zaboraviti da se crveno-beli nalaze u "grupu smrti", te je sasvim opravdano pitanje: Koliko može Zvezda u novoj sezoni najkvalitetnijeg evropskog takmičenja?
Foto: MN Press
GRUPA SMRTI
Crvena zvezda se nalazi u grupi A, zajedno sa Real Madridom, Fenerbahčeom, Bajern Minehnom, Himkijem i Strazburom. Ne treba ići daleko u prošlost kada se govori o Real Madridu, s obzirom da su pre samo nekoliko meseci osvojili Evroligu. Za Fenerbahče je prošla sezona proglašena lošom, bez obzira na to što su u Evroligi došli do završnice. Oni nisu uspeli da osvoje prvenstvo u Turskoj, iako su bili prvi favoriti za taj naslov. Ipak, zadržali su okosnicu tima, doveli su nekoliko pojačanja, a sa klupe ih predvodi Željko Obradović, tako da je potpuno jasno da su i oni jedni od favorita za osvajanje takmičenja. Bajern iz godine u godinu sve više raste i Nemci imaju cilj da od košarkaškog naprave ono što su napravili od fudbalskog kluba, a trener im je još jedno nama poznato lice – Svetislav Pešić.
Kada se govori o ruskom Himkiju, treba uzeti u obzir da su oni po budžetu u samom vrhu evropske košarke. Samo zvezda njihovog tima, Aleksej Šved koji je ujedno i najskuplji igrač u Evropi, ima platu skoro kao čitav budžet Zvezde. Strazbur je pak ekipa najslabijeg kvaliteta u grupi, i tu bi Zvezda morala da traži "brejk" u Francuskoj. Ipak ukoliko Zvezda želi prolazak u "Top 16", moraće da "skine skalp" i nekoj "velikoj" ekipi . Potpuno je jasno da klub ima veliku prednost kada utakmice igra u Beogradu, pre svega zbog navijača koji prave odličnu atmosferu i ko zna, možda se baš košarkašima Reala stegne ruka kada čuju "huk sa severa".
GODINU DANA ISKUSNIJI
Ovo se pre svega odnosi na igrače poput Jovića, Lazića, Dangubića i Cirbesa, zatim na kapitena Luku Mitrovića kada se vrati na parket, ali i na trenera Dejana Radonjića. Doduše, ovo je treća godina zaredom da Zvezda učestuje u ovom takmičenju, ali tim iz prve i druge godine ima mnogo manje sličnosti nego tim iz druge i treće godine. Radonjić je trener koji forsira čvrstu košarku, insistira na jakoj odbrani, i pomalo šablonskom pristupu kada govorimo o ulogama igrača i rotaciji. Ipak, to donosi rezultate u ovom slučaju i klub selektira igrače koji su pre svega odgovorni u segmentu odbrane i koji se karakterom uklapaju u rad, red i disciplinu, jer ne tako davno se Zvezda opekla sa Braunom i Šilbom koji su se sukobili sa trenerom, jer nisu bili spremni da se podrede timu. Ne treba zaboraviti ni Rebića i Tejića koji su već treću godinu u prvom timu i od kojih se očekuje da ove godine "iskoče" i da dobiju veću minutažu, iako je Tejić već i prošle godine imao značajnu ulogu u Evroligi. Tu su takođe i Gudurić i Simanić, koji su došli kao pojačanja iz FMP-a koji je razvojni tim kluba sa Malog Kalemegdana.
Foto: mondo.rs
"GROZNICA PRELAZNOG ROKA"
Od sredine juna pa do početka oktobra vlada "groznica prelaznog roka" kod navijača Crvene zvezde. Spekuliše se i po novinama, u vezu sa klubom se dovodi veliki broj igrača, a na kraju, najčešće dođu, oni koji su najmanje spominjani. Kada u jednom prelaznom roku ostanete bez Vilijamsa, Blažiča, Dženkinsa, Kalinića i Marjanovića, teško je verovati da to možete da nadoknadite. Oni su igrači koji su "kliknuli" u ekipi i gde je skauting tim Crvene zvezde obavio ogroman posao. Odnos cene i kvaliteta jednostavno nije bio srazmeran, oni su vredeli mnogo više novca, zato i klub nije uspeo da ih zadrži.
Prvo pojačanje letos bio je Sofoklis Skorcanitis. Po imenu i reputaciji, možda i najpoznatiji stranac koji je imao priliku da nosi dres Zvezde. Čovek koji se više bori sa viškom kilograma, nego sa protivničkim centrima, ali izuzetne sposobnosti da u napadu istrpi bilo kakav kontakt i postigne koš. Uz to, ovog nekadašnjeg grčkog reprezentativca koji nosi nadimak "Bejbi Šek" (po uzoru na Šekila O’Nila) krasi i sjajna košarkaška inteligencija i sposobnost da u trenucima kada ga protivnički igrači udvoje, on udeli savršeno precizan povratni pas. Posle njega, stigao je i Rajan Tompson, iz nemačkog Brose-a. Bek-šuter koji čitavu karijeru ima visoke procente šuta i koji ima ogroman ofanzivni potencijal, ipak nije bio toliko poznat domaćoj javnosti. Zvezda je čitavo leto tražila plejmejkera, i posle nekoliko odbijenica koje su dobili od En-Bi-Ej igrača, izbor je pao na Gala Mekela. Izrealac koji takođe ima En-Bi-Ej iskustvo je školski tip plejmejkera, sposoban za pik-en-rol igru, i neko ko će uvek izabrati najbolje rešenje za ekipu. Ipak, ne tako dobrog šuta, što protivnicima daje određenu prednost kada ga čuvaju.
Stigao je i Stefan Nastić, sa univerziteta “Stenford”, i oko njegovog dolaska bilo je dosta peripetija. Naime, iz Igokee su tvrdili da je visoki centar potpisao ugovor sa njima, i da ne može da pređe u Zvezdu, ipak, to se rešilo i on je postao igrač crveno-belih. Veliko pojačanje je i Marko Simonović, a reprezentativac Srbije potpisao je dvomesečni ugovor sa Zvezdom. Poslednje pojačanje je bivši En-Bi-Ej igrač Kvinsi Miler od koga se mnogo očekuje s obzirom da je došao kao zamena za povređenog kapitena Mitrovića. Ipak, iz kluba tvrde da za njih prelazni rok još uvek nije gotov i da je vrlo izvesno da će u narednom periodu stići jedan do dva igrača. Dejan Radonjić je kao i uvek pažljiv sa izborom igrača i triput meri, a jednom seče. Sasvim je moguće da bi baš ta dva nova igrača mogla da naprave prevagu u borbi za "Top 16", ali se i klub nalazi u nezavidnoj poziciji, jer je pojačanje potrebno što pre, a greška u proceni ne sme da se dogodi.
Nema komentara