Izgradnja podzemne garaže u centru Novog Sada od ulice Modene napravila je višegodišnje gradilište. Prošlo je više od četiri godine i garaža je konačno otvorena - ali građani i turisti i dalje moraju da zaobilaze mesto koje je nekada bilo omiljeno svima.
Negodovanje zbog razaranja cveća i zelenila koje je krasilo taj deo pešačke zone moglo se očekivati, međutim ono bi bilo mnogo tiše da je sve urađeno ozbiljno i vremenski tačno. Od početka bilo je jasno da će projekat promeniti izgled ulice, ali malo ko je mogao da predvidi da će se transformacija privremenog karaktera pretvoriti u višegodišnje čekanje.
Radovi su počeli još u maju 2022. godine, a Novosađani su na otvaranje garaže čekali sve do septembra 2025. - iako je kao prvobitni rok postavljen kraj 2023. Nije dovoljno samo reći da su postojale poteškoće. Važno je znati koje su to konkretne okolnosti dovele do kašnjenja, kada su nastale, da li je na njih moglo da se računa još pre početka radova i da li su mogle da budu sprečene pravovremenom reakcijom.
Građevinski inženjer Marko Klisurić smatra da je konstantno prekrajanje vremenskih okvira neprihvatljivo, uprkos delikatnim okolnostima koje okružuju radove na ovako prometnoj lokaciji.
„Kod podzemnih objekata uvek postoji određeni rizik da se radovi produže u odnosu na prvobitni plan, jer dosta toga zavisi od nepredvidivih uslova poput stanja tla, podzemnih voda, postojećih instalacija i uticaja iskopa na okolne objekte”, objasnio je Klisurić i dodao da je važno napomenuti da se radovi odvijaju u samom centru grada, te da je bezbednost okolnih zgrada i ljudi prioritet.
Inženjer je još napomenuo da višestruko pomeranje roka zahteva ozbiljnije objašnjenje.
„Ne bih mogao da kažem šta se konkretno dešavalo bez uvida u projektnu dokumentaciju i građevinski dnevnik, ali očigledno je da u ovom slučaju ne postoji opravdanje. Nije isto produžiti za nekoliko meseci zbog nepredviđenih radova i odugovlačiti nekoliko godina”, zaključio je Klisurić.
Punih 10 meseci garaža je bila otvorena bez naznake o partnerskim radovima i ponovnom otvaranju pešačke zone, da bi krajem jula konačno bili objavljeni planovi za uređivanje površine iznad objekta. Prema pisanju portala 021.rs, planirano je da preduzeće "Put-invest" obavi radove vredne oko 130.000 evra sa obračunatim porezima. Interesantno, uslov je bio da se radovi na uređenju prostora iznad podzemne garaže moraju izvoditi “ručno” i bez velike mehanizacije, kako ne bi došlo do oštećenja garaže. Rok je maj naredne godine, međutim građani mogu da očekuju novu vremensku korekciju poučeni prethodnim primerom.
Otvaranjem garaže priča nije završena, daleko od toga. Podzemni deo jeste stavljen u funkciju, ali površina iznad njega i dalje čeka da dobije konačan izgled. Ograđivanje radova gura pod tepih ono što se nalazi iza - zadivljala trava i žbunje, potpuni haos i površina koja ni ne podseća na nekada jedan od najlepših delova grada. Sa problemima se susreću i stanari okolnih zgrada, kojima je otežan ulazak u svoje domove i upropašten pogled sa terasa. Uz to, konstantna buka otežava svakodnevicu.
Foto: Petar Oljača
Prolaznicima je prethodnih godina omogućeno kretanje kroz ulicu, doduše znatno otežano i "ukrašeno" klimavim skelama. Ipak, deluje kao da je čitav projekat najviše nedaća doneo brojnim lokalima koji su predugo izmešteni, privremeno ili potpuno zatvoreni.
Konobar zaposlen u kafiću "Petrus" Aleksandar Branković rekao je da su radovi napravili veliki problem ugostiteljima.
„Nije to samo što se bašta pomerila pa izgleda drugačije, nego ljudi jednostavno manje dolaze. Kad imate baštu na mestu na kom je inače bila - ljudi prolaze, vide je, sednu na piće. Ovako smo sklonjeni sa glavne trase i dosta gostiju nas praktično i ne primeti. Ljudi koji dođu u centar često vide ograde, radove i zatvorene delove i jednostavno odu negde drugde”, rekao je Branković.
Zaposleni u kafiću "Petrus" naveo je da razume da veliki projekti traju neku vreme, ali da treba da postoji plan i za ljude koji žive od gostiju.
“Mi smo se sve vreme prilagođavali i pokušavali da radimo koliko možemo, ali nije moguće baš sve da nadoknadite. Imate troškove koji ostaju isti, a para nema kao ranije. Nama niko neće vratiti novac koji smo izgubili u trajanju radova”, istakao je Branković.
Ovakve posledice lako se zanemare kada se o velikim infrastrukturnim poduhvatima govori kroz prizmu brojki, rokova i iznosa. Garaža može da znači stotine novih parking mesta i rešavanje jednog od problema sa kojima se grad godinama suočava. Ipak, dok se projekat gradi, život u njegovoj okolini ne prestaje. Ljudi i dalje moraju da rade, lokali moraju da posluju, a građani žele neometan prolazak kroz strogi centar bez stalnog zaobilaženja prepreka i alternativnih ruta.
Pitanje odavno nije samo da li je Novom Sadu potrebna podzemna garaža - verovatno jeste. Pitanje je i da li je ona morala da se gradi na ovakav način i da li su rokovi od početka bili realno postavljeni. Ako je određeni projekat potreban gradu, onda bi njegovo sprovođenje trebalo da bude dovoljno dobro isplanirano da stanovnici ne moraju godinama da slušaju prazna obećanja.
Nije novost da nadležne institucije u ovakvim situacijama ostanu neme, zbog lenjosti, nemara ili nedostatka argumenata. Na pitanja poslata 6. avgusta do objave članka nismo dobili odgovor od Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije.
Novosađanima ostaje nada da će jedan od vesnika proleća biti i novo ruho ulice koja je nekada krasila razglednice, ali tu nadu nadjačava osećaj sumnje nametnut dosadašnjim iskustvom.
Nema komentara