Džez kao muzički pravac se retko viđa na kulturno-umetničkim manifestacijama u Srbiji. Pored događaja i festivala koji se održavaju jednom godišnje poput Nišvila i Mokranjčevih dana, ljubitelji džeza nemaju mnogo izbora i mesta gde mogu da slušaju ovaj žanr. Zašto je to tako i u kom pravcu se razvija muzička scena, u koju se iz godine u godinu ulaže znatno manje nego u popularnije umetničke oblasti, pitanja su koja otvaraju širu raspravu o negovanju muzičke umetnosti u Srbiji.
Mnogi muzičari su često okrenuti ka tome da džez kao umetnička muzika zahteva neki nivo predznanja, pripreme i mnogo više od toga. Umetnička muzika traži pažljivo i koncentrisano slušanje, a ono što je univerzalno za svaku umetnost je energija koju umetnik prenosi, navodi gitarista i student master studija na Odseku za džez i popularnu muziku Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) Kosta Jovanović.
„Odlazak na pravu džez svirku sa idejom da to bude sporedna stvar druženju ili razgovoru, dok traje muzika i ponašanje na svirci u skladu s time, uzrokovaće čisto nerazumevanje celog događaja, a onda i same muzike. Nije potrebno nikakvo predznanje da bi se to osetilo u džezu, isto kao za bilo koju drugu muziku. Ako slušalac ne upija materijal, onda nema ni šansu da oseti tu energiju. Iz toga nastaje lažni narativ da svirka nije upijena zbog nedostatka predznanja, a zapravo je u pitanju bilo samo slušanje. Ovaj narativ se onda lako prenosi jer su ljudi prirodno mnogo spremniji da odbace nešto što deluje i jeste ezoterično“, istakao je Kosta.
Predrasude u vezi sa džezom osećaju i sami izvođači kada se susretnu sa publikom koja nije sasvim razumela muzički žanr i prihvatila svet džeza otvorenog uma, kroz energiju sastava ili pojedinih muzičara. Da džez nekome može zvučati kao niz nasumično nabacanih tonova, ako nije upoznat sa muzičkim materijalom, tvrdi master bubnjar Dimitije Milosavljević.
„Postoji određeni ,,learning curve“ koji bi do određene mere trebalo prevazići kako bi se razumeo pravac. Džez muzičari jako veliki značaj daju nečemu što zovemo ,,lengvidž“ odnosno jezik. To je slično kao kada se uči novi jezik. Jedno je ako samo pokušaš da imitiraš kako taj jezik zvuči, a drugo ako zapravo naučiš slova i reči, pa kreneš da gradiš rečenice i priče. Kako je bitno da muzičari mogu da barataju tim jezikom, tako je bitno ili barem poželjno da slušalac donekle razume šta se u toku izvođenja pesme zapravo dešava. Upravo zbog toga ovaj žanr prati neki snobovski glas“, rekao je Milosavljević.
Foto:pixabay
Deo publike koja sluša i prati džez čine i plesači vedrog i energičnog duha koji sviračima dodatno ulepšavaju atmosferu na događajima. Retki su slučajevi kada muzičari nastupaju ispred plesača, ali je to pravi trenutak uživanja, kaže diplomirani kontrabasista Miroslav Šarbanović.
„Uvek ima nekih ljudi koji su posebnog i slobodnog duha da zaigraju uz džez muziku. Osećanja su definitivno predivna, videti ljude dok plešu i njihove izraze lica. Dosta nas svira standardni džez po kome se već godinama svira. Autori su većinom između 40-ih i 70-ih godina.“
Negovanje ovog žanra je i dalje prisutno na FMU na Odseku za džez i popularnu muziku gde je ovaj žanr i dalje tražen i drži neke nove generacije na okupu. Zajedničkim radom i sviranjem sa kolegama, nastaju novi sastavi i formiraju se školovani muzičari koji se kasnije opredeljuju za profesionalnu karijeru. Nezavisno od veličine programa i broja studenata na odseku, sve funkcioniše kako bi trebalo. Pravac se jako lako neguje uz visok nivo profesionalnosti profesora, navodi Kosta Jovanović.
„Džez je savremena umetnička muzika, kao takva ona je živa uz nove pesme i autore. Takođe, pravac neguje sam sebe u velikoj meri. Ako su profesori profesionalci, oni će pratiti šta se dešava trenutno na sceni i studentima prenositi to kao i podrazumevanu tradiciju. Ko želi da živi od te muzike, moraće da bude upućen u trendove.“
Glavnu podršku mladim sviračima pružaju njihovi profesori – mentori. Jedan od njih na FMU-u je profesor Milan Nikolić, muzičar sa bogatom karijerom i dugogodišnjim iskustvom.
„Džez muziku odlikuje pristup muzici uopšte, a to je spoznaja jezika improvizacije. To sa sobom nosi poznavanje muzičke teorije i istorije muzike. Mi ,,džezeri“ često poistovećujemo istu sa govorom pa teoriju možemo poistovetiti sa gramatikom. Kao profesor se trudim da im približim tu ,,književnost“ i probudim ljubav ka istoj i naravno prema instrumentu koji su odabrali. Isto se trudim da budem prisutan na sceni da bi mogli da vide-čuju kako se stvara“, navodi Nikolić.
Svakog muzičara u priči sa žanrom održava njegov instrument, uglavnom izabran na samom početku stvaranja svog umetničkog izraza. Često instrument diktira kojim muzičkim pravcem će se svirač baviti, tvrdi master bubnjar Dimitije Milosavljević.
„Ako na primer sviraš violinu uglavnom ostaješ u svetu klasične muzike, što ne znači da ne možeš da sviraš džez ili neki drugi žanr, to je jednostavno jako slabo zastupljeno. Ja sam lično imao dosta susreta i sa klasikom, ali ipak su bubnjevi oduvek bili na prvom mestu tako da se bavim pravcima gde su zastupljeni. Postoje instrumenti koji se sreću u jako velikom broju muzičkih pravaca. Njima je mnogo lakše da se ,,šetaju“ između žanrova, dok na primer violončelo ili fagot nemaju baš toliku slobodu. Naravno ima ljudi koji sviraju takve instrumente i u drugim žanrovima veoma uspešno, ali to zahteva jako veliku posvećenost i odlučnost da se upustite u neke muzičke vode u kojima na prvi pogled ne pripadate“, rekao je Milosavljević.
Foto: pixabay
Mnogo faktora može uticati na svirku i doživljaj publike kada govorimo o džezu. U zavisnosti od mesta gde se svira, bio to festival, noćni klub ili restoran, drugačija će biti atmosfera. Uglavnom se svira u Beogradu, gde ima najviše scene u državi.
„Jedino mesto u Beogradu gde dolaze autori i džez muzičari je ,,Bluz i pivo“. Ponedeljkom ima bluz veče, utorkom džez veče, sredom zavisi od tematike večeri i benda. Četvrtkom se sluša fank ili regen. Vikendom ljudi ipak trebaju malo i da đuskaju. Nedelja je nekad sving 30-ih i 40-ih godina. Suština je da svakog dana tamo imaš uživo muziku“, navodi Miroslav Šarbanović.
Zapošljavanje i finansiranje života od umetnosti je gotovo nezamisliva ideja. Pored talenata koji poseduju današnji obrazovani umetnici, manjak mesta i manifestacija gde mogu nastupati u Srbiji i dalje je polemična tema. Kada bi postojao budžet za kulturu, onda bi udruženja ili klubovi mogli da se obrate za neku podršku.
„Imati jedan bend i živeti od toga je teško upravo zbog festivala koji su sezonski i koliko puta bend može da nastupi na tih nekoliko u godinu dana. Isto je i sa klubovima pa se zbog toga i rađaju gomile dobrih bendova i genijalne muzike. Naravno ne samo zbog toga. Mislim da ima stvarno mnogo talentovanih i kreativnih ljudi koji pišu genijalnu muziku, a na mapi nema dovoljno klubova gde mogu da prezentuju istu. Iz tog razloga muzičari obilaze svet. Vremena se menjaju i nažalost umetnost uvek pati kada se dele sredstva. Za svaki uložen novac se očekuje dobitak a od umetnosti je on nemerljiv u tim kategorijama“, kaže Milan Nikolić.
Atmosfera je optimistična, zbog novih generacija studenata koji dolaze svake godine, dodaje Kosta Jovanović:
„To pokreće lančanu reakciju gde oni zajedno sa studentima starijih godina prave svoju priču i traže starije studente i profesionalce da dolaze na ,,sešne“ i svirke da bi se upoznali sa novom generacijom i novim talentom. Ovde dolazimo do raskoraka jer je ,,džez profesionalac u Srbiji“ oksimoron. Osim par izuzetaka koji su skoro isključivo u ritam sekciji. Skoro niko u Srbiji zapravo ne živi od izvođenja džeza. Ili je glavni izvor prihoda plata u srednjoj školi ili fakultetu, ili su to svirke u drugim žanrovima. Čak i za takav život je potrebno mnogo talenta, rada i naravno malo sreće.“
Slušanje različitih žanrova i isprobavanje instrumenata, širenje vidika i muzičkog ukusa mogu objediniti neke nove ideje i dalje negovati umetnost bez obzira na njenu trenutnu zastupljenost u jednoj državi ili globalno. Ulaganja u kulturno-umetničke manifestacije, mogu pomoći talentovanim ljudima da izraze sebe i obezbede svojoj publici organizovan i lep način uživanja u muzici ili bilo kojoj drugoj umetničkoj grani.
Nema komentara