"Umetničko klizanje je težak sport i traži veliku istrajnost, ali upravo zbog toga ima posebnu vrednost.” Ova rečenica mogla bi da posluži kao svojevrsni moto takmičenja „Novi Sad na ledu”, koje je 20. i 21. decembra 2025. godine još jednom okupilo mlade klizače iz Srbije i regiona.
Manifestacija koja se danas smatra jednim od prepoznatljivijih klizačkih događaja u zemlji nastala je iz entuzijazma ljudi okupljenih oko Klizačkog kluba Vojvodina, koji je nakon višegodišnje pauze ponovo pokrenut sredinom dvehiljaditih. O ovogodišnjem izdanju takmičenja, njegovom razvoju, izazovima i budućim planovima razgovarali smo sa Svetlanom Trešnjić, predsednicom Klizačkog kluba Vojvodina i dugogodišnjim trenerom.
Ovogodišnje izdanje takmičenja „Novi Sad na ledu” je nedavno održano. Kako biste Vi sumirali ovaj događaj – šta ga je obeležilo i po čemu je bio specifičan u odnosu na prethodne godine?
– I ove godine smo uspešno organizovali takmičenje „Novi Sad na ledu”, koje je obuhvatilo kategorije od rekreativaca, preko mlađih i starijih pionira i kadeta, do juniora. Ono što bih posebno izdvojila jeste činjenica da smo ove godine imali i veći broj dečaka u konkurenciji pionira i kadeta, što je za umetničko klizanje kod nas i dalje retkost. To je nešto što nas je zaista obradovalo i na šta smo ponosni. Ukupno je učestvovalo oko 80 takmičara, što je nešto manje nego ranijih godina kada smo imali i preko 100 učesnika, ali je razlog za to bio izuzetno gust takmičarski kalendar u decembru. Učesnici su došli iz Srbije, ali i iz regiona – pre svega iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Atmosfera je bila izuzetno pozitivna, a mi smo kao klub nastupili sa 25 takmičarki i ostvarili rezultate koji su u skladu sa našim mogućnostima, uključujući i nekoliko medalja.
Koji su bili najveći organizacioni izazovi u pripremi ovogodišnjeg takmičenja i kako ste ih prevazišli?
– Ovo takmičenje je za nas imalo posebnu težinu jer smo ga organizovali u godini kada je klub obeležio dvadeset godina od ponovnog osnivanja. Organizacija jednog ovakvog događaja nikada nije jednostavna, a najveći izazov su termini na ledu, jer ledenu dvoranu deli više klubova – dva kluba umetničkog klizanja i tri hokejaška kluba. Zbog toga se trudimo da takmičenje uvek organizujemo vikendom, kako ne bismo remetili redovne treninge drugih. Ove godine smo imali i produženu sezonu zahvaljujući novoj rashladnoj opremi, što nam je omogućilo da sa pripremama krenemo već od septembra. Organizacija podrazumeva i obezbeđivanje sudijskog panela, tehničkog osoblja, medalja, diploma i poklona za učesnike. Savremeni sistem suđenja zahteva veliki broj sudija i tehničkih saradnika, što nosi i značajne finansijske troškove. Sve to je moguće samo uz dobru organizaciju i timski rad.
Kako su klizači, treneri i sudije reagovali na ovogodišnje izdanje takmičenja – kakve ste povratne informacije dobili?
– Povratne informacije su bile veoma dobre. Klubovi i treneri su uvek zadovoljni kada se organizuju takmičenja u zemlji, jer nemaju sva deca mogućnost da često putuju u inostranstvo. Za mnoge klizače ovo je bila prilika da steknu dragoceno takmičarsko iskustvo, dok je onima koji se takmiče i van Srbije ovo poslužilo kao dobra priprema za veća i zahtevnija takmičenja. Organizacija je protekla bez zastoja i nepredviđenih situacija, kako u tehničkom, tako i u organizacionom smislu, što su i sudije i treneri prepoznali. Ukupna atmosfera bila je sportska i pozitivna, što nam je i bio cilj.
Takmičenje „Novi Sad na ledu” traje već niz godina. Kako se ono razvijalo od svog osnivanja do danas?
– Prvo izdanje takmičenja održano je 2006. godine, uz veliku podršku Klizačkog saveza Srbije, i u početku je imalo karakter manjeg klupskog takmičenja. Kako smo sticali iskustvo, rasla je i organizacija, a samim tim i interesovanje klizača iz zemlje i regiona. Novi Sad ima dugu klizačku tradiciju i deca rado dolaze ovde, jer se osećaju prijatno i dobrodošlo. Tokom godina smo polako, ali sigurno, gradili takmičenje, sa željom da ono traje i da ostane deo sportske ponude grada. Za nas je posebno važno to što kroz ovo takmičenje građani Novog Sada imaju priliku da umetničko klizanje vide uživo, a ne samo putem televizije ili interneta.
Koliko je, po Vašem mišljenju, „Novi Sad na ledu” značajno takmičenje za domaću klizačku scenu i kakvu ulogu ima u razvoju mladih klizača?
– Ovo takmičenje ima veliki značaj za domaću klizačku scenu, jer mladim klizačima pruža priliku da se prvi put oprobaju u takmičarskim uslovima. Novi Sad je oduvek bio klizački grad, ali je razvoj umetničkog klizanja dugo bio ograničen kratkom sezonom. Sada, sa produženom sezonom, otvaraju se nove mogućnosti za ozbiljniji i planski rad. Upravo kroz takmičenja deca stiču iskustvo i dobijaju jasniju sliku o tome šta ovaj sport zahteva, pa se iz rekreativnog klizanja lakše opredeljuju za takmičarski program. Mi se u klubu trudimo da decu uključimo u klizanje od najranijeg uzrasta, jer se pokazalo da je oko četvrte godine idealno vreme za početak – tada nemaju strah i najlakše usvajaju osnovne elemente. Ipak, uvek naglašavam da ne postoji kasno vreme za početak, jer klizanje nije važno samo kao takmičarski sport, već i kao kvalitetan oblik rekreacije. Takmičenja poput „Novog Sada na ledu” često su upravo ona tačka u kojoj deca, ali i roditelji, shvate da klizanje može da preraste iz prvih koraka na ledu u ozbiljniji i dugoročniji sportski put.
Foto: Iz arhive sagovornice
Na koji način Klizački klub Vojvodina stoji iza ovog takmičenja i koliko je važno to što klub ima ulogu organizatora ovakvog sportskog događaja?
– Klizački klub Vojvodina je trenutno jedini klub u Srbiji koji samostalno organizuje jedno ovakvo takmičenje. Iza toga stoji veliki broj ljudi – treneri, članovi kluba, tehničko osoblje i volonteri. Klub je ponovo osnovan 2005. godine, nakon perioda kada umetničko klizanje u Novom Sadu praktično nije postojalo. Danas imamo kontinuitet u radu i prepoznati smo od strane Gradske uprave za sport i omladinu i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Organizacija ovakvog događaja je važna ne samo za klub, već i za grad, jer doprinosi vidljivosti sporta i jača reputaciju kluba kao ozbiljnog sportskog kolektiva.
Možete li nam reći nešto više o samom Klizačkom klubu Vojvodina – njegovoj misiji, radu sa decom i sportskim rezultatima koje postiže?
– Osnova našeg rada je škola klizanja i umetničkog klizanja, koju organizujemo u više ciklusa tokom sezone. Ove godine smo već realizovali nekoliko kurseva kroz koje je prošlo više od 200 mališana, a upravo ta škola predstavlja bazu iz koje biramo decu koja pokazuju upornost, talenat i želju da se dalje razvijaju u takmičarskom programu. Klub trenutno ima i vrlo zapažene sportske rezultate – dve naše klizačice su aktuelne državne prvakinje u juniorskoj konkurenciji. Reč je o Ekaterini Balaganskajoj, državnoj prvakinji otvorenog državnog prvenstva, i Dunji Trešnjić, državnoj prvakinji nacionalnog prvenstva. Ekaterina Balaganskaja je ove godine predstavljala Srbiju i Klizački klub Vojvodina na juniorskom gran-priju u Abu Dabiju, gde je zauzela 25. mesto u konkurenciji 35 klizačica, što je za nas značajan rezultat s obzirom na uslove u kojima treniramo. Takođe, na Evropskom kupu uspela je da ostvari normu za učešće na juniorskom svetskom prvenstvu, što Srbija nije imala prethodnih pet godina. Naša misija je da svakom detetu pružimo kvalitetan i posvećen rad, bilo da klizanje ostane deo njihove rekreacije ili preraste u ozbiljan takmičarski put.
Umetničko klizanje u Srbiji često se smatra „manjim” sportom. Kako Vi vidite njegov trenutni položaj i potencijal za razvoj?
– Umetničko klizanje se u Srbiji i dalje smatra nerazvijenim sportom, pre svega zbog nedostatka infrastrukture. Prava klizališta postoje samo u Novom Sadu i Beogradu, dok Subotica ima samo otvoreno klizalište, što značajno ograničava razvoj ovog sporta. Ipak, primećujem pozitivan trend u vidu sve većeg broja manjih montažnih klizališta tokom božićnih i novogodišnjih praznika. To može da doprinese većem interesovanju dece, a veća baza klizača dugoročno stvara i veći potencijal za razvoj vrhunskih sportista. To bi ujedno dovelo i do toga da se neko posebno izdvoji u umetničkom klizanju u Srbiji, a samim tim ono postane medijski značajno propraćenije.
Koliko su ovakva takmičenja važna za popularizaciju umetničkog klizanja među širom publikom i mladima koji tek razmišljaju o bavljenju sportom?
– Takmičenja su izuzetno važna jer pružaju priliku publici da umetničko klizanje vidi uživo. Iako interesovanje publike još uvek nije na nivou na kojem bismo voleli da bude, iako je ulaz za „Novi Sad na ledu” potpuno besplatno. Ipak, ovakvi događaji doprinose bar malo većoj vidljivosti sporta. Posebno su zanimljive starije uzrasne kategorije, gde se mogu videti složeniji elementi i ozbiljniji programi, koji često ostavljaju snažan utisak na gledaoce i mogu da budu motivacija deci da se oprobaju na ledu.
Na kraju, koji su Vaši planovi i želje za budućnost takmičenja „Novi Sad na ledu”, ali i za razvoj umetničkog klizanja u Novom Sadu i Srbiji?
– Naša želja je da takmičenje „Novi Sad na ledu” u budućnosti dobije međunarodno priznanje i postane deo kalendara Međunarodne klizačke federacije. Time bismo podigli nivo same manifestacije i omogućili dolazak većeg broja inostranih takmičara. Istovremeno, želimo da nastavimo da razvijamo umetničko klizanje u Novom Sadu i Srbiji, oslanjajući se na produženu sezonu i bolju organizaciju rada, jer verujemo da se samo strpljenjem i kontinuitetom mogu postići dugoročni rezultati.
Nema komentara