Činjenica je da život u Srbiji predstavlja veliki izazov za mlade. Jedna od organizacija u čijem fokusu su mladi je Inicijativa mladih za ljudska prava, a njihov koordinator Ivan Đurić izneo je za Univerzitetski odjek svoje viđenje problema sa kojima se mladi suočavaju u Srbiji.
foto: Medija centar Beograd
Ivan Đurić je već nešto više od deset godina posvećen aktivizmu, a važno je napomenuti njegov angažman u Liberalno-demokratskoj partiji i Omladinskoj grupi Helsinškog odbora, čiji je jedan od osnivača. Deo Inicijative za ljudska prava postao je početkom 2013. godine, a Ivanov rad u Inicijativi posvećen je unapređenju vladavine prava, mehanizama za zaštitu ljudskih prava i demokratizaciji Srbije.
Činjenica je da je dobar deo onih koji propagiraju nacionalizam rođen tokom, ili nakon ratova devedesetih godina. Koji je, po vama, uzrok ove društvene anomalije?
Najvažniji uzrok jeste nepostojanje sopstvenog iskustva i saznanja. Ta vrsta nacionalizma je apsolutno iracionalna i zasniva se isključivo na negativnom odnosu i mržnji prema „onom drugom”. Ti stavovi i emocije su mladim osobama usađene, oni ih nisu samostalno stekli.
Nacionalizam u Srbiji više ne postoji kao koherentna ideologija. Politiku „Srbija do Tokija” u nacionalističkim krugovima zamenila je politika „Srbija u Moskvi”. Raspirivanje mržnje prema narodima u regionu i zapadnom svetu mnogo je opasnija posledica takvog nacionalizma. Ta mržnja svoju osnovu pronalazi u jednostranom, isključivom i duboko pogrešnom tumačenju istorije, i proglašenju srpskog naroda večnom žrtvom koje ispašta usled interesa velikih sila i zle prirode svojih suseda. Proizvod takvog tumačenja jeste negiranje svih zločina počinjenih u ime politike zvaničnog Beograda.
Kakvu ulogu u vaspitanju mladih danas igraju vladajuće strukture i klerikalni element?
Vladajuće strukture imaju ogroman uticaj u vaspitanju mladih– od kreiranja nastavnih programa do određivanja kulturne i omladinske politike. Izjave pripadnika političkih elita takođe mogu umnogome odrediti stavove mladih.Zbog toga su veoma opasni javni istupi poput izjave ministra Selakovića da general Lazarević treba da bude „uzor mladima”. Velika većina mladih u Srbiji ne zna da je Lazarević osuđeni ratni zločinac, ne znaju za koje zločine je osuđen, a nisu naučeni da preispituju izjave političara, niti da koriste Gugl u te svrhe. U takvoj atmosferi neznanja ratni zločinci lako postaju heroji. Što se tiče tiče klerikalnog elementa, roditelji i deca su postavljeni pred izbor: građansko vaspitanje ili veronauka. Demokratija ili crkva. Predsednici i premijeri se godinama konsultuju sa crkvenim vrhom u takozvanim „kriznim trenucima”, pa je tako nakon presude Radovanu Karadžiću premijer Vučić išao na razgovor sa patrijarhom. Ta vrsta kohabitacije državnog i crkvenog vrha onemogućuje napredak i modernizaciju Srbije.
Postoji li šansa da se mladi izvuku iz kandži lidera političkih partija sa izlizanim ideologijama i da postanu zamajac razvoja društva?
Šansa uvek postoji, samo je potrebna hrabrost i želja da se ona i iskoristi. Jedna od konstanti višestranačke Srbije je razjedinjena i slabašna opozicija, koja dobija priliku da dođe na vlast tek kada prethodna vladajuća struktura sama sebe uništi. Jedina dva izuzetka, dva ozbiljna pokreta koja su mobilisala ljude su studentski protesti 1996. i pokret Otpor 2000. godine. I jedno i drugo su pokrenuli i izveli mladi ljudi, a kapitalizovali drugi.
Odgovor na pitanje zašto se ništa slično nije pojavilo već 16 godina treba tražiti u činjenici da je ambicioznim i hrabrim mladim ljudima sa stavom, u međuvremenu, kao posledica demokratskih promena, postalo lakše da svoju sreću pronađu u inostranstvu nego da se izbore za takav sistem ovde u Srbiji.
Da li će se, po vašem misljenju, pojaviti neka generacija koja će otpisati mržnju i kojoj neće biti bitno ko je koje vere, nacije ili neke druge opredeljenosti?
Sigurno hoće. To će biti generacija mladih koja će imati priliku da putuje regionom, Evropom i svetom i imati lično iskustvo o drugom i drugačijem, a neće samo preslikavati predrasude starijih generacija koji taj svet nisu nikada videli niti razumeli. To će biti generacija koja će istoriju proučavati čitajući i istorijske izvore koji nisu pisani ćiriličnim pismom.
To može biti naša generacija. Imamo pristup internetu, odnosno celokupnom svetskom saznanju. Potrebno je samo da naučimo da pronađemo, a za to smo sigurno sposobni. Imamo mogućnosti da putujemo i upoznajemo svet. Presudni momenat će biti kada taj svet zaista dovedemo ovde. Od te ideje nikada ne treba odustati.
Nema komentara