,,Moje fotografije su kao san, mutne, nemaju oštre linije, a imaju dosta prirodnih motiva. Fotografišem mesto na koje zakoračim opuštena“, objašnjava Adrijana Kajla, autorka analognih fotografija izloženih u novosadskom kafeu Pero, koje svi zainteresovani mogu da pogledaju u narednih mesec dana.
foto:Marko Ercegović
Ako nikada niste pomislili da na izložbi fotografija možete odlično da se provedete, upravo ću vam razbiti predrasude. Izložba Adrijane Kajle otvorena je u subotu uveče na spratu kafea Pero, u domaćinskoj atmosferi sa prijateljima i poznanicima, ali i mnogo onih koji su navratili radi nesvakidašnjih fotografija, pa su ostali da đuskaju do kasno u noć. Veselom licu izložbe doprineo je izbor old skul hitova, di džeja Vukašina Vojvodića i savršeno su se uklopili u generalnu (ne)tematiku izložbe, detinjstva.
Otac je glavni „krivac“ za izložbu, sa osmehom priča i priseća se Adrijana: ,,Tata je na jednoj fotografiji i njemu sam posvetila celu izložbu. Jednostavno zato što je sjajan otac i ima tu još gomila sitnica, jer pored toga što je radio na železnici, zidao je, molerisao“.
Očeva građevinska rekvizita bila su inspiracija za maštovito uramljivanje izloženih fotografija. Kajla je podlogu za fotografije ofarbala crnom bojom za beton, izolir trakom uramila krajeve, a same fotografije pričvrstila lepkom za tepihe. „ Kao mala htela sam da moje barbike oblače kožne haljine, ali nisam imala takav materijal. Tada sam našla tatinu izolir traku koju sam krišom koristila i umotavala barbikino telo. Sećam se, taj njegov bes, „opet si uzela“, „opet nema kad meni zatreba“, ludeo je zbog toga, ali me baš voleo. Ovih dana nisam znala kako da uopšte uokvirim fotografije, pa sam se setila izolir trake“, kaže Kajla.
Sve fotografije nastale su u pokretu, a preovladavaju motivi prirode, Novog Sada, Dunava i putovanja kroz Bosnu. Gde god je zakoračila i srela inspiraciju, nije bila lenja za fotografisanje. Za izložbu je odabrala 26 najuspešnijih crno-belih fotografija i složila ih neplanski, kreativno.
,,Nasumice sam birala fotografije, nema teme, uglavnom red skejl (red scale) fotografije, sa obrnutim filmom. Sve radim analognim fotoaparatom, svetlo prolazi kroz plastičnu traku braon boje i onda dobijam tu nijansu braon – žuta – crvena. Volim sepiju, ali kako kad uspe. Tako sam krenula da fotkam i nastaviću, zato što dobijam efekat koji mi se dopada“, objašnjava Adrijana.
foto:Marko Ercegović
U eri digitalnih fotoaparata, s vremena na vreme, pojave se talentovani ljudi koji sa puno hrabrosti uskoče u komplikovanu proceduru rada sa analognim fotoaparatima. Tu postoji celokupan fizički i vremenski proces kojim dolazite do rezultata, ali Kajla kaže da je svoj fotoaparat dobila od oca i neće ga uskoro zameniti digitalnim. Samouka je i zbog toga daje sebi prostora za greške. Kako napominje nema puno analognih fotografija, ali je imala dovoljno za ovu zanimljivu izložbu, koju svi zainteresovani mogu pogledati do početka januara u kafeu Pero.
Nema komentara