Veče perfomansa u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine pokazalo je mogućnosti ove umetnosti od kritike društva umetnika, preko odnosa ljudskog tela i prostora, ali i posebnosti interaktivnog performansa.
foto: Čekajući Marinu
Umetnici su sinoć premijerno izveli svoje performanse u sklopu izložbe Umetnost u proširenom polju, pogled na umetničku scenu Vojvodine 1995/2014.
Posebnim načinom izražavanja, započevši performans starom i novom himnom, umetnik Nenad Bogdanović, performansom Proces rane, skrenuo je pažnju na uticaje političkih previranja na društvo u tranzicionom procesu. Performans Gramofon, takođe sa otvorenom političkom konotacijom, nakon osam godina pauze prvi je performans autora Milana Grahovca, koji kaže da se za njega pripremao dugo, i da je ovaj po nečemu specifičan.
„Moj proces pripremanja za perfomanse sastoji se od težnje da eliminišem sve suvišno od početne ideje, želim da sve ima dozu univerzalnosti i da bude čitko onome ko stoji sa druge strane. Ovaj performans je svakako poseban, jer sam posle duge pauze napravio i prvi politički angažovan performans, nisam više mogao da ćutim“, rekao je on.
foto: Gramofon
Posetioci su mogli da vide umetnika kako crnom trakom zatvara sebi oči i usta, a zatim kako boje srpske zastave, jedna po jedna u prahu padaju na pod.
Suprotno tome, umetnik Dragan Vojvodić se u performansu Intruder bavio odnosom tela i prostora, odnosno prilagođavanju ljudskog tela specifičnim okolnostima. Umetnik je koristio traku koja se koristi za obeležavanje potencijalno opasnih mesta, a zainteresovani posetioci mogli su da probaju da ponove da umetnikovo kretanje uz stepenice oblepljene upozoravajućom trakom.
„Traka ima svoje metaforističko značenje, predstavlja neku vrstu opasnosti. Ja sam sebi sam postavljao prepreke koje sam morao da savladam, a traka je bila putanja mog kretanja. To moje kretanje je u neku ruku apsurdno, ali je u stvari metafora života i čoveka koji se susreće sa preprekama“, objasnio je umetnik.
foto: Intruder
Poslednji performans te večeri bio je delo umetničkog para MP art (Maja Budžarov i Predrag Šiđanin), a sadržao je dozu interaktivnosti, budući da je svako do posetilaca mogao da učestvuje u njemu. Performans je nosio naziv Čekajući Marinu, a zasnovan je na osobini strpljivosti, kao jednoj od karakterstičnih motiva umetnosti poznate konceptualistkinje Marine Abramović. Zainteresovani posetioci sedeli su na jednoj od dve stolice, dozivljavajući svako za sebe, posebno iskustvo.
„Sela sam zato što sam želela da isprobam nešto novo, nikada ranije nisam učestovala u tako nečemu pa sam jednostavno imala želju i svidelo mi se, zato što se fokusiraš, izgubiš pojam o vremenu i ljudima koji su oko tebe“, rekla je Tijana Stojaković, jedna od posetilaca koji su se odlučili da sedenjem na crnoj stolici učestvuju u kolektivnom performansu.
Izložba se zatvara 23. aprila, a do zatvaranja se mogu pogledati i radovi drugih umetnika, kao i video snimci performansa urađenih sinoć.
Nema komentara