The Life of a Showgirl je 12. studijski album američke pevačice i autorke Tejlor Svift. Objavljen je 3. oktobra 2025. godine, nakon masivnog uspeha i završetka njene svetske turneje The Eras Tour, koja je sa svojim oborenim brojnim rekordima, uključujući i 6 Ginisovih, dobila status turneje veka od strane iHeartRadio medija. Ovim ishodom prirodno je i da se podignu očekivanja novog albuma, kako javnosti, tako i dugogodišnjim fanovima.
Svift je u podkastu New Heights istakla da je album nastao u Švedskoj tokom same turneje, i da tematski prati život na sceni i iza nje. Uz producente Maksa Martina i Šelbeka, koncept albuma sveden je na pritisak od strane društva, performanse, ono šta ostaje u mislima pevačice posle nastupa, ali i trenutne veze sa njenim verenikom, Travisom Kelsijem. Dakle, ideja kojom je zagarantovano interesovanje od publike.
Foto: Mert Alas & Marcus Piggott
Pri prvom slušanju, pa i svakom posle toga, teško je povezati autorku ovog albuma sa onom koja je napisala The Tortured Poets Department, ne mogu reći zato što je ovaj album nužno loš, već zato što deluje stilski jenostavnije i konceptualno nedorečenije nego što je svaki prethodni.
Ako je do toga što su očekivanja bila previsoka, ili je marketing bio jak i precizan (verovatno je oba), utisak albuma ostaje ispod svake projekcije.
Najpoštenije je da se utisak gradi iz pesme u pesmu, jer album ima svoje vrhunce i padove.
The Fate of Ophelia odmah donosi ritam koji se dalje proseže preko celog albuma. Aludiranje na Hamleta i kontrast sa tragičnom Ofelijom je tekstualno sasvim u sklopu njenih radova. Ono što pesmu spušta jeste produkcija, koja je previše napadna. Da je ostavljeno na klaviru ili gitari iz akustične verzije pesme, utisak bi bio čistiji i emotivno ubedljiviji. Ipak, nije slučajno izabrana za vodeći i za sada jedini singl.
Asocijacije na ime Elizabet Taylor su slike starog holivudskog glamura, snažne ženstvenosti i večite inspiracije elegantnosti. Svift se ovde igra sa imenima i koristi ih kao poveznicu između života poznate ličnosti i nekoliko pogrešnih koraka u sopstvenom ljubavnom narativu. Pesma se tekstualno i produkcijski naslanja na estetiku albuma Reputation, čiji su producenti takođe Maks i Šelbek.
Opalite se osvrće na prošlost i ideju puštanja onoga što nam više ne služi. Pesma nosi lakoću, ali i ponavljanje. Izdvojila bih jedino stih This was just a storm inside a tea cup. Vokalni deo nadglašava melodijski, što je uglavnom prednost pop pesme, ali ova zvuči kao da je generički skrojena za radio. Lako je razumeti ako pesmu volite, ili je u potpunosti mrzite.
Po nazivu, pesma deluje kao balada, ali Father Figure namerno izmiče od onog što ta sintagma obično podrazumeva. Pesma gradi ideju da Tejlor, kao osoba u toj ulozi, postaje autoritet. Melodija kao da dodatno objašnjava reči. Narativ se može čitati kao rasprava dve uloge, zbog čega neki sumnjaju da je inspirisana borbom protiv Skuter Brauna za vlasništvo njenih originalnih albuma. Ova pesma je moj lični favorit sa albuma, uopšteno i jedna od njenih dražih pesama.
Često se priča da je Tejlor milenijalac u duši, ako je ova pesma zamišljena kao ironičan odgovor na takve komentare, to je verovatno jedina namera za koju ima smisla da je ona napisana. Eldest Daughter jednostavno rečeno deluje kao kolaž nasumično pokupljenih internet fraza i trendova, pa umesto duhovitosti ostavlja utisak forsiranosti. I’m not a bad bitch / And this isn’t a savage stihovi umesto smislenog, zvuče kao parodija. Kontrastni deo, nešto bolji od ostatka, pokazuje potencijal, ali ne uspeva da izvuče pesmu u celini.
Ruin The Friendship je pesma sa kojom se saosećam samo u refrenu, na čemu sam i zahvalna. Ovo je lako rečeno jedna od njenih najranjivijih pesama do sada. Pop ton definitivno prekriva težinu i poentu pesme. Poruka je bolje je čuti odgovor na pitanje nego zauvek živeti u neznanju. Kroz najsitnije detalje, otpevano je sećanje na nekoga ko je ostao živ tu preko 20 godina.
Foto: Mert Alas & Marcus Piggott
Neki će reći da stav pesme Actually Romantic samo odaje njenu nezrelost. Tekst se upire na Čarli XCX i njenu numeru Sympathy is a knife, na fino upakovan odgovor koji uopšte nije stran za Tejlor. Jedina ironija ove pesme je što se u njoj tvrdi da je takve stvari ne dotiču, cela pesma, posvećena samo tome? Rok rifovi na gitari su jedan od najboljih instrumentalnih delova celog albuma.
U pesmi Wi$h Li$t, Svift zauzima pomalo licemerski stav prema opisanim tuđim ciljevima i ambicijama. Istovremeno, njena želja svodi se na jednostavan, miran i porodičan život, ali je izraženo kroz stihove koji deluju zvučno nabacano i nedovoljno promišljeno. Sint koji odjekuje kroz produkciju mi je lično nepotreban i pojačava ceo utisak rasutog muzičkog aranžmana.
Melodijski i tekstualno Wood je po meni najbanalnija numera na albumu. Producenti su jasno ostavili naznaku da je inspiracija u duhu legendarne numere I Want You Back grupe Jackson 5. Tejlor je ovom numerom prvi put otvoreno pisala eksplicitnim tekstom. Iako sama pesma nije loša, zvuči kao da stilski leži izvođačima poput Sabrine Karpenter nego njoj. Celina deluje više kao eksperiment u ovom žanru nego kao potuno njena pesma.
Po naslovu sam zaključila da je CANCELLED! još jedna traka u stilu albuma Reputation. Melodijski se zaista uklapa u tu estetiku, ali stih Did you girlboss to close to the Sun? je nešto što bi Tejlor iz te ere, smatrala ironijom. Iako je pesma tehnički odrađena odlično, moj problem sa istom je u poruci pesme koja zvuči kao Mi smo bogati i ljudi nas ne vole pa smo zato loši. Ako to ostavim sa strane, upravo je ovo traka koja me je, kada je album izašao, najlakše uvukla u to da ga preslušam ispočetka.
Pesma Honey je mogla da bude jedna od jačih pesama na albumu kada bi se ritam uskladio u celu mekanu ideju ljubavne pesme. Sa ovakvom produkcijom, da ne znam da je na ovom, lako bih poverovala da pripada albumu Lover. Tejlor ume da se vraća sopstvenim tekstualnim motivima, dok ovde preuzima vokalnu igru sličnoj onoj u pesmi Question...? sa Midnights albuma. Numera ne ostaje posebno u sećanju nakon slušanja, ali zato deluje kao odjek već poznatih stilova koje Svift koristi.
Finalna numera The Life of a Showgirl je zapravo jedina na albumu koja zaista ispunjava ono što je pevačica najavila, iskustvo na sceni i iza nje. Sabrina Karpetner se vokalno uklapa u pesmu skoro kao da je njena. Obično su mi naslovne numere sa Tejlornih albuma među omiljenima, ali ovde mi je trebalo više od mesec dana da je uopšte ponovo pustim nakon prvog slušanja.
U poređenju sa ostatkom njene diskografije, tekstovi na ovom albumu deluju manje razrađeno i kao da im nedostaje preciznosti. Osnovna ideja zabavnog albuma jeste prisutna, ali promena njenog muzičkog stila na ovaj, pomalo razočaravajuća. Ovde se lako stekne osećaj žurbe, možda zato što je album nastajao tokom turneje, ali takođe je on objavljen znatno nakon njenog završetka, što ne deluje kao dovoljno objašnjenje.
Album mi u celini zvuči kao pokušaj Tejlor da ostane aktuelna, iako sa njenom masivnom i lojalnom publikom za takvim dokazivanjem nema potrebe, bar ne na račun kvaliteta muzike.
The Life of a Showgirl kao izdanje ne opravdava nove rekorde koje je oborio ili dugotrajno zadržavanje skoro svake pesme na top-listama.
Nema komentara