Svako ulaganje u umetnost, nauku i obrazovanje doprinos je stvaranju vrednosti koje
unapređuju život građana i obezbeđuju održivi razvoj. S druge strane, kulturna scena se
svesno ponižava i zamenjuje novom, poslušnom elitom, zaključak je naučno-stručnog skupa
održanog u SANU. Biti umetnik danas u Srbiji je poseban izazov jer je sam pojam kulture
fluidan, bez jasno omeđenih granica. Nastali su kao studijski bend 2019. godine sa
nepogrešivom intuicijom da sa lakoćom stvaraju muziku i snagom svog prijateljstva
zamenjuju komercijalu za nešto alternativno. U čast debija njihove nove pesme „ Ne pomaže
mi to “, imao sam tu privilegiju da sa bendom “Retrospektiva” otvoreno porazgovaram i kroz
intervju dodatno sagledam njihovu fuziju stilova i savremene produkcije.
1. Šta je čovek bez snova? Šta su vaši snovi i kako ne date da se oni rasprše?
Iskreno, ne znam šta je čovek bez snova. Svakako verujem da nije nešto dobro.
Imati snove i aspiracije u smislu muzičke, profesionalne karijere je poprilično važna stvar jer
je na samom početku to velika motivacija da radiš, učiš i napreduješ. Stvari koje vremenom
dolaze, uspesi i neuspesi su lekcije koje ti pomažu da shvatiš šta je zapravo potrebno da bi
ostvario svoje snove. Ako pričamo o bavljenju muzikom u Srbiji ta realnost može vrlo lako
da ti rasprši snove, ali ako je muzika stvarno tvoj san verovatno ćeš naći način da bude veliki
deo tvog života, a da pritom budeš srećan i zadovoljan. Mi čuvamo jedni druge, pa tako
čuvamo i snove i ideje od kojih smo krenuli.
2. Dečja naivnost je nekada uslov za početak životne odluke. U kolikoj meri je to za vas
tačno i ko su vaši muzički uzori?
Ne bih rekao da se radi o dečijoj naivnosti, radi se o preuzimanju odgovornosti za sopstvene
odluke i spremnosti na rizik. Rekao bih da su mladi ljudi možda spremniji na neizvesnot, jer
mladost sa sobom nosi taj osećaj da je ceo svet tvoj, da nemaš šta da izgubiš i da tvoje vreme
tek dolazi. I to tako treba da bude. Svaki novi početak donosi sa sobom velike promene iz
kojih naučiš mnogo. Kasnije, kad donosiš velike odluke, bitnu ulogu u tome igraju iskustvo
koje imaš i stvari kroz koje si prošao, kao i potrebe koje nastaju usput – što lične, a što, u
kontekstu benda i muzike, okolnosti koje nastaju kao preduslov za dalji rad i napredak na
koje moraš da imaš odgovor.
Ako pričamo o muzici, stvarno smo slušali svašta. Prošli smo I kroz hiphop fazu kao klinci,
funk eru, jedno vreme smo puno slušali novu neo soul alternativnu evropsku scenu,
elektronsku muziku... Raznih je tu uticaja bilo. Trenutno se najčešće vezujemo za gruvi,
melodičnu muziku, a uzori su nam naši prijatelji, kolege i artisti sa scene koji rade, trude se,
napreduju i stalno donose nešto novo i sveže.
3. Da li biste mogli da nam predstavite evoluciju vašeg zvuka na sceni?
Najbolji način da neko doživi evoluciju našeg zvuka je da presluša hronološki albume na
kojima smo radili kao ekipa.
’’Priče sa Hard Disc-a’’ – Retrospektivin debi album iz 2020. godine, pa A.N.D.R. debi
album ’’U Krug’’, pa zatim albume ’’Pratim se’’ i ’’Samo ja’’. U međuvremenu je bilo i
singlova koji su uglavnom nudili nešto drugačije od muzike sa albuma.
Ono što definitivno definiše naš zvuk je taj spoj plesne muzike, pevljivih melodija, emotivnih
tekstova, a sa druge strane defiitivno postoji velika ljubav prema funk muzici koji izražavamo
kroz kao što su ’’Sada’’, ’’Pičke’’, ’’Što mi lažeš babu’’ itd.
To je sve muzika koju publika može da čuje i doživi kada dođe na koncert A.N.D.R. x
Retrospektiva.
4. Kada radite na novoj pesmi da li imate viziju manifesta ideje ili emocije koju želite da
iskažete?
Ne bih rekao da krećemo od cilja. Stvari funkcionišu dosta fluidno jer svaka pesma nastaje
drugačije. Nekada počinjemo od matrice koju neko od nas napravi pa se onda kroz rad u
studiju nadovezujemo i usput kreiramo i koncept i temu i definišemo pravac u kome ćemo ići,
a nekada počinjemo od teksta i melodije. Neke pesme koju su inicijalno nastale kao balade u
nekom sporijem tempu u finalnom obliku završe kao brže radio pop verzije. U svakom
slučaju razgovaramo o tome šta nam je zanimljivo, šta želimo drugačije da radimo nego pre,
ali je proces pravljenja muzike u našoj ekipi poprilično definisan i funkcionalan. Jedina
namera koju imamo kad pravimo muziku je da u tome uživamo.
5. Kako izlazite na kraj sa brojnim iskušenjima rada na nečemu novom, da li muzikom
lečite estradni populizam na regionalnoj sceni?
Kada je u pitanju stvaranje muzike zaista nemamo puno iskušenja i prepreka. Tokom godina
smo napravili dva muzička studija u kojima radimo, imamo sve uslove za to. Prepreke nastaju
u plasiranju muzike jer to zahteva dosta novca. Spotovi, promocije i reklame su zahtevniji
deo tog procesa.
Zaista se ne postavljamo kao kontra teza bilo kome. Svako neka sluša šta hoće i šta voli.
Muzika nije kriva ni za šta, krivi su pokvareni ljudi koji nikako ne doprinose razvoju muzičke
scene u globalu već koriste resurse, poznantsva i moć da guraju i promovišu ono što im se
isplati. Mi definitivno nudimo nešto drugačije od onoga što većina ljudi ovde sluša. Drugačije
melodije, drugačiji gruv, drugačije teme. Postoje ljudi kojima mnogo više leži ono što
alternativna scena nudi i zato je važno da artisti i bendovi sa te scene opstanu. Sceni ne fali
širina, nje fali u medijima i na mestima na kojima se donose odluke.
6. Uvek ističete kako je vaša individualnost vaš prvi odabir, da se u pitanju muzike
osećate najkomotnije. Šta to muzika ima, što čini da se, dok je svirate, osećate radost
življenja?
Kada se muzikom bavite zbog muzike, njene lepote, činjenice da tu lepotu živite i delite sa
nekim drugim ljudima, energije koju osećate onda ta ljubav prema muzici zaista postaje i
ostaje ultimativna stvar. Kada je to motiv za bavljenje muzikom, a ne novac i popularnost
onda je sve ok. Kada činjenicu da smo stvorili uslove da se bavimo muzikom koju volimo
doživimo kao uspeh, onda taj osećaj o kome pričam ostaje čist i iskren. Tada dajete sve od
sebe da tu ljubav sačuvate i štitite. Za nas naša muzika nisu samo pesme, spotovi i koncerti –
to su uspomene i prijateljstva koje smo kroz muziku izgradili. Da nije bilo muzike, ekipa iz
našeg benda se verovatno nikada ne bi srela. Svi smo različito godište, svi smo išli u druge
škole, svi smo iz drugih krajeva grada, a deset godina kasnije smo najbolji prijatelji.
7. Šta je bilo potrebno da vaša muzika „ izađe “ iz Beograda?
Ovo je vrlo jednostavno. Da nađeš klub van Beograda koji želi da zakaže tvoju svirku.
Sedneš u kola, odeš i sviraš.
8. Kako vama, kao mladim umetnicima, izgleda ovo vreme u kome ste započeli
karijeru?
Mi definitivno nismo više tako mladi, prešli smo 30 godina svi, a i muzikom se bavimo preko
10 godina. Retrospektiva je imala svoje prvo izdanje 2019. godine što ovaj aktuelni projekat
isto ne čini više tako mladim.
Da ne dužim ovu priču, počeli smo malo pre korone, prvi singl izbacili za vreme korone, a
danas živimo ovo što živimo. Ovo vreme izgleda odvratno i zaista je odvratno.
9. Jedna od pesama koja je obeležila studentske proteste je vaša numera “Što mi lažeš
babu”, jer sistemsko dezintegrisanje kulture postaje sve veći problem. Koliko dugo će
umetnici moći da se odupiru represiji?
Moje mišljenje je da se umetnici u Srbiji baš i ne odupiru represiji. Da je tako, postojala bi
neka udruženja, nekakve grupe koje bi štitile interese, borile se za prava umetnika itd.
Muzička zajednica je najglasnija u ćutanju protiv represije.
Ukoliko želiš da promovišeš svoj rad i otvaraš sebi neka nova vrata, jedini izbor je da na neki
način postaneš deo sistema. Ukoliko izabereš da ne ideš tim putem, onda ti preostaje jako
malo opcija. Tvoja umetnost nije izuzeta od toga šta su tvoji profesionalni i moralni izbori.
Da je teško – teško je, ali sam biraš.
10. Društveni nemiri pokrenuli su pitanje statusa kulturnih ustanova u današnjem
vremenu. Da li su kulturni centri sada otvorene ustanove za različita mišljenja, nove
umetničke ideje, kreativnost?
Kulturni centri su toliko daleko od slobodnih, oslobođenih, otvorenih i svega sličnog tome.
To će se desiti tek kada ova bahata, nekulturna i odvratna ekipa ode sa vlasti.
Nema komentara